Dve neistine Vladimira Popovića

Mučno i možda suvišno je polemisati sa Vladimirom Popovićem koji, eto, ne dozvoljava Gordani Suši ni da počiva u miru. Sve ono što nije smeo da joj kaže za života, odlučio je da izrekne u ovom nazovidemantiju i zahtevu za povlačenjem In memoriam-a, čime će ući verovatno u anale novinarstva. Zato nerado ispisujem ove redove, ali ne mogu da dozvolim Popoviću da neistinama i manipulacijama eventualno dovede javnost u zabludu. U reagovanju se, najpre, ističe da „Gordana Suša nije vodila nikakve sporove sa Vladimirom Popovićem, već je učestvovala u sudskom procesu vođenom zbog kampanje i kleveta da je Vladimir Popović preko telefona čitao njen dosije iz DB-a i pretio istim, što je sudski utvrđeno da nije bilo istina“. Dalje se navodi da je Vladimir Popović „samo pozvao“ Gordanu Sušu posle njenog intervjua sa Nebojšom Čovićem, tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije. Tada urednica Video nedeljnika VIN, Gordana Suša je za agenciju Beta drugačije opisala taj „samo poziv“. „Posle emitovanja njenog intervjua sa Nebojšom Čovićem 18. aprila na TV B92 i stanicama B92, telefonom je zvao šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Beba Popović. On je Sušu najgrubljim psovkama, neukusnim, neodmerenim i uvredljivim rečima, koje su sadržavale i otvorene pretnje, napao zbog pitanja koje je postavila potpredsedniku Vlade. Suša kaže da joj je Popović potvrdio da emisiju nije gledao, ali da mu je sadržaj prenet, te da mu je smetalo pitanje postavljeno potpredsedniku Vlade koje se ticalo njegovog statusa u Birou za komunikacije Vlade Republike Srbije i prisustvovanja brifinzima za urednike medija i novinare koje Vlada Srbije održava za vreme vanrednog stanja. Pitanje je bilo potaknuto spekulacijama o položaju g. Popovića, za koga se ranije govorilo da je napustio položaj šefa vladinog Biroa za komunikacije, da bi se posle atentata na premijera Đinđića i uvođenja vanrednog stanja ponovo pojavio na brifinzima za urednike“. Popović je nešto kasnije izjavio da „nije tačno da je pretio urednici Video nedeljnika VIN Gordani Suši. Popović je agenciji Beta rekao i da će vrlo brzo po ukidanju vanrednog stanja „obavestiti javnost o pozadini napada na njega i Biro za komunikacije“. Ipak, nešto kasnije, u intervjuu za TV B92, govoreći o „samo pozivu“ Gordani Suši, Popović je rekao: „Moj sukob sa Gordanom Sušom je privatan sukob“. Dakle, ipak je reč o sukobu, makar i „privatnom“. Prva neistina u odgovoru. Druga laž je još podlija. U odgovoru se navodi da sam, pišući o Gordani Suši, „verovatno slučajnim propustom“ izostavio „značajan deo njene karijere dok je radila na Pinku i tamo godinama imala svoju emisiju“. Istina je da Gordana Suša nikada nije radila na Pinku, već je na ovoj televiziji 2005. emitovan Video nedeljnik VIN, a 2006. Press pretres. Ugovor sa Željkom Mitrovićem, nakon što su emitovanje ovih emisija odbili RTS i RTV B92, potpisao je direktor produkcijske kuće VIN. Važno je reći da je VIN zadržao uređivačku nezavisnost, jer su Pinku isporučivane već gotove emisije. Kad se Popovićev dugogodišnji prijatelj Željko Mitrović već etablirao u medijskoj hijerarhiji novih vlasti, Video nedeljnik VIN i Press pretres više mu nisu bili neophodni, pa ugovor nije produžen. I na kraju, samo da napomenem da ovde završavam svaku eventualnu polemiku sa Vladimirom Popovićem. Ovaj odgovor je bio moja obaveza prema javnosti i Gordani Suši. Sve preko toga bi značilo saučesništvo u Popovićevom post mortem obračunu sa onima koji su imali hrabrosti da mu se suprotstave za života. A to je bio Gordanin „greh“ koji joj Vladimir Popović ni mrtvoj nije oprostio.