Treniranje stalne krize

Ni godinu dana nije izdržala rumunska vlada, a od decembra prošle godine, kada je formirana, do sada uspela je da ujedini parlament tako da je nepoverenje izglasano sa gotovo 90 odsto glasova. Nacionalno-liberalna partija (PNL) uspela je posle izbora da napravi koaliciju sa Unijom za spas Rumunije (USR) i partijom Mađari u Rumuniji (UDMP) i da dobije mesto premijera, a devet meseci kasnije su je napustili dosadašnji partneri i ujedinjeni sa opozicijom smenili vladu. Florin Kicu napustio je mesto premijera, a to je prvenstveno udarac za predsednika Klausa Johanisa, koji je zapravo stajao iza Kicua. Kriza je počela u septembru kada je Kicu smenio ministra pravde jer nije potpisao 10 miliona evra vredan regionalni program za razvoj infrastrukture. USR je na smenu svog člana odgovorio tako što je svih šest ministara, koliko ih je imala ova partija, podnelo ostavku. Usledio je raspad koalicije i još jedna kriza vlade. Ni samo glasanje o poverenju nije moglo da prođe bez skandala. Parlamentarci iz nacionalističke opozicije tvrde da im je Kicu nudio novac da ne glasaju. George Simion, predsednik ultradesničarske Alijanse za ujedinjenu Rumuniju (AUR) koja je do sada imala više od 40 mesta u parlamentu, tvrdi da se nije radilo samo o novcu, već da su ponuđeni poslovi i unapređenja za saradnike ili rođake u državnim energetskim kompanijama, ne bi li se nagodio o bojkotu glasanja. Iz PNL nije stigao odgovor na ovo. Alijansa je na talasu nezadovoljstva građana i ušla u parlament prošle godine, samo godinu dana pošto je formirana. Dobila je devet odsto glasova zalažući se za ujedinjenje sa Moldavijom, a protiv je evropskih planova o razvoju zelene energije i klimatskih ciljeva, kao i protiv sve većih prava za pripadnike LGBT zajednice. Procene govore da bi, ako bi izbori bili organizovani sada, mogla da očekuje i više, što je čini jedinom partijom koja je profitirala u kratkotrajnoj prethodnoj vladi. Nepoverenje je brzo izglasano i to sa 281 glasom, znatno više od 234, koliko je bilo dovoljno, ali je potom nastupila rasprava o novom premijeru. Iz USR je stigao zahtev da kandidat bude iz opozicione Socijaldemokratske partije (PSD) koja je na prošlim izborima dobila više od do sada vladajuće. Taj zahtev nije ispunjen, ali su predlagači dobili mnogo više. Johanis je odlučio da stvar reši tako što će mandat za sastav vlade dati Dacijanu Čološu, lideru USR, koji je već bio premijer u prelaznoj vladi pre šest godina. Preostalo je da se prelazna vlada potvrdi u parlamentu i to bi obezbedilo nešto vremena do sledećih izbora. Ipak, analitičari sumnjaju da će ovaj izbor doneti preko potrebnu stabilnost. Nema previše poverenja u ovakav rasplet krize i već se spekuliše da je ovo samo pokušaj da se na isto mesto ponovo postavi Kicu, a da se dobije na vremenu kako bi se poštovala zakonska odredba prema kojoj premijer ne može biti ponovo postavljen odmah nakon izglasanog nepoverenja. Dok traju političke borbe zemlja sve više tone ne uspevajući da se izbori sa pandemijom, koja je zdravstveni sistem dovela do kolapsa. Prošlog vikenda više od 12.500 inficiranih registrovano je samo u jednom danu. Ovu godinu obeležilo je nekoliko pogubnih požara u državnim bolnicama, koji još uvek nisu dobili objašnjenje, stradali su i pacijenti i osoblje, a od vlade se nije moglo čuti mnogo. Kovid bolnice su pretrpane, dok istovremeno vakcinacija nailazi na snažan otpor. Politički sukobi i korupcija dodatno su opterećenje, a zemlja bi, da bi dobila sredstva iz fonda EU za pomoć zbog pandemije, morala da sprovede reforme koje, naravno, kasne. Bukurešt ima 30 milijardi razloga da ih sprovede što pre, taman onoliko koliko iznosi predviđena pomoć.