Jaran kabadahija

Kad je ono Vučić pre desetak dana, tokom posete delegacije Bahreina predvođene šeikom Naserom bin Hamadom bin Isom al Kalifom, izjavio da će ova zemlja u Srbiji imati iskrenog prijatelja i lojalnog saradnika, može biti nije znao ili ga, ne d’o Bog, nije zanimalo nekoliko interesantnih činjenica o dragom gostu. Primerice, da se ova najmanja zalivska monarhija nalazi pod opservacijom Stejt departmenta zbog notornog kršenja ljudskih prava - mučenja, okrutnog nehumanog postupanja prema političkim protivnicima, uključujući i likvidacije. O gušenju slobodnih medija da i ne govorimo. Ili nije bio upoznat sa činjenicom da ključna opoziciona stranka Al-Vefak nije učestvovala na izborima 2018, jer su im par godina ranije sudovi zabranili izbornu trku zbog kritičkih tonova prema monarhiji. Ili je možda ipak ispravno sagledavao da će sve, imajući u vidu da deo Zapada licemerno okreće glavu od ovih fakata, računajući na petroprofit, proći ispod radara. I ne može se reći da mu ova poslednja računica nije ispravna, niko se neće u pandemijskom ludilu počešati iza uva što je jedan balkanski lider stao u red za bahreinske dolare. Ama bi sve ovo nekako možda i prošlo da šeik Naser nije pomenuo da su „zajedničke vrednosti i aspiracije koje dele građani Bahreina i Srbije osnov za zajednički cilj održivog razvoja i prosperiteta obe zemlje“. Koje bi to zajedničke vrednosti trebalo da podelimo? Strast prema vrhunskom sportu, koji Bahreinu služi kako bi popravio imidž zemlje koja je ogrezla u autokratiju, piše britanski Gardijan? Ili možda treba da podelimo pomenuti odnos prema političkim protivnicima i neistomišljenicima? Iza činjenice da je šeik Naser osnovao biciklistički tim koji je imao značajnu ulogu na najvećim trkama poput Tur de Fransa i ekipu za trijatlon, te da je Bahrein domaćin glamurozne trke Formule 1, stoji fakat da je šeik i brigadni general u vojsci i zapovednik kraljevske garde – elitne jedinice koja učestvuje u ratu u Jemenu. Naser se i sam borio u koalicionim misijama koje su optuživane za ratne zločine. Iako formalno nije član vlade ni saveta ministara, šeik zauzima neka od najvažnijih mesta u zemlji uključujući i predsedavanje Olimpijskim komitetom i Vrhovnim savetom za omladinu i sport. Može biti da se zbog toga, kako piše Gardijan, osetio ovlašćenim da 2011. tokom Arapskog proleća i protesta protiv monarhije, javno poziva na kažnjavanje sportista koji su učestvovali u demonstracijama. „Svima koji zahtevaju pad režima neka zid padne na glavu. Svi koji su uključeni u takva pitanja i mreže biće kažnjeni. Bez obzira na to da li je sportista, aktivista ili političar, u ovom trenutku biće kažnjen. Danas je sudnji dan ... Bahrein je ostrvo i nema bekstva“, poručio je šeik na državnoj televiziji aprila 2011. Kao predsednik Olimpijskog komiteta formirao je specijalnu komisiju koja je krivično gonila 150 sportista zbog učešća u mirnim demonstracijama. Govorilo se da je lično učestvovao u premlaćivanju i mučenju dvojice uhapšenih, što su, razume se, vlasti hitro demantovale. Ali ono što je bilo problematično demantovati, jeste izveštaj stručnjaka Ujedinjenih nacija prema kome su vladine snage koristile prekomernu, smrtonosnu silu za rasterivanje demonstranata. I to ne prvi put. Sve je rezultiralo sa pet ubistava, povređeno je desetine ljudi, a nekoliko stotina je uhapšeno. Izveštaj beleži i svirepa mučenja bezbednosnih službi. Zbog toga je Formula 1 nakratko otkazala veliku nagradu Bahreina, da bi je samo godinu dana kasnije – 2012. ponovo uvrstila u kalendar. Politička kriza je kulminirala nekoliko godina kasnije kada je van zakona stavljena glavna šiitska opoziciona stranka Al-Vefak, a najstarijem šiitskom svešteniku u Bahreinu ajatolahu Isau Kasimu oduzeto je državljanstvo zbog optužbi za navodno pranje novca i neprijateljsko savezništvo sa Iranom. Inače, uticaj šiitskog Irana primetan je u svim oblastima, a procenjuje se da šiiti čine 70 odsto bahreinskog stanovništva. S druge strane, ogromnom većinom od 1971. i sticanja nezavisnosti vlada sunitska porodica na čelu s kraljem šeikom Hamadom bin Isa Al Kalifom. Iz cinične činjenice da je na Kongresu FIFA - svetske fudbalske organizacije organizovanog u Bahreinu zbog korupcije smenjen čitav etički odbor organizacije, nije teško zaključiti kakav odnos prema režimu ima svetska kuća fudbala. Slično je i sa čelnicima Formule 1 koji se biranim frazama peru od svih ovih događaja ili britanskom kraljevskom porodicom, bliskom sa bahreinskom monarhijom, koja ćuti na autokratiju koju vidi čitav svet. E sad, vraćajući se Vučiću i njegovom novostečenom prijatelju šeiku Naseru, valja zaključiti da srpski predsednik u izboru neprijatelja nije imao prevelikih propusta. Na njegovom radaru uglavnom su bili oni koji mu ne mogu mnogo nauditi, ako izuzmemo par proklizavanja sa američkom administracijom, koja su više bila plod političkog diletantizma nego promišljene akcije. Zato je u izboru prijatelja bilo onoliko problema. Dovoljno je vratiti se na Istok i podsetiti se da su među Vučićeve intimuse spadali i Palestinci Mohamed Dahlan i njegov saradnik Adham Abo Madalala. Ovaj prvi je dobio i srpsko državljanstvo, a tadašnji predsednik Tomislav Nikolić odlikovao ga je u proleće 2013. Ordenom srpske zastave drugog reda. NJegova biografija osenčena je sumnjama da je umešan u ubistvo saudijskog novinara DŽamala Kašogija, palestinskog lidera Jasera Arafata, te da je glavni čovek za vezu SNS-a za izvoz oružja na Bliski istok. Opozicija je na uvid javnosti u Srbiji stavila i Vučićeve slike sa Dahlanom. Dakle, šeik Naser nije prvi Vučićev jaran problematične biografije, ali čak i u svetu naše političke egzekutive mučno je gledati kako izigravaš političkog poltrona izuvajući se i u sopstvenoj kući samo zato što je to običaj kod prebogatog gosta. I to sve, pretpostavka je, zarad neke poslovne kombinacije. Biće da je na kraju Vučiću ćef pokvario Nebojša Stefanović koji je šeiku poklonio bodež Vojske Srbije, iako ga je, može biti, u političkom smislu namenio ovom prvom. Ali, svejedno deluje prikladno, s obzirom na to da su Vučić i Stefanović doskora jeli iz iste šerpe. Uz iskrenu nadu da će ga šeik Naser pokazivati isključivo kao suvenir.