Nema da ga ima

U julu ove godine stigao je predlog gradske uprave i članova Odbora sajma knjiga izdavačima da se prijave za učešće na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, u novom izmenjenom terminu, od 11. do 19. septembra. Bez obzira na blagotvornu ideju da se izbegne, pretpostavljeno, jesenje turbo zaražavanje, izdavačima iz mnogo (navedenih i argumentovanih) razloga takav predlog nije odgovarao. Postignut je načelan dogovor, između predstavnika Beogradskog sajma, Gradske uprave i izdavača da se, uz neizostavnu opreznost, krene u organizaciju sajma, ali da se konačna odluka donese 1. oktobra na osnovu procene epidemiološke situacije. Tako je i učinjeno, samo s nekoliko dana zakašnjenja. Beogradski sajam i Gradska uprava smatrali su da je uz dodatne mere zdravstvene kontrole i stimulativne podrške, moguće održati manifestaciju. Mnogo preminulih, previše zaraženih krajem septembra i početkom oktobra, veliki rizik za zaposlene na štandovima, ne mnogo manji i za posetioce, zahtevali su od izdavača brzu i razboritu reakciju. Na združeni zahtev odgovornih izdavača, 7. oktobra, a bez ikakvog uticaja Kriznog štaba, Odbor beogradskog sajma knjiga donosi odluku da sajma knjiga, ove kao ni prošle godine, nema. Građani u nedoumici, sviknuti na svakojake laži i manipulacije, istražuju šta stoji iza ovakvog gesta. Nisu skloni da veruju da se neko brine o bilo čemu, posebno ne više no što je propisano! Naviru tugaljiva pitanja i zabrinuti komentari, na društvenim mrežama kao najbržem i najpovršnijem obliku komunikacije, pa se polako stiže i do „filozofskih“ upitanosti poput one hoće li sajma knjiga uopšte više ikad biti ili one tvrdnje da se iz dobro obaveštenih krugova već zna da su to neki, a zna se ko, namerno napravili da bi prodali sajam, zaključno sa zluradim konstatacijama da sajam knjiga izdavači miniraju, jer će „imati malo profita“ itd. Nagađanja na stranu, ali pandemija nas je postavila pred istinski izazov. Šta dalje sa sajmom knjiga? Neki, smatrajući da je sajam knjiga prostor za iznajmljivanje izlagačima koji prodaju knjige će žaliti što ga nema, a opet drugi će u iznuđenom predahu videti šansu da se posvete programskom i organizacionom inoviranju ove značajne kulturne manifestacije. U svojoj šezdesetpetogodišnjoj tradiciji sajam knjiga u Beogradu bio je kompas naše emancipacije, a onda žrtva „negativnog razvoja“, prikaz razdruštvljenosti i ogledalo moralnog pada. Kad je država preuzela proizvodnju narkotika, kad su se kriminalci prerušili u biznismene, kada su plitku politiku i duboku državu preuzeli ljudi sa kupljenim diplomama, a estrada preimenovana u kulturu, sajmu knjiga je preostalo da bude samo diskont jeftine robe u svakom smislu reči. Nije problem što estradne veličine, kriminalci, starlete, narkomani pišu i objavljuju knjige. Problem je što se njihov literarni doprinos nimalo slučajno slavi i javno uzdiže kao uzorna vrednost. NJihova „dela“ postaju udžbenici u otvorenoj školi brzog uspeha, a na sajmu knjiga postaju najveća atrakcija, pre svega za mlade. Nije sve izgubljeno, mnogo toga se može popraviti, čemu i knjige i sajam služe. Vlada uverenje da članovi vladajuće i vladajućih partija ne čitaju ništa osim tabloida i nemaju u svojoj kući nijednu knjigu. Evo prilike da to demantuju i javno pokažu da im je stalo do knjige. Zamislimo tu utopijsku sliku u kojoj se svako od njih fotografiše i na Fb ili Instagram postavlja fotografiju s knjigom koju je odabrao za čitanje i preporuku. Ima li zanimljivijeg sajma i ima li lepšeg gesta kojim se prevazilazi neprijatna tišina zbog otkazivanja ovogodišnjeg događaja. No, vratimo se u realnost…. Činjenica da ove godine sajam knjiga neće biti održan na Beogradskom sajmu ne znači da će izostati razni oblici i mesta povezivanja knjiga i ljudi. Već smo to iskusili tokom protekle godine, zatvoreni i zbunjeni. Dostavljane su nam knjige koje smo želeli i koje su nam mnogo značile. Zahvaljujući internetu, eto, može se reći da imamo novu verziju sajma knjiga koji je uvek i svuda oko nas. Ipak ne treba da ispustimo iz vida da je reč o pomoćnom sredstvu, izuzetno korisnom u iznuđenim okolnostima, ali koje nikad niti treba niti može da zameni živi susret ljudi na jednom mestu, festivalsku atmosferu radosti i pripadanja jedinstvenom duhu događaja. Zato bi već sad trebalo da počnemo da planiramo i razmišljamo o narednom, modernizovanom postepidemijskom sajmu.