Organizovani kriminal je u vrhu vlasti

Visok pritisak izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo jedna je od glavnih zamerki, koja se potencira u najnovijem polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u ispunjavanju ključnih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Ali, umesto da se taj pritisak smanji, Saed Spahović, koji kao dugogodišnji advokat i nekadašnji državni pravobranilac pravosuđe poznaje iznutra, za NIN kaže da će se taj pritisak samo pojačati, jer pravosuđe još nije pod kontrolom koliko bi vlast to htela. Spahović za NIN govori i o aferi prisluškivanja predsednika Srbije, o saslušanju Dijane Hrkalović, o sprezi države sa organizovanim kriminalom… Kako komentarišete izbore u pravosuđu – jedini kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda bila je Jasmina Vasović, a jedini kandidat za glavnog tužioca Zagorka Dolovac? Šta njih preporučuje za ta visoka zvanja? Formalno je sve u redu. Nije u redu što nemaju konkurenciju, a to je zato što niko nije hteo da konkuriše zato što unapred znaju da niko drugi nema šansu da bude izabran. Pa, mogli su nekog reda radi da zamole da se javi da se ne vidi da je sve unapred dogovoreno, da se odluka ne donosi na konkursu. Nego kako? Prosto, vlast kaže ko će biti na kom mestu. To važi i za druga važna mesta, s tim što u tim slučajevima nije bilo ovako providno. Svi se tako biraju – direktori javnih preduzeća, sudije, tužioci, pomoćnici... Nigde se ne bira na javnom konkursu. Nema konkurencije ni u čemu. Svuda postoji monopol vlasti. Vlast se pita i ko će da igra fudbal, ko će da bude levi bek, ko igra glavom... Kako vidite sadašnje tužilaštvo i sudstvo? Pravosuđe funkcioniše mnogo bolje nego ostale službe države. Bolje nego MUP, BIA, VBA i Vojska. Jedino ne znam da li je bolje od zdravstva, jer su se lekari dobro pokazali tokom pandemije. U pravosuđu ima vrlo kompetentnih ljudi i oni su enklava profesionalnog i poštenog odnosa prema svom poslu. I mislim da nisu pod kontrolom vlasti koliko bi vlast to htela. Još se „koprcaju“. To se vidi i po tome što je pravosuđe često meta partijskih gaulajtera, koji vređaju sudije i tužioce i optužuju ih za mito, iako su sami korumpirani. Vidim da se sprema čišćenje u pravosuđu sa novim ustavnim promenama. Imamo pravosuđe između poligrafa i referenduma. Da li je glavni problem što izvršna vlast vrši pritisak na njih? Generalno postoje dva načina kako vlast utiče na pravosuđe. Prvi, vaninstitucionalni je kada vlast vrši pritisak preko svojih medija, u kojima se naručuju presude, objavljuje ko je kriv, ko je lopov, ko je ukrao milione... Drugi je kada u predmetima koji su u toku vlast utiče preko predsednika sudova ili šefova tužilaštva. Recimo, devedesetih godina, kada je na vlasti bila koalicija SPS i SRS, socijalisti nisu dali radikalima nijedno mesto predsednika suda, nijednog tužioca. Mogli su da imaju samo sudije i zamenike tužioca. To znam iz prve ruke. Kod nas je institucija predsednika suda politička funkcija i na tom mestu se, nažalost, ne traži kompetencija, nego da budeš kao „protočni bojler“. A pošto teško može da se napreduje bez podrške predsednika suda, glavni izvor korupcije u pravosuđu nije novac već karijerizam i strah, što dodatno uništava pravosuđe. To ne znači da nema predsednika sudova koji su vrhunski pravnici i nisu baš laki za obradu. S druge strane, ima primera i da je sudija koji je 1996. pokrao izbore, kasnije postao ministar pravde. Izgleda da nezavisno pravosuđe nikom ne odgovara. Građanima jer žele da završe preko veze, izvršnoj vlasti jer im je nezavisno pravosuđe prirodni neprijatelj, a sudijama jer ne žele da preuzmu odgovornost. Šta je problem sa predsednikom Višeg suda u Beogradu Aleksandrom Stepanovićem? On je došao po političkoj liniji, ali je pao u nemilost. Ko ga je doveo, taj ga je i napao. Taj sukob je unutarpartijska stvar i nema veze sa pravosuđem. Zašto samo retki pojedinci iz suda i tužilaštva javno govore o problemima? Zato što retki pojedinci i inače govore o problemima u Srbiji. Prvo zato što ozbiljno rizikuju da se zamere predsedniku suda, koji je pre partijski činovnik, a tek posle predsednik suda. Može on da bude pravni genije, ali ako ne ispunjava partijske zahteve ne može da bude predsednik suda. I ako neko kome je on pretpostavljeni bilo šta javno kaže, vladajuća stranka će napasti predsednika suda zato što je to izjavio „njegov sudija“, kao da je njegov konj. Zamenici tužioca moraju da pitaju tužioca da li će nešto da kažu. Kao da su maloletni. I nije tako samo u poslednjih 10 godina. Isto je bilo i pre pola veka. Glavna briga u pravosuđu je da novinari nešto ne saznaju. Mi nemamo pravnu državu, jer nemamo ni tradiciju u pravosuđu. Predstavnici vlasti često komentarišu istrage i sudske postupke, a posebno predsednik Srbije i SNS-a. Kako vi to vidite? Generalno se kod nas ne poštuje pretpostavka nevinosti. Ne poštuju je ni političari, ni novinari, ni javne ličnosti. Ta norma se veoma često krši, jer u krivičnom zakonu nije predviđena kazna za kršenje pretpostavke nevinosti. Drugi razlog je što vlast hoće da kontroliše pravosuđe i tako šalje poruke. Građani vole hapšenja, vole procesuiranje, uživaju u tome. Kada bi sada Vučić uveo smrtnu kaznu, mislim da bi pobedio na svim izborima u narednih 30 godina. Naša tradicija nije demokratska. Ne šalje vlast poruke iz gluposti, već njima ispituje javno mnjenje i saznaje šta građani hoće. Pa, većina je bila oduševljena kad je uhapšen Mišković. Najvažnije je napasti nekog ko je bogat, ko je uspešan ili ko je lep. Inferiorni ljudi se tome raduju. Kada smo kod smrtne kazne, čuli ste da je nova ministarka pravde Maja Popović govorila o njoj kao da ona postoji. Šta to govori o njenoj stručnosti, a šta govori to što ona dolazi iz BIA? Mnogo više cenim one koji rade u BIA, nego one koji tamo ne rade ali sarađuju sa BIA. To što je neko radio u BIA ne mora da bude loše. A o onima koji se predstavljaju kao advokati, a slušaju zahteve BIA, mislim sve najgore. U Srbiji je to čest slučaj. Na koga mislite? Mislim na one koje su BIA i MUP doveli na čelo Advokatske komore. Ni ranije Komora nije mogla da izabere koga hoće. Razlika je samo u tome što se ranije više pitala Udba, a sada se pita vladajuća partija. Vlast nije htela da pobedi neko ko nije pod kontrolom BIA i MUP-a. Zašto Advokatska komora nije pokazala veće interesovanje da se rasvetli ubistvo vašeg kolege Miše Ognjanovića, da se otkrije zašto je praćen u vreme atentata? Evidentno je da Komora nije uradila dovoljno i da ne pritiska u tom pravcu. To je i očekivano, jer ona ne može da pritiska vlast od koje direktno zavisi. Bilo bi poštenije od ovoga što sada imamo da se Komora ukine i da ministar pravde odlučuje o advokatima. Ipak je ministar pravde neko i nešto, a advokat koji se ulizuje ministru pravde je niko i ništa. Bolje je da u zakonu tako piše i da se zna da je tako, nego da se folira da postoji neka komora - neka nezavisna institucija, a da je pod kontrolom BIA i MUP-a. Očekujete da se nešto promeni u Advokatskoj komori? Neće se ništa promeniti dok vlast ne odstupi. Dokle god vlast bude bila zainteresovana za Komoru, njen predsednik će biti onaj koga odrede MUP i BIA. Vučić je prvo izneo optužbe da je prisluškivan, a zatim je MUP vodio istragu i još nema rezultata. Kako vi to vidite? Kako bi izgledalo da MUP ili BIA kažu - mi smo prisluškivali? A nema prisluškivanja bez BIA, ni legalnog, ni ilegalnog. Drugo, ta prisluškivanja su bila legalna, a to znači da je to tražio tužilac i da ih je odobrio sudija. To onda znači da je kod tužioca došao neko iz MUP-a ili BIA i ukazao da postoje operativna saznanja o krivičnom delu. Da bi se neko prisluškivao, u to moraju da budu umešani mnogi ljudi i čitav sistem državnih organa. Ono što je najinteresantnije je da niko od ljudi koji su razgovarali sa predsednikom Srbije nikad nije procesuiran. To je izjavio ministar policije Aleksandar Vulin i nemam razloga da sumnjam da nije tako. A na osnovu čega su toliki ljudi stavljeni pod istragu ako nemaju nikakve veze sa kriminalom? Ispada da su policija i tužilaštvo bili u zabludi da je neko u ozbiljnom kriminalu, jer niko nije procesuiran, a prisluškivanje je dozvoljeno samo kad postoji sumnja u najteža krivična dela. Nije objašnjeno ni ko je zadužen da štiti predsednika, da mu pruži kontraobaveštajnu zaštitu, ko je trebalo da mu skrene pažnju da svaki dan razgovara sa nekim ko je na „merama“. To su morali da urade nadležni državni organi. Evidentno je, međutim, da niko nije prisluškivao predsednika. Neko ga je dezinformisao, jer je to tehnički, a i pravno nemoguće. Kako će neko naterati sudiju, tužioca, policiju i BIA da indirektno prisluškuju predsednika? To je budalaština. Od te priče nema ništa i tu niko nikada neće biti optužen. Ranije je Vučić upadao u presretnute razgovore sa, na primer, Goranom Vesićem i Slobodanom Tešićem, protiv kojih su vođene zakonite istrage, pa je to prećutao? Ne poznajem ga, pa ne znam zašto to radi. Ali znam da su promenili Zakon o BIA i da više prisluškivanja ne odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda, već Višeg suda. Ova vlast nije imala poverenja u jednog predsednika suda pa je promenila zakon. Šta će biti sa Dijanom Hrkalović? Ona se obratila vašoj kancelariji? Ništa, nije ni trebalo da se obraća. Nikad je nisam video dok mi nije došla na vrata. Ona je u stvari došla zato što su advokati bliski vlasti odbili da je zastupaju i onda je došla. A mislim da nije morala da dolazi uopšte. Ne vidim nijedan dokaz protiv nje. Ali ako bude, pričaćemo. Ona je, ipak, dva puta saslušavana? NJu su pitali je li spremala atentat na Vučića, a ona je počela da plače koliko se iznervirala. Ona njega obožava. NJoj je najgore što je Vučić rekao da o njoj nema visoko mišljenje. To je za nju katastrofa. Zašto se razlikuje ono što je u režimskim medijima objavljeno da je bilo na saslušanju i ono što se zaista desilo? Režimski mediji mogu da pišu šta hoće. Laganje preko medija je ozbiljna profesija. To je radio Gebels, a sada u Srbiji ima nekih koji baš liče na njega. On je patentirao dve stvari. Prva je da beskrajno ponavljanje jedne laži postaje istina, a druga je omalovažavanje onog ko drugačije misli. Taj diskurs danas postoji i kod nas. Stalno se ponavljaju priče ovaj je uradio ovo, onaj ono, ovaj je izdajnik, onaj je lopov... To rade svaki dan i ministri u Vladi. A ni protiv jednog od tih „optuženika“ nije pokrenut nikakav postupak. Kako vidite borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji? Postoji li razlika između onog što vlast priča i onoga što stvarno radi? Prvo, kod nas nešto tradicionalno ne valja – čak 90 odsto predmeta u sudu za organizovani kriminal svodi se na privredni kriminal. A kod organizovanog kriminala neko mora da bude - mafijaš. Ne može direktor JP Gradska čistoća da bude mafijaš ili onaj koji to javno preduzeće snabdeva metlama i četkama. To nije organizovani kriminal. Oni sami sebi prave posao, i to nevešto. Jedne godine dolazio je italijanski tužilac i on mi je rekao da je Italija imala četiri slučaja organizovanog kriminala. A kod nas u tom trenutku je bilo više od 30. Kriminal je ovde srastao sa izvršnom vlašću. NJih ne interesuje Skupština, jer oni ne teže ka zakonitom delovanju. Skupština interesuje tajkune, kako bi mogli legalno da se bogate. Kriminalcima trebaju MUP, BIA, VBA i Uprava carine. Nemaju oni vremena da se bave sudijama. Oni idu na to da ne dođe do suđenja. Svi kažu da ne postoji organizovani kriminal bez konekcije sa institucijama... To je tačno. Pa imate Jovanjicu, ceo jedan predmet koji govori o ljudima koji daju tu komponentu. Kod nas je nađeno u Komercijalnoj banci 600 kilograma heroina u sefu DB-a. Niko nije odgovarao, niti je vođena istraga. To je dokaz da postoji organizovani kriminal u vrhu vlasti. Slučaj ubistva na šinama, za koje je bio optužen Veljko Belivuk je jedan od primera da su se dešavale neobične stvari i na samom suđenju? Tu je, koliko znam, a isključivo govorim na osnovu onoga što sam pročitao u medijima, veštak, policajac, u toku istrage rekao da je nađen DNK okrivljenog. A na glavnom pretresu je rekao da to nije DNK okrivljenog. U takvoj situaciji sud je pravilno postupio što je okrivljenog oslobodio. Nije ispravno što je tužilac ostao nem na tu promenu. Tužilac je veštaka morao da stavi pod istragu. I da raščisti tu stvar. Ako je to tako onda to znači da i nevin čovek može da bude osuđen na osnovu DNK. Za mene je to dragocen podatak, jer je 10 ljudi osuđeno na osnovu DNK i na osnovu tvrdnji tog istog veštaka. Zato je tužilac morao da reaguje i da ga stavi pod istragu, da ga optuži za davanje lažnog iskaza. Jer jedan od ta dva iskaza je bio lažan, ne mogu oba biti istinita. Pa neka izabere veštak kada je lagao. Zašto nema nijednog postupka protiv ljudi iz sadašnje vlasti pored očiglednih afera poput Krušika? Jedini koji je uhapsio svoje ministre je Slobodan Milošević. Davno je to bilo i što bi ovi to radili kad niko pre njih to nije? Evo, sad su uhapsili predsednika opštine Palilula Jovičića da zadovolje građane željne pravde, da bi pokazali kako eto oni hapse i svoje. A sve je to samo propaganda. Kako vidite najavljene promene Ustava? Ova vlast je poučena lošim iskustvom prethodne, koja je počistila neke sudije bez ikakvog ustavnog osnova. Oni su onako siledžijski izbacili 1.000 sudija s posla. Za to su imali i podršku Ustavnog suda, jer je jedan od sudija, naravno iz senke, tvrdio da je to sve u skladu sa Ustavom i da se ne radi o smenjivanju postojećih sudija nego o izboru novih. I na pitanje da li nešto nije u redu sa reformom pravosuđa, Ustavni sud je rekao da tu nema ništa protivustavnog. A onda, nakon promene vlasti, taj isti sudija je promenio priču i isti Ustavni sud je reformu pravosuđa proglasio neustavnom. Mislim da je Boris Tadić izgubio vlast prvenstveno zbog te reforme pravosuđa. To mu je bio najteži gaf. E sad, šta biva? Ova vlast vidi da se sudije ne mogu smenjivati protivustavno. Isto kao što ne sme da se krade protivzakonito, pa se kod nas krade po zakonu! Tako će isto i neke sudije biti razrešene legalno. Kako? Pa posle promene Ustava, kojom će se smanjiti broj sudija. Što bi rekao Hegel, ako se stvarnost ne uklapa u moju teoriju, utoliko gore po stvarnost. Tako će biti i sa ustavnim promenama. U Visokom savetu sudstva ubuduće neće većinu činiti sudije, već „istaknuti pravnici“, a njih ima koliko hoćete u parlamentu i gledamo ih svaki dan. A ko je „istaknuti pravnik“, to će odrediti vlast. I onda ćemo da se vratimo u jednopartijski sistem. Uostalom, već ga imamo. U toj reformi koja nam predstoji, samo me interesuje kako će neko da objasni da će Visoki savet sudstva biti nezavisniji ako se sudije budu manje pitale. I da je - što manje sudija, to bolje. Jer, ako je - što manje sudija, to bolje - hajde da u tom telu ne bude nijedan sudija. Neka budu sve istaknuti pravnici po volji izvršne vlasti. Šta će nam sudije?