Golgota

Draganu J. Vučićeviću smeši se odlazak na robiju. Tačnije, ako ste ga slušali proteklih dana po televizijama sa nacionalnim frekvencijama, to je već gotova stvar, on je kofer spakovao. A mi, ako ga se za dan bezbednosti setimo, setimo. Urednik jednog od, kako ih je Tviter krstio, „medija koji sarađuju sa Vladom Srbije“, osuđen je na novčanu kaznu od 200.000 dinara, a ako tu kaznu ne plati, moraće da odsluži zatvorsku kaznu od šest meseci. Vučićević je ovu kaznu fasovao jer je vređao u više navrata novinarku Žaklinu Tatalović na Tviteru (o, kakve li ironije) zato što mu se nije svidelo kako izveštava o pandemiji i kako se odnosi prema državnim zvaničnicima. E, sad, pošto Vučićević u obilasku prijateljskih televizija priča isključivo o tome da će ići u zatvor, postavlja se pitanje da li on ne zna da može da plati novčanu kaznu i izbegne zatvor, da li to možda ne želi iz principa ili jednostavno nema novca? Ovo poslednje bi bilo čudno, jer ipak sarađuje sa državom na mnogim projektima, ali opet, znate kako je, novinarstvo nikad nije bilo na visokim granama što se tiče zarade. Ako Vučićević zaista nema novca, to bi trebalo da kaže javno, pa da mu se pomogne. Televizije Pink i Hepi bi mogle da pokrenu akcije pomoći, da gledaoci šalju SMS poruke za pomoć Vučićeviću. „Da se Miljana Kulić vrati u Zadrugu pošalji SMS na broj 1010, a da Vučićević ne ode u zatvor, pošaljite poruku na broj 0000“. Takođe, prijatelji Željko Mitrović i Milomir Marić mogli bi, ako Vučićević stvarno nema novca, da mu učine i ubace ga u neki rijaliti. Dobar je materijal za to, zaradio bi pare za kaznu, a verovatno bi mu i eventualno odsluženje kazne bilo odloženo, jer je poznato da pravosudni organi umeju da budu bolećivi i popustljivi ako osuđenik ima neka preča posla, recimo učešće u rijalitiju. U jednom od svojih dirljivih televizijskih gostovanja Vučićević je naglasio da nisu problem ni sudija, ni Žaklina Tatalović, već sistem kojim vlada Dragan Đilas. I time je ogolio suštinu golgote kroz koju danas prolaze svi naprednjaci ili ljudi koji ih simpatišu u ovoj zemlji. Diktator Dragan Đilas uzurpirao je sve institucije, zarobio je sve sudove i podjarmio je sve medije, osim ono nešto malo opozicionih kao što su RTS, Pink, Hepi, Prva, B92, Tanjug, Politika, Novosti, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Objektiv, Alo i još par njih. U takvim uslovima, Đilas može da naloži sudovima da osude koga on hoće, može sam da donosi zakone jer je potpuno obesmislio parlament, a policija, vojska i ostale bezbednosne službe su, takođe, pod njegovom potpunom kontrolom. Da li ćemo uspeti da se izborimo sa ovom strašnom diktaturom, veliko je pitanje. Za sada nam nešto baš i ne ide, a to vidimo i po presudi Draganu J. Vučićeviću. A možda je i bolje da ode u taj zatvor. Tako će se diktatura Dragana Đilasa videti jasnije nego ikad, da svima bude jasno sa čim imamo posla.