Gađali Kinu, pogodili Francusku

Ni mađioničarski trikovi nisu kao nekad, rekli bi životni veterani. Mađioničar bi trebalo da teatralno zagrmi „hokus pokus“, i da izvuče ružu ili zeca iz šešira na oduševljenje publike. Umesto toga, američki, britanski i australijski iluzionisti pre neki dan su dreknuli „aukus pokus“, iz šešira je ispalo samo trnje, a pobesnela Francuska smatra da je odrana poput zeca. Magijska skraćenica Aukus ime je bezbednosnog pakta Australije, Velike Britanije i SAD, objavljenog 15. septembra. Potpisnice su se obavezale na raznovrsnu vojnotehnološku saradnju, a prvi korak biće naoružavanje Australije podmornicama na nuklearni pogon. Podmornica na nuklearni pogon nije isto što i podmornica sa nuklearnim oružjem, naravno, i to su predsednik DŽozef Bajden i premijeri Boris DŽonson i Skot Morison podvukli u zajedničkom saopštenju. Australija će, kažu, i dalje ispunjavati sve obaveze koje ima kao nenuklearna sila, a đuture ostaju posvećeni zabrani širenja nuklearnog oružja. Ima u tom saopštenju i drugih milozvučnosti, opaski poput „poduhvat koji danas pokrećemo pomoći će da se održe mir i stabilnost u indopacifičkoj oblasti“. Postoje samo dva problema - niko nije poverovao Borisu DŽonsonu kada je uveravao britanski parlament da taj pakt nije usmeren protiv Kine, a Francuzi su ostali kratki za nekih 56 milijardi evra, jer je Australija otkazala narudžbinu njihovih podmornica. I o tome Francusku obavestila nekoliko sati pre nego što je Aukus obnarodovan. Galski izliv gneva ne viđa se često u diplomatiji zapadnih zemalja. Pariz je već 17. septembra „povukao na konsultacije“ ambasadore iz Kanbere i Vašingtona, prvi put u istoriji. Francuska ministarka odbrane Florens Parli otkazala je razgovor sa britanskim kolegom Benom Volasom. Gardijan je najavio da će Pariz pokušati da nagovori Evropsku uniju da odloži planirani trgovinski sporazum sa Australijom. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je rekla da su se SAD, Britanija i Australija ponele „neprihvatljivo“, i nije nemoguće da Evropska komisija suspenduje pregovore sa Australijancima koje je planirala za oktobar. Treba videti koliko su države članice EU spremne da se umešaju u ovu kavgu, ali papren francuski zahtev za kompenzaciju sigurno neće izostati. Pariski dopisnik Bi-Bi-Sija Hju Skofild smatra da je Francuze više zaboleo gubitak prestiža nego gubitak novca, ali pošto prestiž uglavnom služi tome da se zgrne više novca, to izlazi na isto, pa pokušaji britanskih zvaničnika da umire francuske „prijatelje“ za sada ne uspevaju. Ne može se, doduše, reći da se ne trude. Premijer Boris DŽonson je pred Generalnom skupštinom UN nazvao vezu Velike Britanije i Francuske „neuništivom“ (i usput ponovio da pakt nije usmeren ni protiv koga, tako mu bog pomogao). Ben Volas je pred Donjim domom rekao da „nije bilo nikakve namere da se Francuska uvredi, uznemiri ili odbaci“. „Britanija i Francuska su po mnogim pitanjima bliske kao nokat i meso“, dodao je Volas (u slobodnom prevodu na srpski). Avaj, ni ta lirika nije pomogla. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan nazvao je trojni dogovor „ubodom u leđa“ tokom intervjua za radio Frans info, a to je bio tek početak. Ubrzo se prešlo na lične uvrede. „Naši britanski prijatelji napustili su EU da bi se vratili u američko krilo kao voljni vazali“, ocenio je državni sekretar za evropske poslove Klemen Bon pred kamerama državne televizije Frans 24. Le Drijan je, gostujući na takođe državnom kanalu Frans 2, u subotu Veliku Britaniju proglasio „petim točkom“ u paktu Aukus. „Pozvali smo na konsultacije ambasadore iz Kanbere i Vašingtona da bismo procenili situaciju. Britanski oportunizam nam je poznat, i nije bilo potrebe da nam ga ambasador objašnjava“, ubo je Le Drijan još jednom. Boris DŽonson je i na te žaoke odgovorio porukama ljubavi, ali je britansku čast pokušao da odbrani već pomenuti Hju Skofild, pariski dopisnik Bi-Bi-Sija. „Da li je ikada nacija pristala da našteti sopstvenoj odbrani samo zato da nekoga ne bi uvredila? Australijanci su bili ledenog srca prema Francuzima, ali suštinski - to nacije rade. To je skoro definicija nacije - grupe ljudi koja se okupila da odbrani svoje interese; svoje, a ne tuđe“, otvorio je Skofild, uzgred još jednom podvlačeći da je jedinstvena evropska politika nebuloza. Onda je usledio kontraudar na ponos. „Prošlonedeljna lekcija glasi - Francuska je po sebi suviše mala da bi mnogo uticala na strateške događaje. Kinezi svake četiri godine naprave onoliko brodova koliko ima cela francuska flota. Australijanci su suštinski odabrali da budu blizu supersile, a ne minijaturne sile.“ To je bolelo, ali Skofild ima i oblog. Reno Žirar, analitičar slavnog pariskog Figaroa, sam kaže kako je vizija EU kao vojne sile „neslana šala“, pa Francuzima po Skofildu ostaje da traže ad hok saveznike. Recimo u Nemačkoj, koja bi trebalo da „prebrodi svoje komplekse iz 20. veka i ponaša se kao sila kakva jeste“ (što nekako uvek zvuči zlokobno). I naravno - Francuzi bi trebalo da ostave otvorena vrata Britancima. „U Evropi još samo Velika Britanija ima ozbiljnu armiju. Dve zemlje imaju sličnu istoriju i svetska iskustva. NJihovi vojnici se poštuju. Francusko-britanska saradnja suviše je logična da bi se dugoročno ignorisala“, završava Skofild bliže zvaničnoj britanskoj liniji. Zajedničku istoriju ovih dana je pomenuo i zamenik australijskog premijera Barnabi DŽojs. „Razumem da su Francuzi uznemireni, i naravno da želimo da ovo prođe i da opet blisko sarađujemo. Ali setimo se da su desetine hiljada Australijanaca poginule na francuskom tlu u dva svetska rata štiteći Francusku od agresora“, tražio je DŽojs da Pariz ne zaboravlja zahvalnost. Ta istoričnost nije neprilična, jer sve ovo podseća da 20. vek nije gotov. Ukršteni interesi su isti, a isto je i američko-britansko-australijsko savezništvo. Sa druge strane, mada većini nas toponimi poput Valisa i Futune ili Nove Kaledonije ne znače mnogo, to su francuski prekomorski posedi u Pacifiku, i Parizu je veoma stalo do njih. „… Devedeset tri odsto francuske ekskluzivne ekonomske zone nalazi se u Indijskom i Pacifičkom okeanu. Ta je oblast dom za milion i po Francuza i osam hiljada vojnika… Centar globalne ekonomske aktivnosti preselio se sa Atlantika na Pacifik. Šest država članica G20 (Australija, Kina, Indija, Indonezija, Japan i Južna Koreja) smešteno je u tom regionu…“, tako objašnjava francusko Ministarstvo spoljnih poslova na svom veb-sajtu. Da će Indo-Pacifik ubuduće biti strateška žiža, ovih dana podvlače brojni inostrani analitičari. Smatraju da američko povlačenje iz Avganistana nije prelazak u defanzivu, već samo promena fronta. Očito je da i „tradicionalni saveznici“ mogu da se pokarabase, ali je još jasnije da imaju zajedničkog rivala. Taj rival za sada nije konkretno odgovorio na Aukus. Gnevan, naravno, jeste. Portparol kineskog ministarstva inostranih poslova DŽao Liđen nazvao je američku i britansku odluku da izvezu osetljivu nuklearnu tehnologiju „ekstremno neodgovornom“. Zatražio je i da tri države „napuste zastareli mentalitet Hladnog rata“ i da „poštuju težnje naroda iz regiona“. Predsednik Kine Si Đinping pozvao je te narode iz regiona da se odupru spoljnom mešanju. Oštriji je bio kineski Global tajms, koji je zapretio Australiji da će biti nemilosrdno kažnjena ako bude provocirala, ali taj list nije slučajno zaradio nadimak „kineski Foks“, pa ne mora biti važan izvor. Bilo kako bilo, kada god nešto kuva u blizini spornog Tajvana, a nije vulkan, alarmi se s razlogom pale. I biće potrebni ozbiljni mađioničari da to reše, a ne ovi iluzionisti.