Предложене измене Закона о парничном поступку (ЗПП) значајно умањују ефекте Закона о бесплатној правној помоћи (ЗБПП) и постављају нове препреке приступу правди које ће погодити већи број грађана, па чак и људе са просечним примањима. Под оправдањем ефикасније наплате судских такси, грађанима се директно повређују Уставом гарантована права попут права на правично суђење, права на једнаку заштиту и правно средство. Високе судске таксе већ сада велики број грађана остављају без могућности да заштите своја права у судском поступку. Право на приступ суду подразумева право појединца да своју правну ствар изнесе пред суд без било каквих законских и практичних препрека. Крајем 2019. године Законом о бесплатној правној помоћи је ово право, барем на папиру, поред сиромашних грађана омогућено и другим угроженим групама људи. Упркос предлозима Јукома да се и ослобађање од трошкова поступка усклади са добијањем бесплатне правне помоћи, то се није догодило. Пракса ослобађања трошкова поступка на захтев социјално угрожених грађана је неуједначена. Додатно, грађани су често у неизвесности у погледу ослобађања трошкова поступка до самог окончања спора, будући да рок за ову одлуку суда није прописан. Упркос томе увођењем могућности добијања бесплатног адвоката, обесправљени и осиромашени су корак ближе правди. Министарство правде је предвидело да ће у 2020. години бити неопходно обезбедити средства за ангажовање бесплатног адвоката у чак 32.000 судских предмета. Година за нама донела је многе проблеме, и мање од хиљаду грађана је 2020. године било упућено на адвокате. Да ли разлог лежи у лошој процени, недостатку новца или утицају пандемије корона вируса? Ако је првобитна замисао државе заиста била да се Законом о бесплатној правној помоћи сваком појединцу омогући делотворан и једнак приступ правди, неочекивани предлог измене начина наплате судских такса у Закону о парничном поступку показује сасвим друге намере.