Lekcije iz Gruzije

Kako neko može da smatra da je Tanja Fajon objektivna, pitao se lider socijalista Ivica Dačić u vreme dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pretio da će od međunarodnih institucija zahtevati odgovor na pitanje da li je slovenačka poslanica Evropskog parlamenta „ukrala“ Moskovicu vilu Jevrejima, aludirajući na tamošnju aferu u vezi sa poreklom njene imovine. Zahtevajući izuzeće Fajonove iz međustranačkog dijaloga po osnovu pristrasnosti, zbog sastanaka sa opozicijom i nepovoljnog izveštaja o stanju u Srbiji koji je sačinila sa svojim slovačkim kolegom Vladimirom Bilčikom, vlast je, izgleda, uspela da „uravnoteži“ Tanju Fajon do mere da u nedelji po završetku druge faze dijaloga opozicione stranke o ovoj predstavnici socijaldemokrata govore kao delu ekipe na koji je, na kraju dijaloga, presudno uticala narodnjačka grupa u EP, kojoj pripada i Srpska napredna stranka. Kako se, inače, utiče na Tanju Fajon posvedočiće najbolje predstavnici medijskih udruženja kojima je zadatak, pred sami početak dijaloga, trebalo da bude da opišu, ispostaviće se ključnu temu na stolu, medijsku sliku u Srbiji. Posle pozamašnog kašnjenja na sastanak, a pre nego što im je, sa svojim kolegom Bilčikom, dozvolila da govore ukupno dvadeset minuta, Fajon je odnekud već imala stav. „Videćete šta ćemo reći na konferenciji za medije“, najavila je ono zbog čega su se Dačić i Vučić ljutili. Jednoipočasovno čekanje na evroposlanike da otpočne poslednji sastanak je minulog vikenda naljutilo i opoziciju. I to baš onaj njen deo koji je Fajon branio od Vučićevih „nasrtaja“ i kleo se u njenu pravednost. Možda je kašnjenje neki taktički znak da sagovornik neće biti zadovoljan ishodom, tek opozicionim strankama ne bi bilo mudro da su sastanak napustile pre no što je počeo, bez obzira na to što su ga neke od njih (Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret za preokret, Pokret slobodnih građana) napustile posle prvog od dva dana maratonskog pregovaranja. Pitanje od milion dolara je da li je mudro napuštati ga uopšte kad se u priču uključi EP. Koliko letos, sa ovog istog procesa takozvane fasilitacije iliti „pomoći“, u Gruziji se, recimo, prešlo na medijaciju EP između vlasti i opozicije, a nakon što su opozicione stranke skoro pola godine odsustvovale iz parlamenta. Iako vladajući Gruzijski san ima 84 od ukupno 150 poslanika, medijator Kristijan Danijelson bio je potresen posle svake ture u tromesečnom procesu. Cilj je, kao i ovde, bio potpisivanje sporazuma, a problem stanje u pravosuđu i izborni proces. Kad su, na koncu, ostale opozicione stranke, od kojih većina ima manje od deset poslanika u skupštini, potpisale sporazum, u parlament se vratilo i 36 poslanika najveće - i ENM. Doduše, u paketu dogovora koji je ta stranka odbila da potpiše, iako je po njemu potom postupala, bilo je i puštanje lidera Ujedinjenog narodnog pokreta (ENM) na slobodu, nakon hapšenja zbog izazivanja nasilja. Blagi stres su naglim pauzama, prema svedočenju učesnika, pokazali i nama dodeljeni evropski posrednici, ali za jednu od vodećih opozicionih grupacija, ključno pitanje ostaje - kako će se u narednim mesecima SSP odnositi prema pravilima koja iz sporazuma proisteknu. Ako, na primer, ta grupacija odbije, kako najavljuje, da učestvuje u radu tela za nadgledanje procesa Privremenom nadzornom odboru i RIK-u proširenom za šest članova iz redova opozicije, da li će se odazvati pozivima s javnog servisa? Miloš Jovanović, predsednički kandidat koalicije NADA, uveliko je u kampanji po Srbiji, ali će i on morati da sačeka na formiranje tih predizbornih tela, pravilnike za javne servise i „distributivne ključeve“ da bi se oglašavao. Gotovo je neprimetno i predsednik Srbije već počeo da emituje predizborne spotove. Za jedan mu je povod bila svečana promocija oficira Vojske Srbije, za naredne je, u međuvremenu, upriličio onoliko povoda - od susreta sa Angelom Merkel do glomaznog otvaranja jednog od pogona Leonija u Kraljevu i tako redom, gotovo svakodnevno. Opozicioni lideri, ipak, ne ukazuju da se tako najbolje vidi „dobra volja“ vlasti da se dođe do dogovora. Dokaz da nje nema je pred nosom - funkcionerska kampanja se započinje onda kad se istovremeno priznaje da ona treba da se ograniči. Na primer, merama za unapređenje izbornog procesa koje su predložili kofasilitatori predviđa se izmena Zakona o sprečavanju korupcije zarad sprečavanja zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa. Dogovora u dijalogu nema, već samo dogovora između vlasti i evroposlanika, tvrde oni čiji ključni zahtev nije ispunjen - odvajanje izbora u Beogradu, za parlament i za predsednika. Stranke koje u razgovorima ostaju, poput Dveri, Narodne stranke, Socijaldemokratske stranke i drugi nadaju se da do potpisivanja, koje bi prema planu primene moralo da se dogodi do 3. oktobra, a šest meseci pre održavanja izbora, još ima prostora da se ispregovaraju bolji uslovi. Zasad - predlog vlasti i evroparlamentaraca sliči dogovoru koji je već postignut sa grupacijom opozicionih stranaka koje su pregovarale bez posredovanja EP. Privremeni nadzorni organ bio bi sastavljen od šest predstavnika koje predlaže REM, i po tri predstavnika opozicije iz dva koloseka dijaloga (ista formula se predlaže za prošireni sastav RIK). NJegova nadležnost bi bila „praćenje medija, konsultacije, izveštaj o primeni pravilnika za RTS i RTV, davanje mišljenja o radu nezavisnih institucija i njihovim odlukama“. Telo bi bilo obavezno da informiše javnost o svojoj proceni i radu, prati sprovođenje preporuka za privatne emitere sa nacionalnom pokrivenošću i organizuje redovne konferencije za medije. Nadgledanje izbornog procesa sad ne deluje dovoljno za opoziciju, nego se ona žali na činjenicu da će i u RIK-u, kao i u novom telu, većinu i dalje imati parlamentarna većina. REM u konsultaciji sa privremenim organom usvaja obavezujući pravilnik o radu javnih servisa tokom kampanje, a izmenama Zakona o elektronskim medijima propisuje se obaveza objavljivanja cenovnika oglašavanja za sve medije, koji bi, takođe, dobili i preporuke za praćenje izborne kampanje. Opozicione stranke su, barem za javne servise, zahtevale ravnomernu zastupljenost šest meseci pre izbora, ali predviđeni rokovi to ne omogućavaju. Vremenska uskraćenost, čini se, sad manje muči opoziciju od mogućnosti da se distributivni ključ za predstavljanje kandidata odredi, na primer, prema rejtingu koji bi pokazala istraživačka agencija, ali istovremeno ne kažu koji bi model bio prihvatljiv. Dobro, sem onog koji predlažu u dokumentu grupacije SSP i kojim se, primera radi, zahteva program njima bliskih produkcija poput CINS-a, Krika, Birna, previđaju postojanje i ideološki drugačijih „nezavisnih“ produkcija koje bi zahtevale pripadajući im deo na javnom servisu. Ili, kompletna smena rukovodstva javnih servisa, mimo propisa i u suprotnosti sa principima i procedurama za koje se medijska zajednica borila. Na kraju „druge faze“ rejting i njegovi razlozi odrediće taktike, ali je izvesno da će ponuda biti drugačija u odnosu na prethodne izbore i uslovno rečeno raznovrsnija. Ne samo zato što će na njima najverovatnije učestvovati i deo bojkot opozicije, što će posledično dovesti i do novih „satelita“, nego i zbog novih tema koje će otvoriti era postdijaloga - od živopisnih svedočenja iz privremenih tela, za stranke koje u njemu budu učestvovale do sasvim „gerilskih“ za one koje sporazum budu bojkotovale. Vreme i reflektor na temama, koje su opozicione stranke želele da se nađu u žiži javnosti, zasad je iskorišteno. Ne čak ni loše. Pa, čak i ako se s njima više ne slaže svojevremena opoziciona zvezda dijaloga Tanja Fajon, u tvrdom stilu nastaviće obe strane, i te kako svesne da evroparlamentarce naročito frustrira ako im u biografijama izostane uspeh u posredovanju kod pretvaranja neke jugoistočne stabilokratije u demokratiju.