Neharizmatični naslednik neharizmatične Angele

Novi saziv nemačkog Bundestaga biće izabran u nedelju 26. septembra. Dugo je delovalo da će novu vladu činiti koalicija konzervativne unije Angele Merkel (CDU-CSU) i Zelenih. Čini se da je ova koalicija odražavala Zeitgeist u Nemačkoj: nijedna tema nije bila važnija od borbe protiv klimatskih promena. Ali, veliko iznenađenje došlo je sredinom avgusta - Zeleni i CDU su izgubili podršku u svim anketama i sada prednjače već odavno otpisane socijaldemokrate. Poslednja velika pobeda SPD-a bila je još 1998, kada je Gerhard Šreder osvojio 40 odsto glasova. Od tada SPD u vlasti učestvuje tek kao slabiji partner u koaliciji Angele Merkel i njihova popularnost konstantno opada pa na poslednjim izborima 2017. ostvaruju tek 20 odsto glasova. Ipak, prema aktuelnim istraživanjima, SPD bi sledeće nedelje mogla opet da postane najjača stranka sa 25 odsto glasova. Kako se to dogodilo? Angela Merkel je 16 godina bila na čelu vlade Nemačke i vodila je zemlju kroz mnoge krize. Zbog toga uživa veliko poverenje Nemaca. Ali očigledno je da su mnogi glasači tek pred kraj letnjih odmora shvatili da ona zaista odlazi. Od tog momenta u javnim diskusijama više ne dominira tema klimatskih promena, već pitanje ko bi mogao da bude njen naslednik. Ipak, personalne greške i nedovoljno dobro promišljena izborna kampanja učinili su da Spitzenkandidaten Zelenih i CDU ugroze svoje šanse za uspeh. Zeleni nominuju 40-godišnju Analenu Berbok. Svojim talentom za politiku Berbokova uspeva da dopre do velikog broja ljudi, ali joj nedostaje lidersko iskustvo u izvršnoj vlasti. To je jedan od razloga zašto je nemački glasači ne vide kao naslednicu Merkel, nekoga ko će uskoro morati da pregovara sa Putinom i Bajdenom. U CDU-u se za kancelarsku kandidaturu izborio Armin Lašet, koji kao i Angela Merkel, sledi umereni kurs političkog centra. Kao premijer najmnogoljudnije države Severne Rajne-Vestfalije, on poseduje političko iskustvo, ali mu nedostaje prepoznatljiv profil ekonomskog liberala ili konzervativca. Očigledno da građani ne veruju da je Lašet u stanju da demonstrira postojanost u krizi. Zato sada Olaf Šolc, kandidat SPD-a, ima priliku da pobedi na izborima u nedelju. Po mnogim pitanjima on odgovara stereotipnim očekivanjima koje bi neko mogao imati od Nemca: vredan, visoko kvalifikovan i pomalo dosadan. Po tome je veoma sličan odlazećoj kancelarki - oboje su strpljivi i dugo, trezveno i analitički traže političke kompromise. Šolc je odrastao u Hamburgu, najvećem lučkom gradu na samom severu Nemačke. Kao mladi socijaldemokrata još je zastupao leve, antikapitalističke ideje. Ali, kao i duga kosa koju je tada imao, i one su se izgubile tokom njegove političke karijere. Bio je generalni sekretar SPD-a u vreme vlade Gerharda Šredera od 2002. do 2005, kada je SPD, uprkos velikim društvenim otporima, sproveo neoliberalne reforme u Nemačkoj. Tada je u krugovima bliskim kancelaru Šrederu bila popularna izreka: „Ako se sa 20 godina ne bavite levičarskim utopijama, nemate srca. A ako vas i dalje progone sa 40, nemate razuma.“ SPD i dalje prati glas da je njihova reformska politika dovela u lošiji položaj mnoge radnike i zaposlene i tako dovela u pitanje ključnu temu stranke - socijalnu pravdu. Ali čini se da nakon skoro 20 godina ova trauma može biti prevaziđena. Kao ministar rada, Olaf Šolc je u globalnoj finansijskoj krizi 2009. uveo beneficije za Kurzarbeit: umesto da otpuštaju radnike, preduzeća su imala mogućnost da ih pošalju kući, a onda bi im država nadoknađivala 60 odsto plate. Na ovaj način, mnoga preduzeća su uspela da prebrode krizu. Bilo je manje nezaposlenih i pri kraju krize proizvodnja se mogla brzo nastaviti jer nije bilo potrebno ponovo zapošljavati i obučavati nove radnike. Nemačka takođe i danas uspešno koristi ovaj instrument kao meru podrške privredi za vreme epidemije korona virusa. Zahtevima za većom minimalnom platom i višim porezima za bogate Olaf Šolc danas ponovo reklamira SPD kao zaštitnika socijalno ugroženih. Zbog toga i njegov slogan u predizbornoj kampanji glasi: „Poštovanje za tebe“. Briljantnom pobedom na izborima 2011, Šolc je uspeo da osvoji apsolutnu većinu u Hamburgu i postane gradonačelnik ekonomski jake lučke metropole. U to vreme se govorilo da je svojim mirnim držanjem i političkim stilom mogao biti uspešan samo u hladnom Hamburgu. Ali sada, kada je u pitanju nasleđe podjednako neharizmatične Angele Merkel očigledno je da takav stil funkcioniše i u čitavoj Nemačkoj. Kada su 2017. na samitu G20 u Hamburgu izbili neredi i pljačke, Šolc je kao gradonačelnik bio primoran da preuzme odgovornost za greške u konceptu bezbednosti i policijskim operacijama, ali je ipak uspeo da izbegne povlačenje sa funkcije. Takođe iz tog perioda potiču i optužbe za njegovu odgovornost pri nadzoru složenih bankarskih transakcija iz čega su proizašli mnogi izgubljeni poreski prihodi. Do sada ovi navodi nisu značajno narušili njegov kredibilitet u očima birača. Krajem 2019. doživeo je i poraz na izborima za predsednika SPD. Ali danas u predizbornoj kampanji njegova stranka stoji jedinstveno iza njega kao kancelarskog kandidata. Danas je ovaj 63-godišnjak vicekancelar i ministar finansija i u svim istraživanjima Nemci mu priznaju veće kompetencije i liderske sposobnosti u odnosu na njegovog zelenog i konzervativnog konkurenta. Da li će izborna pobeda biti dovoljna da Šolc osvoji mesto kancelara zavisi od koalicionih pregovora nakon izbora. Ako u tome uspe, za Šolca će to biti samo seljenje iz Ministarstva finansija u Kancleramt.