Betonirani umovi betoniraju sve oko sebe

Šef kabineta premijerke Ane Brnabić Miloš Popović je početkom godine napravio svojevrstan presedan – „ljubazno je zamolio“ potpredsednika Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milićevića da umesto finansijskog stručnjaka Milovana Protića, profesora na FON-u Vladimira Obradovića i profesora ekonomije na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Ognjena Radonjića predloži druge nove članove Saveta, i to zbog „otvorenog bavljenja političkim aktivnostima“ kandidata, te njihovih „subjektivnih, neosnovanih i neutemeljenih kritika na račun Vlade“. Oko šest meseci kasnije, Radonjić je nakon pritužbe kancelariji poverenice za zaštitu ravnopravnosti dobio zvanično mišljenje da Popović jeste diskriminisao na osnovu političkih uverenja, kršeći Član 6 Zakona o zabrani diskriminacije. Doduše, to nije jedina novost – Popović je pored funkcija šefa kabineta premijerke i člana Agencije za licenciranje stečajnih upravnika avanzovao s mesta člana Nadzornog odbora Politike na mesto predsednika tog tela. Slučajno ili ne, ovaj karijerni skok nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije u obaveznom roku od 30 dana. Iako je gomilanje funkcija zabranjeno Zakonom o sprečavanju korupcije – osim u slučaju saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije, doduše – neprijavljivanje treće javne funkcije svakako jeste kršenje zakona. Šta bi profesor Ognjen Radonjić kao član Saveta na to rekao? „Ima tu još verovatno nekih prihoda čiji su izvor domaći i međunarodni projekti. U svakom slučaju, moj stav kao nesuđenog člana Saveta ne razlikuje se od mog stava kao običnog građanina – da se zakoni moraju poštovati i da selektivna primena zakona, osim nepravdi, vodi i korupciji i negativnoj selekciji u kojima smo kao društvo ogrezli i to je ono što me najviše brine jer su to ključni uzroci masovnog odliva stanovništva. U jednom ranijem tekstu za vaš list sam napisao da je Srbija kombinacija jeftinog kupleraja i diktature. Diktatori dođu i odu, ali jeftin kupleraj ostaje. Demokratija ne podrazumeva samo postojanje institucija i zakona, jer, kao što vidimo u našem slučaju, oni mogu ostati mrtvo slovo na papiru ili se mogu donositi zakoni koji služe partikularnim interesima nasuprot interesima građana. Još dva ključna sastojka demokratije su etika i solidarnost koji podrazumevaju pobunu protiv nepravde“, kaže Radonjić za NIN. Da li se već ukazivanje na korupciju velikim delom računa kao politička ostrašćenost? Doduše, ukazivanje na korupciju i jeste politički čin, ako politiku tumačimo etimološki. Kada je ovde u tom smislu političko poistovećeno s partijskim delovanjem? Diktature ne podnose drugačije mišljenje i, da se nadovežem na prethodno pitanje, u stremljenju ka demokratiji etičnost i solidarnost u sebi nose skepticizam i potrebu za stalnim preispitivanjem politike, javnog delovanja, pravca u kojem se naše društvo kreće. Upravo se taj skepticizam i potreba za stalnim preispitivanjem u nedemokratskim društvima tumače kao zavera i etiketiraju na različite načine, na primer kao „politička ostrašćenost“. O poistovećivanju partijskog sa političkim delovanjem je još Orvel napisao da istina ne postoji u svesti pojedinca već isključivo u partijskoj svesti koja je kolektivna i besmrtna. Tamo gde se ukazivanje na korupciju preimenuje u političku ostrašćenost, ostrašćenost se dalje preimenuje u „poziv na nasilnu promenu društvenog uređenja“, za šta vas je Popović optužio na osnovu naslova jednog intervjua. Da li mislite da je Popović taj intervju uopšte pročitao? Očekujete li poziv u tužilaštvo, budući da vas je optužio za ozbiljno krivično delo? Ne znam da li je pročitao intervju, ali pomišljam da je mlađani lav bukvalista. Što se tužilaštva tiče, da imaju nešto protiv mene, već bi pokrenuli, mada nisam siguran da je ovaj državni činovnik svestan da me je, osim što mi je stavio do znanja da sam politički nepodoban, optužio za veleizdaju. Betonirani umovi betoniraju sve oko sebe, to im je u prirodi. To je poslednja u nizu etiketa koje su vam nalepljene – Aleksandar Vučić je otvoreno rekao da vas se gadi, tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin je izjavio da spadate u lažnu elitu kojoj je dovoljan prijem u zapadnoj ambasadi i spremnost da pljune Srbiju i napadne Vučića, narodni poslanik Marko Atlagić vas je u Skupštini nazvao „profesor tortura“… koliko daleko je vlast spremna da ide s crtanjem mete pojedincima? Pogledajte samo tu brojnost teških afera sa konkretnim ljudskim žrtvama i patnjama koje nemaju epilog i biće vam sve jasno – ubistvo Olivera Ivanovića, Krušik, Savamala, helikopter, Jovanjica, respiratori, lažiranje broja preminulih od kovida, naplatna rampa Doljevac, pogibija u Namenskoj u Lučanima, prisluškivanje predsednika, podvođenje devojčica... Život je ovde jeftin, dok odbrana laži nema cenu. Šta zaključujete na osnovu njihovih reakcija da je poželjno, odnosno nepoželjno političko uverenje? U aktu dostavljenom potpredsedniku Saveta, Popović vam spočitava neobjektivnost i ostrašćenost, ali se na osnovu eskalacije optužbi čini da je sam Popović daleko ostrašćeniji? Da li je to samo zazor od vašeg mogućeg članstva u Savetu ili reprodukcija negativne društveno-političke klime? Svaka nedemokratska vlast teži da se održi kroz okupaciju medija i suzbijanje mišljenja koje se ne uklapa u harmoniju partijskog jednoumlja. Na primer, indikativno je da me je šef premijerkinog kabineta diskriminisao u januaru ove godine i da je u martu postavljen na čelo Nadzornog odbora Politike. Dužnost šefa kabineta je da bude nevidljivi delatni alter ego one čiji je šef kabineta. U organizaciji državne uprave nosilac funkcije je brend i imidž, a šef kabineta stvarni i ogoljeni identitet nosioca funkcije. To je i potvrđeno u februaru ove godine, kada je na sastanku sa članovima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji premijerka opravdala moju neposrednu diskriminaciju rečima da su neki predloženi kandidati za Savet „izrazito politički protiv Vlade“. Šef kabineta je samo egzekutor, ali ga to, naravno, ne oslobađa odgovornosti. Sada, kada mišljenje poverenice podrazumeva da je Popović neposredno diskriminisao na osnovu političkih uverenja, kako se osećate? Šta ovo mišljenje znači u proceduralnom smislu? U konkretnom slučaju znači da je poverenik za ravnopravnost radio svoj posao savesno u delu koji se odnosi na utvrđivanje moje neposredne diskriminacije, ali sam nezadovoljan preporukom koja se svodi na to da je diskriminator u obavezi da obavesti Generalni sekretarijat Vlade i Savet o ovom mišljenju poverenice i da ubuduće arbitrarno ne diskriminiše ljude. Dakle, ja sam diskriminisan, a nema predloga sankcije. Jedina moguća preporuka za ovog činovnika, naročito nakon njegovog dodatnog izjašnjenja u kojem me je bez dokaza optužio za „poziv na nasilno rušenje društvenog uređenja“, jeste da promeni posao. On ne bi smeo da radi u državnim organima na bilo kojoj poziciji, a posebno ne da se nađe na visokoj poziciji u jednoj od naših najvećih medijskih kuća. Funkcije podrazumevaju privilegije, ali i odgovornost. Kod nas se podrazumeva samo ovo prvo i zato smo suočeni sa sveopštim kolapsom vrednosnog sistema. U Popovićevom izjašnjenju poverenici piše - da bi lice bilo ugledno, „ne treba da zastupa aktivno stavove neke političke stranke ili druge političke grupe“. Navodi se i da „nedvosmisleno podržavate opoziciju“. S obzirom na ponašanje pripadnika vlasti, znači li ovo izjašnjenje da ugled ipak zavisi od toga koga podržavate? Da, rekao bih da iz njihove perspektive ugled zavisi od toga da li sarađujete na polju otimačine javnih resursa, progona neistomišljenika, vulgarizacije javnog diskursa i da li podržavate ili prećutkujete (što je jednako saglasnosti) njihove opsene. Kosovo je srpsko, a jedinu Srpkinju u Đakovici terorišu komšije Albanci. Histerično razglabaju da se bore za našu decu dok seksualni predatori vrebaju i deca ometena u razvoju se sistematski zlostavljaju. Kažu da smo bezbedni, a proslavljaju što se u Beogradu pola godine nije desilo mafijaško ubistvo. Hvale se digitalizacijom, a mnogi građani nemaju kanalizaciju i pijaću vodu. Po njima nam je obrazovanje bolje nego u Švajcarskoj i Nemačkoj, a gušimo se u lažnim diplomama i doktoratima. Zatrpavaju nas podacima da nam je privredni rast nezapamćen dok se ljudi u Leskovcu grabe za besplatan paradajz koji proizvođači nemaju kome da prodaju. Govore nam da Srbija ima rekordno nisku nezaposlenost, a prećutkuju da je ona posledica masovne bežanije iz zemlje. LJudi odlaze, a cene nekretnina u Beogradu divljaju velikim delom zbog upliva novca sumnjivog porekla. Kandiduju Beograd za zelenu prestonicu Evrope, a Srbija je centar prljavih tehnologija koje urušavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi. Štaviše, Zakon o Vladi, Poslovnik Vlade i Odluka o obrazovanju Saveta nalažu da članovi Saveta mogu da budu članovi partija. Ima li šta nepovoljnije danas nego ne podržavati vlast? Svakako je nepovoljnije kada ste bolesni i nesrećni. Naravno, opšta društvena klima utiče na naše zdravlje i sreću, ali u svemu tome moramo pronaći neki balans. Ova borba je duga i teška, ali moramo istrajati jer sve što izgubimo u vatri, završiće u pepelu. Za miran život nije dovoljno ćutati jer svoj mikrosvet ne možemo izdvojiti od brojnih društvenih patologija. Ne možemo izbeći jednu opštu društvenu neefikasnost kada treba u bolnici da dođemo na red, na šalteru podignemo neki dokument, završimo u policiji, sudu, kada nam prosvetari i zdravstveni radnici rade u neadekvatnim uslovima i za male plate, kada su nam deca izložena vršnjačkom nasilju... Dopis šefa kabineta premijera ne obavezuje ni Vladu ni Savet. Pa opet, dopis Milićeviću je imao ton ljubazne naredbe koja je poslušana. Pod kojim okolnostima te ljubazne naredbe prerastu u agresiju? To je mešavina agresivnosti i bahatosti, ali najviše me zabolelo odsustvo reakcije Saveta na diskriminaciju i Obradovića i Protića, koje je šef kabineta stavio u isti koš sa mnom, iako nisu imali javne političke istupe. A možda sam samo naivan. Možda je odsustvo reagovanja na diskriminaciju uslov za članstvo u Savetu. Odsustvom reakcije, Savet je sebe stavio u podređen položaj što je premijerka osetila pa je sebi dala za pravo da Savet okarakteriše kao relikt prošlosti, a njegove članove kao svete krave. Verica Barać je relikt prošlosti i sveta krava?