Miljenik vlasti na poternici Interpola

U jeku afera „Jovanjica“, „Belivuk“ i „prisluškivanje“, u čiji epicentar, kao po komandi, svi predstavnici vlasti i visoki funkcioneri SNS-a pokušavaju da smeste bivšeg ministra policije i aktuelnog ministra odbrane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u utorak, 12. oktobra, u pratnji upravo Nebojše Stefanovića kao resornog ministra, svečano otvorio deseti Međunarodni sajam naoružanja „Partner 2021“. Ta „izložba“ nimalo slučajno upriličena je baš na Beogradskom sajmu, na istom mestu na kojem je Srbija bila domaćin skupa kojim se obeležava 60 godina od prvog Samita nesvrstanih, računajući valjda da će neki od visokih gostiju iz Beograda otići ne samo sa porukama mira i stabilnosti, već i sa nekim novim ugovorom o nabavci srpskog naoružanja i vojne opreme. I ništa tu ne bi bilo sporno, jer je trgovina oružjem odavno samo biznis, da među visokim zvanicama nisu bili i predstavnici Tunisa, zemlje koja je samo nekoliko dana ranije, prema pisanju portala Nova RS, raspisala Interpolovu poternicu za najvećim ovdašnjim privatnim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem, koji važi za finansijera i čoveka veoma bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Uz to, pre nekoliko dana i sindikati Krušika saopštili su da je ta državna fabrika - široj javnosti poznata po tome što je po privilegovanim cenama oružje prodavala privatnim trgovcima – u takvim problemima da zaposlenima već mesecima ne plaća ni doprinose za zdravstveno osiguranje, tako da oni u jeku pandemije ne mogu ni da se leče, jer im zdravstvene knjižice nisu overene. Konkretno, navode sindikati, od početka prošle godine do danas radni staž je zaposlenima u Krušiku uplaćen za samo šest meseci, umesto za 21. Zbog sveta toga poznavaoci prilika na tržištu naoružanja strahuju da će i od novih izvoznih poslova, ako i budu sklopljeni, od državne namenske industrije veću korist imati pojedini privatni trgovci, bliski vlastima, koji su i godinama unazad zarađivali na štetu domaćih fabrika, koje iz godine u godinu beleže sve veće gubitke, tolike da više nisu u stanju da svojim zaposlenim plaćaju doprinose na zarade. Navodeći da na skupu nesvrstanih prisustvuju delegacije 117 zemalja i da među njima ima i dosta ministara odbrane, Vučić je na otvaranju Sajma „Partner 2021“ poručio da će se Srbija potruditi da cene izloženog srpskog naoružanja i vojne opreme budu „razumne i pristojne“. Ostaje da se vidi za koga će te cene biti „pristojne“. Do sada su takve bile samo za privilegovane privatne trgovce, koji su skidali kajmak. A da ni njemu nije svejedno što su zaposleni u Krušiku javno negodovali, dokazuje da je i sam, a da ga o tome niko nije ništa ni pitao, konstatovao da je fabrika u Valjevu u teškoj situaciji, ali je za to optužio „bivši režim i medijske tajkune“. „Želim da poručim ljudima u Krušiku, a zbog višegodišnjeg uništavanja Krušika od strane različitih političara i njihovih medijskih zaposlenika zapali smo u veoma tešku situaciju, a podigli smo Krušik iz mrtvih, jer su nam ga bivši režim i vlasnici tih tajkunskih medija ostavili bukvalno mrtvog. Podigli smo ga iz mrtvih, a onda su ga opet uništili svojom kampanjom... LJudima u Krušiku ćemo uplatiti zdravstvene doprinose i moći će na najnormalniji način to da koriste, iako se nalazimo u teškoj situaciji, upravo zbog rušenja ugleda Krušika, kojem ničim nismo doprineli, a u kojem su učestvovali, kao što rekoh, predstavnici bivšeg režima i njihovi medijski poslenici“, rekao je Vučić. Za predsednika je, dakle, za propast Krušika kriva bivša vlast, iako je SNS preuzeo kormilo države još sredinom 2012. Krivi su i „tajkunski mediji“, a ne privatni trgovci koji su naoružanje iz domaćih fabrika dobijali po povoljnijim cenama i od državnog Jugoimporta SDPR. U međuvremenu, dve godine u mestu tapka predistraga afere „Krušik“, koja je pokrenuta po naredbi Tužilaštva za organizovani kriminal sa ciljem da se ispita trgovina valjevske fabrike sa privatnim trgovcima. Jedino je uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je prvi progovorio o sumnjivim poslovima, i dalje pod istragom. Najviše spornih ugovora sa Krušikom imalo je pet preduzeća pod kontrolom Slobodana Tešića - Partizan tek, Vektura trans, Falkon stratedžik solušn, Arneks i Tehnoglobal sistem, koji je pripojen Partizan teku u decembru 2018. Ona su od avgusta 2015. do marta 2019. sa Krušikom potpisala 14 ugovora, vrednih više od 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Uz to, iz dokumenata u koje je NIN takođe imao uvid, Tešićeva preduzeća izvozila su oružje i drugih državnih fabrika, Zastava oružja, Prvog partizana i Prve petoletke dok je direktorka te firme bila Anđelka Atanasković, aktuelna ministarka privrede. Osam ugovora sa Krušikom, Tešićeve firme potpisale su posle 21. decembra 2017, kada je kao „najveći trgovac oružjem na Balkanu“ stavljen na crnu listu SAD, zbog „koruptivnih radnji i pretnji po mir“ u vezi sa trgovinom oružjem. Tešić je preko pravnih zastupnika u SAD angažovao Sonoran Policy Group Inc iz Vašingtona, firmu koja je zastupala i saradnike tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, da lobira da se skine sa crne liste, ali mu ni to nije pomoglo - 9. decembra 2019. opet se našao na crnoj listi, koja je proširena za više njegovih saradnika i preduzeća, pa i ona koja su trgovala sa Krušikom. Prema raspoloživoj dokumentaciji Krušik je Tešićevim firmama isporučio 796.990 mina po cenama koje su nekad bile i za 20 odsto povoljnije nego za državni Jugoimport SDPR. Uz to, iz zvaničnih finansijskih izveštaja se vidi da je na kraju 2018. Partizan tek za mine Krušiku dugovao 3,56 miliona evra, iako je ta Tešićeva firma te godine profit uvećala za 91 odsto, sa 174 na 333 miliona dinara. Partizan tek u magacinima valjevske fabrike skladištio je i oružje Zastava oružja i Prve petoletke. Tešić je prvi put na crnu listu UN dospeo još 2003. zbog izvoza oružja u Liberiju. Te godine srpska policija je protiv njega i Orhana Dragaša podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da su, koristeći falsifikovana dokumenta (lažne sertifikate o krajnjem kupcu - end user) „od 31. maja do 24. avgusta 2002. u šest navrata avionskim letovima na relaciji Beograd - Monrovija u Liberiji, bez neophodnih dozvola nadležnih organa, izvezli naoružanje i vojnu opremu vredne 1,3 miliona evra u zemlju pod sankcijama UN“. U veliki biznis Tešić se vratio kada je Vučić 2012. došao na vlast kao ministar odbrane. Na fotografiji iz marta 2013. vidi se da su u pregovorima sa predstavnicima Ministarstva odbrane Libije, u srpskoj delegaciji bili i ministar Vučić i Tešić. Zvanična delegacija Libije tada je posetila i Tešićev Partizan tek. Inače, Vučić je i pre 2012. „upao“ u presretnute razgovore sa Tešićem, koji je tada bio na crnoj listi UN. To je Vučić prećutao kada je na Pinku pokazivao dokumenta o aferi „prisluškivanje“. Tešićeva ćerka Danijela bila je na listi SNS-a 2012. za parlamentarne izbore, potom je radila u Ministarstvu spoljnih poslova, a otkako je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, radi u Upravi za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, u koju bi trebalo da stigne i Interpolova poternica koju je izdao Tunis. U periodu kada su Tešićeve kompanije sklapale sumnjive aranžmane sa Krušikom, Vulin je bio ministar odbrane, a Sektor za materijalne resurse u tom ministarstvu nedeljno je dobijao izveštaje o proizvodnji, poslovanju, svim potpisanim ugovorima i planiranim isporukama. Ministarstvo odbrane postavilo je članove Nadzornog odbora koji su na svojim sednicama odobrili potpisivanje svih spornih ugovora, a čiji je primarni zadatak zaštita interesa Krušika.   O bliskim vezama SNS i Tešića svedoči i podatak da je nakon posete Vučića Kosovu, ovaj trgovac oružjem ispunio neka predsednikova obećanja i Srbima na Kosovu je donirao dva traktora i kombi. O tome je javnost obavestio tada generalni sekretar predsednika, sada ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. S druge strane, vlast se nijednom nije osvrnula na brojna otkrića o njegovim sumnjivim poslovima. NJegova Vektura trans je u julu 2020. imala dve isporuke oružja za Jermeniju, dok su trajali sukobi sa Azerbejdžanom, zbog čega je izbio diplomatski skandal i nakon čega je Srbija vratila prevremeno deo azerbejdžanskog kredita. Ovaj posao dodatno je sumnjiv zbog toga što je 19 dana pre nego što je 9. marta 2018. Vektura trans potpisala prvi ugovor sa Krušikom za izvoz u Jermeniju, Nadzorni odbor ove fabrike dao saglasnost na 7,15 miliona dolara vredan direktan ugovor ove državne fabrike sa Ministarstvom spoljnih poslova Jermenije. Taj posao nije nikada realizovan, jer nije dobio dozvolu Srbije. Za razliku od Krušika, Tešićeva firma brzo je dobila sve potrebne saglasnosti. Dok je u maju 2018, kako se sam hvalio, Vučić dobijao počasti u Azerbejdžanu, Tešićeva Vektura trans je te godine samo sa Krušikom potpisala četiri ugovora za isporuku oružja Jermeniji, vredna 5,9 miliona evra i 5,3 miliona dolara, a iz „paking liste“ vidi se da je uz mine iz Krušika isporučila i tri protivavionska topa M55A4 Zastava oružja i 100 minobacača Prve petoletke. To oružje Vektura trans je izvezla preko poreskog raja na Maršalskim Ostrvima. U međuvremenu Krušik je propadao, pa su 8. oktobra četiri reprezentativna sindikata, USS Sloga, Samostalni sindikat, UGS Nezavisnost i ASNS upozorili da „bez pomoći države Krušik nije u stanju da sam servisira obaveze prema radnicima i dobavljačima“. Predsednik Samostalnog sindikata Branko Petrović je u ime svih sindikata naveo da od aprila 2021. radnicima nisu overene zdravstvene knjižice, da se one overavaju samo za hitne slučajeve i da je do sada overeno oko 370 zdravstvenih knjižica i to na rok od 15 do mesec dana. Petrović je rekao i da, prema saznanjima sindikata, Krušik duguje Fondu za zdravstveno osiguranje oko 170 miliona dinara, a duguje i Fondu PIO, jer su prošle godine radnicima uplaćeni doprinosi za penziono osiguranje za samo četiri, a ove za samo dva meseca radnog staža. U Krušiku je trenutno zaposleno oko 2.500 radnika, od kojih na neodređeno oko 1.200, dok su ostali po ugovoru. Dok Krušik tone, a privatni trgovci bliski vlasti i dalje plivaju, istraga protiv uzbunjivača Aleksandra Obradovića i dalje traje. NJegov advokat Vladimir Gajić za NIN tvrdi da je na osnovu saznanja iz istrage koja se vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, među dokazima koje je tužilac označio kao tajnu u postupku posebnom Naredbom o čuvanju tajne na osnovu člana 304 ZKP-a, zaključio „da se u spisu tužiočevog predmeta ne nalazi nijedan dokument, odnosno ugovor koji je Obradović označio kao štetne ugovore po fabriku oružja, a iz kojih se vidi kako je poslovao Krušik, ko su privilegovani trgovci oružjem i u kojoj meri se tu radi o kriminalu i korupciji“. Ako tužilac bude podigao optužnicu, Gajić kaže da će odbrana dati sudu na uvid i predložiti da se u dokazni materijal uvrsti dokumentacija „koja govori u prilogu tvrdnjama odbrane da se tu ne radi ni o kakvim tajnama, već o kriminalu, a kao što je poznato - tajne nisu tajne ako se iza njih krije kriminal“. „Iz odluke tužioca da najveći deo dokumentacije u spisima proglasi tajnom, najbolje se vide namere tužioca i način postupanja. To je tipično `sovjetski` stil koji se ovde gaji već 70 godina. Pozivanje na odredbu člana 304 ZKP-a ostalo je da visi, jer tužilac nije nikada dao razloge za ovakvu odluku. Tom odredbom tužiocu se daje pravo da izda naredbu o čuvanju tajne ako je to ’u interesu nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika ili drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu’. Mi ne znamo koji su od ovih propisanih razloga opredelili tužioca. Kako je u pitanju krivično delo odavanja poslovne tajne, jasno je da nema mesta interesima nacionalne bezbednosti, a naročito interesima javnog reda i morala ili maloletnika. Ostaje dakle samo interes demokratskog društva. Biće da je to razlog za tužioca, jer ovaj režim vidi interes demokratskog društva u tome da građani budu neobavešteni, posebno kada je u pitanju korupcija kojoj pribegava vlast. Zato je radni naslov ovog slučaja odbrane kod mene ’Bumerang’, pa nek oni vide šta će i kako će“, navodi Gajić i podseća da se ovih dana Slobodan Tešić našao na poternici Interpola, a trgovina oružjem iz Krušika u Pandorinim papirima, o čemu je pisao kanadski Toronto star. „Najzad, izgleda da je javnost zaboravila da je Tužilaštvo za organizovani kriminal izdalo nalog bezbednosnim službama da prikupe informacije i obaveštenja o mogućoj korupciji u vezi sa trgovinom oružjem u Krušiku. Baš me zanima da li su dobili taj izveštaj ili se službe prave ’mrtve’?“, zaključuje Gajić. Uzbunjivač iz Krušika je i dalje pod istragom, a ona nije ni započeta za korupciju koju je otkrio. Taj odnos i dokumenti koje su profesionalni mediji objavili u poslednje tri godine svedoče da su interesi privatnih trgovaca bliskih vlastima važniji i od nacionalnih interesa. Pod takvim okolnostima održava se i Međunarodni sajam naoružanja „Partner 2021“. A sklopljeni ugovori pokazaće koga vlast smatra najboljim „partnerima“.