Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   28.10.2021. 08:30
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Скривање имовине
Пандорин памук и еритрејски папири

Досадашња искуства указују да је посао надлежних у Србији да случај остане отворен довољно дуго јер може да затреба за дисциплиновање, или довољно дуго док се прикупљају информације а сви на њега забораве или да се закључи да је функционер чист као суза

Тужилаштво за борбу против корупције покренуло је истрагу против председника Владе у вези са постављењем страначког човека на чело државног фонда. Председник Владе није ишао на полиграф, већ је под заклетвом негирао да је утицао на постављење. Неколико месеци касније тужилаштво је отворило истрагу о још једном корупцијском случају од пре неколико година – плаћању, односно потплаћивању медија, како би водили кампању од које би актуелни премијер, а тада министар спољних послова, имао користи. Уједно га оптужују за кривоклетство у вези са првом истрагом и његовим исказом. Након негирања да је учинио било шта незаконито, премијер, односно канцелар, подноси оставку.
Читаоци лако препознају случај Себастијан Курц. То да се истражни органи баве највишим функционерима, у време док су на функцији, није нешто што завређује да се нађе у Забавниковој рубрици „Веровали или не“, бар не у уређеним државама.
У Србији је, нажалост, то прича за рубрику „Фантастика“.
У Чешкој су прошле недеље одржани избори на којима је, по свему судећи, досадашњи премијер Андреј Бабиш изгубио власт. Неколико дана пре избора, у Чешкој, истовремено кад и у другим земљама, објављени су подаци из Пандориних папира који Бабиша доводе у везу са офшор рачунима и скривањем имовине. Аналитичари у Чешкој сматрају да афера, којом су се тамошњи медији бавили без отклона и аутоцензуре, није претерано утицала на његове верне гласаче, али да је пробудила добар део апстинената.
Ова два примера показују због чега није било потребно ни много искуства, ни знања да се након објављивања Пандориних папира закључи шта ће чинити медији, а шта тужилаштво и други надлежни органи у Србији.
Такозвани мејнстрим медији, они који су, било с потврдом Твитера, било без ње, одраније познати по романтичном односу са властима, смело су објавили да је објављено нешто о Бабишу, Шакири и Милу. Потом су прошапутали да се помињу и Мали и Никола Петровић, па без цензуре објавили да истражни органи треба да раде свој посао, након тога ускликнули да Мали каже да су ти наводи рециклирање старих лажи и, коначно громогласно доказали да аутоцензуре нема кад истражни органи одраде свој посао - пренели су саопштење тужилаштва које не види било шта ново у односу на стање од пре четири године и тадашњи закључак - не постоје докази који би указали да су се у радњама Синише Малог стекли елементи кривичног дела.
Надлежни органи су урадили оно што им је посао. А досадашња искуства указују да је посао надлежних 1) да случај остане отворен довољно дуго јер може да затреба за дисциплиновање; 1а) да случај остане отворен довољно дуго док се прикупљају информације а сви забораве шта се дешавало; 2) да се закључи да је функционер чист као суза.
Ово је илустровано примерима - Транспарентност Србија пре неколико година истраживала је шта се дешавало са 11 случајева - сумњи на корупцију о којима су извештавали медији или су указивали (тада још) независни државни органи. Најчешћи одговор из надлежних тужилаштава био је „није поднета кривична пријава“. У случајевима када је кривична пријава подношена, па одбачена, није било могуће добити образложење.
Коначно, једино добро у овој тужној фарси јесте што се из саопштења тужилаштва да закључити да је оно открило један скандал који је промакао јавности. За члана Државног већа тужилаштва изабран је, по свему судећи, некакав малолетник. Тако делује када се прочита прекорни тон на рачун Новинске агенције Бета и заменика тужиоца у Другом ОЈТ у Београду у коме се он означава као „млади колега“ који даје исхитрене изјаве и за собом сеје енигме. Усудио се, наиме, да укаже шта су надлежности тужилаштва и шта би евентуално могло да се уради у вези са Пандориним папирима.
Што се осталих надлежних тиче, поређење онога што су Агенција за борбу против корупције и Управа за спречавање прања новца радили 2015. и шта раде сада, одвело би нас на терен кукњаве за добрим старим временима, иако смо те 2015. године могли да се закунемо да не живимо у добрим временима. На челу преименоване Агенције је човек који је до дана избора практично био директно повезан са СНС, а на челу Министарства у чијем саставу је Управа је човек који је, ако не кроз случај 24 стана, а оно продајом фирме самом себи (на шта је указивала управо Агенција) извео уџбеничку демонстрацију „случаја који отвара сумњу на прање новца“, хајде да овде употребим еуфемизам.
Читава афера са фирмама и становима окончана је, иначе, 2018. године, када је основно тужилаштво, коме је више препустило истрагу о непријављивању имовине, обуставило поступак против Малог применивши механизам опортунитета јер је уплатио 200.000 динара.
Помен онога што су некада радили надлежни органи и пацке које стижу из тужилаштва на рачун оних који се осмеле да кажу да треба радити свој посао, показују због чега је било важно да људи од највећег поверења заузму одговарајућа места у Вучићевом систему контроле свих токова у Србији.
Не треба сумњати да би било који верни страначки играч радио оно што му се наложи, али не треба свако да има могућност да прикупља информације које би га довеле у положај да, страховито надјачан, не може бити поражен. Пат позиција у каквој су Вучић и Стефановић, на пример.
Због тога је Мали министар финансија који се чешће у протеклих пар година виђао са мађарским званичницима него СВМ и МСП заједно. А ако вам се чини да га Вучић овом пригодом није довољно срчано бранио, можда се то учинило и њему, па је изјавио оно што је некима зазвучало као класична теза „не нападају они мене него Вучића“. Јесу ноте сличне, али је мелодија другачија – „мене истражују јер не могу да нађу рачуне Александра Вучића“.
Је ли то подсећање да је он творац најважнијег економског и финансијског система у Србији? Не мислим на државни систем јер ипак не верујем да је било који од Вучића држава нити да је Мали творац било чега у овој држави, од користи за ову државу и њене грађане.
Не бих говорио у име Еритреје и Еритрејаца којима је можда отворио очи како да унапреде производњу памука.



златко Минић, Транспарентност Србија


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Бранислав Недимовић, министар пољопривреде

Када цена уља скочи десет динара, пошто просечно једна породица потроши максимално четири литре уља месечно, то је четрдесет динара, па то није ни пола еспреса у кафићу.

Прочитајте све мисли
bg