Zamka naprednjaka

Lokalne izbore u Negotinu i Mionici vlast i opozicija najavili su kao test, iako oni ni po čemu ne mogu biti signal atmosfere, niti rezultata na izborima za predsednika, narodne poslanike i naročito za Beograd sledećeg proleća. Neke su lekcije 17. oktobra uveče, ipak, naučene. Predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić je, na primer, kritikovan što ta stranka u Mionici osvaja ispod 75 odsto - svega šest, a ne deset procenata više nego na prethodnim izborima 2017. Glišić je pokajnički priznao grešku predsedniku, ali ne i Ivici Dačiću, koga je naljutilo što Glišić izostavlja SPS kad saopštava zajednički rezultat koalicije u Negotinu (75 odsto glasova i 38 od 45 mandata u lokalnom parlamentu). Nešto je iz toga naučio i Dačić, čija je stranka u koaliciji i sa radikalima, u Mionici, osvojila četiri mandata. Za lidera Narodne stranke sad je jasno „da neće doći do promene bez spremnosti da se fizički odbrani rezultat“. „Samo kad se brani izborni rezultat može se postići kritična masa na ulici koja će da donese promenu“, kazao je Vuk Jeremić dan posle izbora u Negotinu, gde je ova stranka osvojila 13 odsto glasova i šest mandata. Aludirajući na nepravilnosti na koje su apelovali članovi Narodne i njihove tvrdnje da su neki od članova biračkih odbora privedeni, jer su snimali krađu na licu mesta, Jeremić tvrdi da su i sudstvo i policija uključeni u to da SNS ostvari totalitarni rezultat. „Ako su ovi izbori za Narodnu stranku bili test, kako su objašnjavali, najbliže smo pouci da na takve izbore ne treba izlaziti i da, po onome što su sami saopštavali da se dešavalo, vlast nije sposobna ili spremna da organizuje regularne izbore“, kaže Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli. Predstavnici NS u danima posle izbora tvrde da je SNS „ukrao“ najmanje 20 odsto glasova. Tek, izuzetno dobar rezultat motivisao je Jeremića da proguta nepravilnosti, zbog kojih je više od dve godine pozivao na bojkot izbora i pozove na jedinstvo opozicije, kojoj ovi izbori treba da služe „kao katalizator, za ubrzanje dogovora“. Vukadinović kaže da je logično da ovaj rezultat NS iskoristi za unutarkoalicione dogovore, ali da je to kolateralni efekat i da stav „šta je bilo, bilo je“ ne deluje uverljivo za motivaciju da se izađe na izbore. Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenjuje da Narodna stranka nema niti jednu lošu posledicu izlaska na ove izbore i da pre svega svojim biračima poručuje da će se boriti, što opozicione glasače uvek motiviše. „Unutar koalicije NS je prešla u inicijativu i počela da kontroliše agendu. U tom odnosu im je ovaj rezultat kapital. Oni ne žele da budu samo jedna od stranaka koalicije, nego uz SSP žele da budu stožerna stranka. Budući da institucije ćute, jedina adresa o događajima u Negotinu je NS, stranka koja je očito bila spremna na te scenarije kao i da njihova verzija ide ka biračima. To je strategija koju je odavno trebalo da koristi opozicija.“ Klačar smatra i da Jeremić, izjavom da će se fizički braniti rezultat, takođe šalje poruku da će se boriti, ali istovremeno pravi alibi za loš rezultat u budućnosti. U Negotinu su cenzus prešli i Savez 90/Zeleni Srbije sa svega jednim mandatom, a u Mionici, gde Narodna stranka nije učestvovala, u skupštinu ulaze Slobodni građani Mionice i koalicija NADA, koju čine DSS i POKS, sa po dva mandata. U oba mesta veliki broj glasova ostao je ispod cenzusa - za stranku Milana Stamatovića Zdrava Srbija u Negotinu ili listu koju je u Mionici predvodio bivši funkcioner DS Milan Gavrilović Ćićovac, koji je na prethodnim lokalnim izborima osvojio 14 odsto. Poređenja radi, demokrate su 2017. u Negotinu imale 20 odsto glasova birača, takmičeći se, pre svega, sa naprednjacima, socijalistima i radikalima. Vukadinović kaže da kod izbornog rezultata NS postoji dilema da li je on posledica dobrog izbora lokalnog kandidata i glasova opoziciono orijentisanih građana koji nisu birači Narodne stranke, ali nisu imali drugog izbora. „A istina je između, u oba pitanja. Prepoznatljiv kandidat (Krsta Stanković NJenjulović) važan je koliko i stranačka logistika koja je presudna za izborne procese - od skupljanja potpisa, pogotovo u atmosferi u kojoj je bilo pritisaka da se potpisi povuku, preko kampanje do odbrane rezultata. Moguće je da su simpatizeri SSP i DS, iako nije bilo poziva, glasali za NS kao jedinu zbilja opoziciju u ponudi. Svakako ne znači da je to sve što opozicija može da osvoji“, ističe Vukadinović. Za Klačara nema sumnje da bi rezultat NS bio veći uz makar i deklarativnu podršku ostatka opozicije. „Kad se pogleda broj glasova koji su rasuti ispod cenzusa, njihov procenat je mogao biti i 20 odsto.“ Pokazalo se, kaže on, da na lokalnim izborima samo malo bolja organizacija i dobar izbor lokalnog predstavnika daju rezultate, a NS je iskoristio priliku da podmaže stranačku mašineriju i na licu mesta se uveri kako se radi kontrola izbornog procesa. „Takođe se pokazalo da su grupe zelenih stranaka i sa veoma malom ili nikakvom kampanjom u stanju da pređu cenzus, jer su te teme vidljivije biračima i izvesno je da će na njih nastaviti da reaguju. Konačno, ispostavilo se da do istine o nepravilnostima teško dolazimo ako nema nezavisnih posmatrača, kao što je ovde bio slučaj, te da će tenzije na sledećim izborima biti na istorijskom maksimumu. Biće prisutna nervoza i potencijalno incidenti između dve strane, koje neće biti spremne ni na kakvu vrstu kompromisa na biračkom mestu.“ Zvaničnih izjava o incidentima nije bilo - ni u policiji, ni u lokalnoj izbornoj administraciji, niti u bilo kojoj drugoj nadležnoj instituciji. Neovlašćeno snimanje bilo je navodni razlog privođenja aktivista Narodne stranke, a navodna krađa bila je razlog snimanja na biračkim mestima u Negotinu. I vlast i opozicija su „primećivali“ džipove neobičnih tablica, ali ukupna atmosfera u poređenju sa prethodnim izborima bila je mirnija. Klačar razlog za to vidi u činjenici da ovi lokalni izbori nisu bili u fokusu pažnje javnosti zbog drugih tema i u tome što veći deo opozicije na njih nije izašao. „Ne postoji poverenje u institucije, koje ne daju nikakve zvanične izjave ni odgovore na pitanja i tako doprinose atmosferi u kojoj dve strane ostaju zakopane u rovovima“, objašnjava direktor CeSID-a. Poslednji neslavan pokušaj da se iz rovova izađe završio je predlogom evroparlamentaraca o kontroli izbornog procesa. Iako je deo opozicije odbio ovaj predlog, predsednik Narodne skupštine pozvao je opoziciju iz oba koloseka dijaloga da što pre dostave svoje predloge za šest članova ovog tela i šest za prošireni sastav Republičke izborne komisije (RIK), koji predstavljaju „krunsku ideju pomirenja“ kofasilitatora. Za formiranje nadzornog tela, kaže Dačić, Ministarstvo kulture i informisanja je podnelo inicijativu i biće nadležno, a Vlada je „ponudila pravni osnov“. Po predlogu evroparlamentaraca to telo bi imalo i šest članova koje predlaže REM, što je regulatorno telo već učinilo, pa za kandidate koji će kroz ovaj privremeni organ nadzirati rad medija, ponudilo sadašnju predsednicu i člana Saveta REM Oliveru Zekić i Milorada Vukašinovića i još četiri osobe zaposlene u REM. Sastav RIK-a trebalo bi da „dobije pravni osnov“ hitnim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika. Vukadinović predlog evroparlamentaraca naziva farsom, koju su odbacile sve iole prave opozicione formacije. „Opozicija će manje izgubiti ako ne uđe u to telo. Oni ne žele da bojkotuju, to je jasno, ali vlast ne sme time da se poigrava da ih ne bi gurnula u radikalizaciju. Sve karte su u rukama vlasti, ali nisu jaki aduti. Opozicija jeste u nekoj vrsti nokdauna, ali je za vlast opasno da pokuša da je dotuče.“ Klačar, pak, kaže da bi eventualno učešće u RIK i nadzornom telu za opoziciju bio mač sa dve oštrice. „Dugo su insistirali na temi bojkota, političkom revanšizmu, nemogućnosti ikakvog kompromisa s Vučićem, odbacivanju institucija. Kad ste iznutra bolje vidite, u prilici ste da ostavljate pisane tragove, što je važno, ali to bi opoziciju dovelo u problem da uz promociju svojih ideja u kampanji mora da objašnjava zašto se predomislila. Podigli su letvicu svojim biračima i razmazili ih. S druge strane, negativna kampanja koju su imali u dužem periodu može da utiče na izlaznost, jer negativne poruke za birače nisu motivišuće. Čini mi se da opozicija to još uvek nije ukalkulisala“, kaže Klačar. Dva dana po izborima otvara se još frontova i borba se nastavlja, ali ne za veću regularnost, nego za srodne birače. Između Narodne stranke i koalicije NADA pljušte optužbe, a očekivane čestitke na rezultatu od kolega iz opozicije izostale su ili barem nisu ni izbliza tako glasne kao što su bile čestitke na „uspešnom bojkotu“ izbora za narodne poslanike prošle godine, kada je izlaznost u Negotinu bila čak i nešto veća od izlaznosti na lokalnim izborima u nedelju. Naprednjaci, istovremeno, javnosti uspešno šalju poruku da su se svim silama trudili, ali nisu uspeli da ostvare željeni rezultat. No, atmosfera, daleko mirnija od one na prethodnim izborima i činjenica da se predsednik Srbije nije našao u ova dva mesta u funkcionerskoj kampanji - kazuju da „sva sila“, ipak, nije upotrebljena. Može to biti zamka za spremne da poveruju da će biti više regularnosti ili potreba da se izbije poneki argument opozicije, relaksira Evropski parlament i drugi zapleti. Ali svakako ne može biti opcija da neki izbori, pa makar i u Mionici, naprednjacima nisu bitni.