Vesti iz prošlosti

Ako propadnu pregovori o Kosovu Aleksandar Vučić će s grbače, bar na neko vreme, skinuti jednu veliku predizbornu brigu. Druga, beogradski izbori, trebalo bi da bude rešena spajanjem glasanja na predsedničkim, parlamentarnim i izborima u prestonici. I da, uopšte ne zvuči kao koincidencija da Politika baš u danu kada Vučić ne može sa Aljbinom Kurtijem da se dogovori ni da li u Belgiji pada kiša, saznaje da će u aprilu biti objedinjeni pomenuti izbori. Na stranu sad mlataranje Aljbina Kurtija o genocidnim srpskim režimima, namenjeno za unutrašnju upotrebu, ali srpski predsednik bi javnosti morao da kaže s kojim se to tačkama predloga za razgovor saglasio i kakav je to mirovni sporazum u šest tačaka predložio kosovski premijer, za koji Vučić navodno nije hteo da čuje. U suprotnom, sve je kupovina vremena do još jednog izbornog đira. E sad, ključni Vučićev hendikep u očima sveta ostaje to što je on lik koji dolazi iz prošlosti, a Kurti neko ko stiže iz budućnosti, ma koliko govorio o prošlosti. Jednostavno je, nakon silaska sa scene kosovskih ratnih političara koji su najdirektnije vezani sa ratnim zločinima, Kurti je neko ko je čisto, umiveno lice Albanaca. Ma koliko pristrasno govorio o prošlosti. S druge strane, Vučić jeste ta prošlost. I tu leži problem za Srbiju, a ne za Vučića. On će svoje dobiti na izborima. A da bi i Srbija mogla da razlikuje pobede od poraza moraće i da razluči budućnost od prošlosti, ono što može od onoga što je pogrešno učinila. To nikako ne znači bezuslovno prihvatanje ultimatuma, ali krajnje je vreme da od Vučića čujemo, osim retoričkih akrobacija o budućnosti, šta je to što je za Beograd na Kosovu zapravo prihvatljivo. Nevolja je što bi takav istup bio procentno rizičan, a i zapravo se nikad nije ni radilo o onom metru koji na Kosovu nemamo, izuzev kada na izborima treba pokupiti mandate iz srpskih opština.