Najezda korona zombija

I dok je film Korona zombiji, koji je američki reditelj horor filmova Čarls Bend snimio prošle godine, predstavljajući zaražene od virusa kovid kao zombije čija invazija na planetu otpočinje, samo njegova fikcija, Evropom se poslednjih meseci širi strah od najezde stvarnih zombija. Naime, prema prognozama analitičara širom Evrope, ali i stručnjaka Evropskog odbora za sistemski rizik Evropske unije, kao glavnog makroekonomskog supervizora, Evropu bi mogao da pogodi pravi cunami poslovnog neuspeha nakon što prestanu da se primenjuju sve mere podrške koje su vlade i centralne banke preduzimale poslednjih više od godinu dana kako bi sanirale posledice kovid krize. Zbog toga se ne savetuje naglo ukidanje mera podrške privredi. Sa druge strane, pak, jednako se ne savetuje ni nastavak fiskalnog podsticanja, pogotovo ne za ona preduzeća čije poslovanje nije bilo održivo ni pre kovida, takozvanih zombi preduzeća, jer bi njihov dalji ostanak na tržištu dovodio do daljeg komplikovanja situacije i gomilanja dugova koje kasnije nema ko da vrati. Pitanje je, međutim, kako odvojiti jedna od drugih i gde postaviti liniju. Naime, kako zdravstvena kriza jenjava, mada se njen konačni kraj i dalje ne nazire, tako i zdravstveni i ekonomski analitičari sabiraju posledice. U mračni tunel, kako su situaciju tokom prošle i u prvoj polovini ove godine, uglavnom nazivali ekonomisti, privrednici i bankari, lagano nadiru strahovi od toga šta će doneti svetlost kada se jednog dana izađe iz tog tunela. Na hiljade milijardi odštampanog i podeljenog novca, moratorijumi na kredite i dugove, odložene poreske i druge obaveze, koliko god bili neophodni u trenucima kada je kovid-19 zaustavio do tada uobičajeni način života i poslovanja, danas uzimaju neophodni danak. Osim narastajuće neizvesnosti za ekonomski oporavak, odnosno novu normalnost, kako se uglavnom naziva postkovid era, raste ne samo strah od inflacije, kao posledice obilja novca ubačenog u sistem i pokidanih lanaca snabdevanja, već raste i broj preduzeća koja će proglašavati bankrotstvo počev od trenutka kada se ukinu mere podrške i sve druge fiskalne i monetarne olakšice pogođenoj privredi. Statistika u Evropi pokazuje pad broja preduzeća koja su poslednjih dana proglasila nesolventnost, ali kako je to posledica primene mera podrške, pa u nekim zemljama i moratorijuma na proglašenje nesolventnosti, postoji opravdan strah od epidemije stečaja i bankrota kada se sve ove mere ukinu i privreda vrati u normalne poslovne tokove. Tako trenutno nisku stopu nesolventnosti Evropski odbor za sistemski rizik vidi kao potencijalno povlačenje mora pred udar cunamija, a kao moguće rešenje za izbegavanje situacije u kojoj bi bankroti preduzeća povukli nizbrdo ne samo banke, nego i ceo privredni oporavak, savetuje vladama EU da povlačenje mera podrške mora biti lagano, odnosno da je neophodna strategija kako bi se zdrava preduzeća postepeno i bez velikih šokova vratila u zonu uobičajenog poslovanja, dok zombi preduzeća ne bi trebalo podsticati na dalji opstanak na tržištu. U Nemačkoj taj strah raste od maja, kada je istekao jednogodišnji moratorijum na pokretanje postupka stečaja, a pojedini analitičari već upozoravaju da broj bankrota preduzeća rapidno raste. Među firmama koje ne mogu poslovati bez državnih mera najviše je onih koje pripadaju najpogođenijim sektorima privrede, ali i zombi preduzeća čiji su dugovi i pre kovida bili neodrživi, ali su državne mere odložile njihovo definitivno gašenje. U Nemačkoj je, primera radi, i prilikom usvajanja moratorijuma bilo kritika da se tako podržavaju upravo zombi preduzeća. Moratorijumi i garancije za kredite su sprečili talas nesolventnosti preduzeća, ali istovremeno oslanjanje na to bi moglo sada da pogorša pitanje solventnosti, jer svi gomilaju dugove, pa i problematične firme. Nivoi korporativnih dugova porasli su tokom krize, pa bi prerano povlačenje mera podstaklo nagli rast broja propalih preduzeća i dovelo do novog talasa problematičnih i nenaplativih kredita banaka, ističe se u analizi Instituta za međunarodne finansije, uz napomenu da, sa druge strane, oslanjanje preduzeća na državnu pomoć kakva je postojala od marta prošle godine vodi u jedan drugi rizik, a to je podsticanje zombi preduzeća da povećavaju svoj dug. Pandemija je, pokazuju rezultati ove analize, tokom prošle godine povećala globalni dug za 24.000 milijardi dolara, na rekordnih 281.000 milijardi, pa udeo duga u svetskom BDP-u ovih dana beleži istorijski maksimum od 355 procenata. „Državni paketi pomoći pogođenoj privredi su u ovom povećanju učestvovali sa polovinom, a svetske kompanije su se dodatno zadužile za 5.400 milijardi, dok su banke povećale dugove za 3.900 milijardi dolara“, kaže se u ovoj analizi uz napomenu da u skorije vreme nema nagoveštaja da bi dugovi mogli da padaju, što znači da se sa daljim podsticanjem zaduživanja mora biti više no oprezan, što važi i za naglo prekidanje mera podrške. Na naličje ove medalje upozorila je nedavno i Hrvatska narodna banka. Oni kažu da je hrvatski finansijski sistem, uprkos privrednom oporavku i dalje izložen rizicima, te da je pad prihoda uz izdašne fiskalne mere podrške neminovno doveo do porasta javnog duga. „Javni dug je snažno porastao, uz jačanje zavisnosti između banaka i države... Sa dužim trajanjem pandemije i fiskalnih podsticaja, raste i rizik od zombifikacije korporativnog sektora. Uprkos oporavku privredne aktivnosti, predugo zadržavanje potpora može zadržati na tržištu i preduzeća sa neodrživim poslovnim modelom i tako smanjiti raspoloživost resursa za rast zdravih firmi, što će smanjiti korporativnu pokretljivost i zombifikovati sektor, sa nepovoljnim uticajem na privredni rast i finansijsku stabilnost.“ U Srbiji, pak, podaci iz Izveštaja o godišnjem poslovanju privrede u 2020. koji sačivanja Agencija za privredne registre pokazuju da je privreda i tokom prošle godine poslovala pozitivno, ali i da je zabeležila rast duga, odnosno povećano zaduživanje. Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže za NIN da je teško proceniti kakve će biti dugoročne posledice aktuelne krize, odnosno koliko bi preduzeća moglo da nestane sa tržišta kada se kriza konačno okonča, a mere podrške iscrpe. Može se očekivati, kaže, da ćemo iz ove krize izaći sa naraslim dugovima, kao i da će se pojedine kompanije, pogotovo one koje dolaze iz najpogođenijih sektora privrede, suočiti i sa nemogućnošću da nastave poslovanje. Ipak, on smatra da u Srbiji to ne bi trebalo da bude preveliki problem, jer je u prošloj godini zabeležila nisku stopu pada BDP-a, dok podaci već sada govore o povratku na pretkrizni nivo privredne aktivnosti. „Ne očekujem nikakva masovna bankrotstva, ali naravno da bi preduzeća koja su u krizu ušla sa prevelikim dugovima, mogla da nastradaju. Ali koliko je to tačno preduzeća, to bi mogla da pokaže neka analiza APR-a, jer on ima podatke o poslovanju privrede“, kaže Arsić. Na pitanje koja bi preduzeća u Srbiji mogla da se tretiraju kao zombi firme i koliko njih ima, on kaže da sigurno postoje i neka državna, ali i privatna preduzeća, koja su prethodnih godina, a pogotovo 2020, opstajala na tržištu samo zahvaljujući državnoj pomoći, iako zapravo nemaju zdrav i održiv poslovni model. Kao primer navodi Er Srbiju, koja je i pre kovid krize beležila pozitivan rezultat samo zahvaljujući dotacijama iz budžeta. Arsić kaže da će se rast zaduženosti preduzeća, pa i potencijalna propast nekih od njih, sigurno odraziti i na poslovne bilanse banaka i stopu nenaplativih kredita, ali da taj udarac neće biti ni približno snažan kao onaj u toku globalne finansijske krize iz 2008, jer su bilansi banaka sada bitno drugačiji i u međuvremenu su očišćeni od problematičnih zajmova. Uz to, banke su daleko opreznije prilikom davanja pozajmica nego u godinama pred svetsku finansijsku krizu, iako podaci pokazuju da je kreditna aktivnost rasla i tokom 2020. U Srbiji se o zombi firmama priča, praktično, od početka tranzicije, pre svega zbog još uvek neokončanog postupka privatizacije, zbog koje pojedine nekadašnje društvene firme još uvek opstaju na tržištu, sa dugovima koji odavno prevazilaze vrednost njihove imovine i kapitala. Najnoviji primer je fabrika Jumko, čiji račun je blokiran već godinama, a koja je nedavno, uz prisustvo predsednika Srbije, otvorila pogon u Rudnoj Glavi, kod Majdanpeka. Sličnih Jumku ima još, ali njihovo opstajanje na tržištu, i pre kovida, prolongira se godinama, i uprkos blokiranim računima i dugovima. Stečaj i likvidacija su procesi koji su se pre pandemije pokretali samo u krajnjoj nuždi, pa je teško očekivati da će pandemija bilo šta promeniti, ma koliko da su neselektivne mere podrške dodatno zabašurile i razlike između ugroženih i neugroženih epidemijom, kao i razdvajanje zdravih od zaraženih biznisa. Uostalom, nema li i razvijeni svet očiglednih problema da jasno podvuče tu liniju razgraničenja?