U potrazi za izgubljenim doktoratom

Kad je svojevremeno Siniša Mali izjavio kako bi najradije pocepao „doktorat“ i napisao novi, čovek se morao zapitati – koji bi mu fakultet, bilo kog univerziteta, posle svega uopšte omogućio da pristupi izradi tog novog. A posle odluke Upravnog suda o poništaju odluke Odbora za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta (BU), u kojoj je utvrđeno da je „disertacija“ plagijat, pitanje glasi: da li postoji ijedno veće Upravnog suda koje ne bi poništilo odluku kojom se utvrđuje plagijat upravo ovog doktoranda, iz bilo kog procesnog razloga? Mali nije pocepao doktorat. Ne bi vredelo, jer izdajnički elektronski trag stoji trajno u repozitorijumu BU. Ali nije to jedini razlog. Siniša Mali nije samo autor, on je i član stranke čiji je moto: „Poraz nije opcija“, pa je pohitao u borbu protiv poraza. Neformalni postupak javnog osporavanja „doktorata“ otvorio je profesor Raša Karapandža 2014, objavivši na Peščaniku tvrdnju, potkrepljenu dokazima, da je Mali plagirao doktorat tako što je u velikom obimu, doslovce prevodeći ili kopirajući tuđe tekstove, njih prikazao kao svoj tekst. Formalni postupak inicirao je tadašnji rektor BU 2014. pred Fakultetom organizacionih nauka (FON), a najvažniji dokument iz te rane faze postupka bio je Izveštaj komisije za odbranu disertacije, u kome je plagijat negiran. Posle donošenja dva relevantna pravilnika BU 2016, postupak je nastavljen. Etička komisija FON-a je u decembru 2016. dostavila prijavu o plagiranju Malom na pismeno izjašnjenje, a on je podneo odgovor, negirajući plagijat. Potom je formirana Stručna komisija čiji je zadatak bio da utvrdi istinitost tvrdnji o plagiranju. Ta Komisija je u aprilu 2019. podnela pisano mišljenje da u disertaciji postoji „oko 7%“ poklapanja sa drugim radovima. Na osnovu toga Komisija zaključuje da je doktorat rezultat „samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada“ doktoranda. Etička komisija i Nastavno-naučno veće FON-a su prihvatili ovaj zaključak. Pošto je podneseno nekoliko žalbi, Odbor za profesionalnu etiku BU je vratio stvar na ponovno odlučivanje FON-u. Stručna komisija je u oktobru 2019. ostala pri ranijem zaključku da je sve u redu. Ovog puta se Etička komisija FON-a, iako je stručno mišljenje ostalo isto, odvažila da ga ipak dovede u pitanje zato što nije dobila odgovore na primedbe i zaključila je da u disertaciji Malog ima „elemenata neakademskog ponašanja“. Ti elementi nisu bili okvalifikovani, tad još nijedan od organa FON-a nije upotrebio adekvatnu reč – plagijat. Ova komisija je predložila dekanu da izrekne Malom meru javne opomene. NNV FON-a je, ponovo ne kvalifikujući „neakademsko ponašanje“ kao plagijat, već utvrđujući da je postojalo neadekvatno citiranje u radu Malog, predlaže dekanu da izrekne strožu meru – javnu osudu. Od tada, dakle od oktobra 2019. o ovom pitanju, dekan FON-a je započeo istrajno ćutanje. Ćuti i danas. Usred ove dekanske tišine, ponovo je izjavljeno nekoliko žalbi Odboru za profesionalnu etiku. Odbor je u novembru 2019. utvrdio da je disertacija plagijat. Tuđi radovi se, prevedeni ili doslovce prepisani, u disertaciji Malog prostiru na 44 stranice; od ukupno 96 fusnota koliko sadrži rad, 51 je prepisana iz tuđeg rada. Ukupno, tuđe je više od jedne petine rada, što je izuzetno obiman plagijat. Na osnovu ovakve odluke, Senat BU je poništio doktorsku diplomu Malog, a on je potom podneo tužbu Upravnom sudu, osporavajući odluku Odbora za profesionalnu etiku. Upravni sud je poništio odluku Odbora i vratio stvar „nadležnom organu“ na ponovni postupak. Razlog za poništaj je procesni, a sastoji se u tome što je Odbor za profesionalnu etiku odlučio o žalbama protiv odluke NNV, a ne protiv odluke dekana FON-a kojom bi se izrekla predložena mera javne osude. A žalba protiv odluke dekana nije ni mogla biti izjavljena zato što dekan do danas odluku o predloženoj meri nije doneo. Isti oni koji su izjavili žalbu protiv odluke NNV FON-a, uradili su jedino što su mogli – podneli su zahtev za izricanje mere zbog neakademskog ponašanja prema prof. dr Miliji Suknoviću, i danas dekanu FON-a. Odbor je prof. Suknoviću izrekao meru javne opomene, protiv koje je podnesena žalba, ali o žalbi još nije odlučio – duže od devet meseci. Ovo je jedan od brojnih dodatnih postupaka koji teku na BU, a prouzrokovani su ovim plagijatom. U presudi se Upravni sud nije bavio plagijatom. Predmet njegovog prvenstvenog interesa bile su povrede procedure, a zbog jedne je do poništaja došlo. Sud je na paradoksalnu situaciju – ćutanje dekana FON-a – reagovao poništajem odluke Odbora. Ovakva sudska odluka je sporna, ne samo što je neadekvatna reakcija na opisani paradoks. Nema u obrazloženju presude stava suda o tome da li povreda – ako uopšte postoji – ima takav karakter da je uticala ili bar mogla uticati na suštinsku odluku, onu o utvrđivanju plagijata. Da je dekan i izrekao neku meru, pa da je tek potom izjavljena žalba, da li bi odluka Odbora bila drugačija? Ne bi. Plagijat postoji nezavisno od toga da li je dekan izrekao meru ili nije. Ako sud nalazi da zbog ćutanja dekana akt, koji je tužbom Siniše Malog pobija, zapravo nepotpuni akt, jer nema rešenja o izricanju predložene mere, zbog čega onda nije tužbu Malog odbacio kao nedopuštenu, na osnovu čl. 26. st. 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima, kad već stoji na stanovištu da se odluka NNV ne može pobijati žalbom, uprkos samovoljnom ćutanju dekana? I zašto sud nije, u skladu sa čl. 72. Ustava Srbije, koji u poglavlju o ljudskim pravima jemči autonomiju univerziteta, tj. njegovo pravo da sam odlučuje o svom uređenju i radu, nije uzdržaniji u olakom poništavanju odluka BU donesenih u skladu sa akademskim aktima i standardima? Poslednja sam koja će umanjivati značaj procedure, ona služi zaštiti ljudskih prava više od materijalnopravnih normi. Zato procedura nije svrha samoj sebi. Ona je tu da štiti prava svih, uključujući ovde naročito Sinišu Malog. Zar mu nije bilo omogućeno da iznese svoj stav o zahtevu za utvrđivanje plagijata? Jeste, negirao je plagijat i prebacio teret dokazivanja na akademsku zajednicu. Zar mu nije bilo omogućeno pravo na izjavljivanje žalbe, koju je protiv odluke Odbora i izjavio? Zar mu, u odnosu na Univerzitet, nije priznato više prava nego Univerzitetu samom, time što je donesena odluka u njegovu korist zato što je dekan FON-a odlučio da ćuti? Jeste, to proističe iz obrazloženja presude. Najzad, a ne najmanje važno. Zašto Univerzitet u Beogradu u jednoj ovako važnoj stvari nije okončao postupak prema dekanu FON-a Miliji Suknoviću, kad je to isključivo u njegovim rukama? Zato što u Srbiji nema vladavine prava. Zato što nisu sve stranke iste. Zato što neki igrači, koji i nisu stranke, nisu isti, jer imaju pretpostavljenu ili prećutno priznatu društvenu moć. Kao, na primer, dekan FON-a. Koji bi tu moć promptno izgubio da je izrekao Malom meru javne osude. Jer, tada bi ga nadležni pojedinac osudio. A ovde samo jedan nenadležni pojedinac ima pravo da sudi i presuđuje. Inače, sudi se ili grupno, ili anonimno, ili tabloidnom hajkom. U skladu sa balkanskim pravilima, a ne pisanim pravom.