Početak ili kraj odgovornosti vlasti

Hapšenje Dijane Hrkalović odjeknulo je kao bomba. Ali, po svemu sudeći kao dimna, jer vlast ne pokazuje nameru da očisti sopstvene redove, već suprotno, da zataška dublju povezanost sa huliganskim grupama i organizovanim kriminalom. Sumnje o njenoj povezanosti sa kriminalnim klanovima i huliganskim grupama, da je stvarala partijsku policiju, organizovala nezakonitu prismotru kritičara vlasti, preuzimala policijske delatnosti za koje nije imala ovlašćenja, iznosili su godinama profesionalni mediji, među kojima i NIN. Ali i pojedini policajci koji su protiv nje podnosili i krivične prijave. Vlast u čije ime je prvo radila u BIA, pa u MUP-u, gde je ostavila problematičan pečat, oglušavala se na sve te sumnje. Već tada je bilo poznato da je imala zaduženja od posebnog značaja za vlast. Saslušavala je novinara povodom afere vetroparkovi, gde je predsednikov kum Nikola Petrović označen kao neko ko je tražio mito, učestvovala je u hapšenju policajaca koji su obznanili da su nezakonito poslati u Potočare gde je gađan Aleksandar Vučić, saslušavala je profesionalce u policiji koji nisu odgovarali vlastima, imala je zaduženja i prilikom održavanja lokalnih izbora u Lučanima... Ali, sasvim je sigurno da sve ove poslove od izuzetnog značaja za vlast koja ju je postavila nije obavljala po sopstvenom nahođenju i samostalno. Sledeći hijerarhijski stepenik u MUP-u, tada je na čelu formalno bio ministar Nebojša Stefanović, ali važnost posebnih zadataka nadilazila je i njega, a poslovni odnos njega i Hrkalovićeve nije bio odnos nadređenog i podređenog već su bili zajedno na partijskom zadatku. Od aprila 2014, kada je Hrkalovićeva došla u MUP, vlast je kao i sada bila u rukama jednog čoveka, tada u ulozi premijera, predsednika vladajućeg SNS-a, šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Aleksandra Vučića. Poslednje dve tadašnje funkcije, ako ništa drugo, obavezivale su sadašnjeg predsednika da zna sve sumnje vezane za Hrkalovićevu. NJeno hapšenje sada u režimskim medijima prikriva otvorena pitanja o povezanosti vlasti sa grupom Veljka Belivuka, gde je ona bila samo jedna od karika, odbrani prvooptuženog u slučaju Jovanjica u kojoj je učestvovao i predsednik Vučić, i neuspelim naporima vlasti da se zaboravi slučaj Krušik... Zato njeno hapšenje dve godine otkako ne radi u državnoj službi i više godina od kada profesionalni mediji i pojedini policajci ukazuju na njeno sumnjivo delovanje ne može biti čišćenje sopstvenih redova, već dimna zavesa koja treba da prekrije sva otvorena pitanja o povezanosti vlasti sa kriminalom i korupcijom. Ona je sada uhapšena zbog trgovine uticajem. Naime, kako saznajemo, osumnjičena je da godinu dana nije dostavljala veštačenja telefona Belivuka koji je bio optužen za učestvovanje u ubistvu Vlastimira Miloševića u centru Beograda krajem januara 2017. Ta veštačenja nisu imala uticaj na oslobađajuću presudu Belivuku i njegovom prvom saradniku Marku Miljkoviću. Oni su oslobođeni kada su sudski veštaci promenili mišljenje navodeći da su ranije utvrđeni DNK tragovi Belivuka kontaminirani. Veštačenje telefona je značajno iz drugog razloga, jer bi eventualno pokazalo sa kim je Belivuk komunicirao iz institucija i vlasti. Malo je verovatno da je Hrkalovićeva, ako je radila to za šta je osumnjičena, radila samo zbog vlastitog kontakta, jer je grupa Janjičari, kasnije preimenovana u Principe, imala široku podršku. Belivuk je preuzeo vođstvo Janjičara nakon ubistva Aleksandra Stankovića - Saleta Mutavog 13. oktobra 2016, kada se vlast ponašala kao ožalošćena porodica i kada je najavila „rat mafiji“. NIN je ranije pisao da su funkcioner u Žandarmeriji Nenad Vučković, tada blizak saradnik Hrkalovićeve, i sadašnji načelnik 5. uprave za kontraobaveštajnu zaštitu BIA Goran Colić izabrani u skupštinu FK Partizan 2014. ispred navijača koje su predvodili Janjičari i na predlog tadašnjeg i sadašnjeg sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića. Poznato je i da su pripadnici ove grupe juna 2017. na inauguraciji Vučića napadali novinare i građane. KRIK je utvrdio da je jedan od nasilnika koga je SNS angažovao kao zvanično obezbeđenje, Borko Aranitović, bio pripadnik Janjičara. Insajder je identifikovao Marka Todorova, takođe navijača Partizana, koji je na inauguraciji pretio njihovoj ekipi. Danilo Vučić, punoletni sin predsednika, više puta je fotografisan u bliskom druženju sa Aleksandrom Vidojevićem - Acom Rošavim koji je ranije sa Stankovićem predvodio navijanje na tribinama. Junior je fotografisan i na tribinama na utakmici Srbije i Kostarike na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. sa pripadnicima ove grupe Vidojevićem i Borisom Karapandžićem, koji se sada nalazi na optužnici sa Belivukom. U postupku protiv Dijane Hrkalović, ni ona za sada nije osumnjičena za saradnju sa Janjičarima. Advokat Sead Spahović, branilac Hrkalovićeve, kaže za NIN da u postupku protiv nje ima uticaja vlasti i da joj je zbog toga i određen pritvor. „Svedoci zbog kojih je određen pritvor trebalo bi da svedoče o tome šta im je naređivao Dejan Milenković Bagzi, koji je sve to već priznao. Prema tome, nijedan od tih devet svedoka ne treba da svedoči o tome da li je i šta Dijana Hrkalović rekla Milenkoviću. Ovi svedoci nisu predloženi na okolnost Dijaninog dela, već Milenkovićevog, a on je delo priznao, tako da je njihovo saslušanje irelevantno. Svi predloženi svedoci su aktivni policajci. Školski primer svedoka na koga ne može da se utiče je aktivni policajac. To bi bilo kao da se pritvor odredi da ne utiče na sudiju ili tužioca. Kako zamišljaju uticaj nezaposlene devojke na devet inspektora kriminalističke policije? Iz ovoga se vidi da je odluka o pritvoru dirigovana i da nije plod pravničkog rasuđivanja“, navodi Spahović. Dejan Milenković, koji je optužio Hrkalovićevu na dan njenog hapšenja, takođe je osumnjičen, ali se brani sa slobode. On je bio njen bliski saradnik i od februara 2015. bio je načelnik Službe za specijalne istražne metode (SSIM). NJegov tadašnji zamenik, a sadašnji načelnik SSIM Tomislav Radovanović, takođe saradnik Hrkalovićeve, sada na televizijama sa nacionalnim frekvencijama optužuje nju i Stefanovića. Čak je nedavno najavio penzionisanje direktora MUP-a Vladimira Rebića, čime je, kako mnogi u policiji misle, najavio sopstvenu kandidaturu za to mesto. Imenovanje Hrkalovićeve, doktorke psihologije od 2020. (koja je na beogradskom Filozofskom fakultetu imala najviše ocene), u BIA i zatim u MUP-u, bilo je problematično od početka. Protiv nje je krajem maja 2012. podneta krivična prijava za nanošenje teških telesnih povreda. Bila je osumnjičena da je sa grupom naprednjaka fizički napala Dejana Vukićevića, aktivistu Udruženja Pravda i pravo, koji je sa kolegama postavio štand u Beogradu. Slomili su mu čeonu kost i nos. Policajca Vladimira Savića, koji je tada postupao, kasnije je, po njegovim rečima, Hrkalovićeva isterala iz MUP-a i do danas nije vraćen. Nekadašnja članica Pokreta Bogoljuba Karića 2012. postaje odbornica u Beogradu na listi SNS-a. Zatim odlazi u BIA, iz koje posle nepunih godinu dana prelazi na mesto zamenice šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova. Vučić sredinom 2014. pokreće talas smena u profesionalnom delu MUP-a. Tada moć Hrkalovićeve daleko prevazilazi njenu formalnu funkciju. Ona je lično saslušavala načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) Rodoljuba Milovića povodom optužbi koje je na njegov račun izneo Darko Šarić. Čini se da je namerna ironija, a ne ironija sudbine, da je Milović, koji je dobio međunarodna priznanja zbog istrage protiv Šarića, ubrzo smenjen, a Hrkalovićeva suštinski preuzima njegov posao. Imenovana je juna 2015. na mesto sekretara UKP, u trenutku kada ta služba, koja je srce policije, nema šefa i nakon promene uslova konkursa za tu poziciju. Umesto dotadašnjih 10 godina iskustva u policijskim poslovima, bila je potrebna samo godina. NJena moć je nastavila da raste kao i broj afera u kojima je učestvovala. Policajci iz SSIM-a, Milan Dumanović i Mladen Trbović, podnose krivičnu prijavu protiv Hrkalovićeve, Dejana Milenkovića, Tomislava Radovanovića, da su nezakonito poslati u Potočare - Srebrenicu 2015, kada je Vučić dolazio na godišnjicu, kao i na miting opozicije i kontramiting pristalica Milorada Dodika 2016. u Banjaluci. Međutim, umesto Hrkalovićeve i njenih saradnika, suđenje, zatvoreno za javnost, pokrenuto je protiv policajaca koji su podneli prijavu i do danas nije okončano. Na suđenju su policajci izneli teške optužbe. Dumanović je rekao: „Meni nije dozvoljeno u tužilaštvu da kažem ono što je glavna stvar, da je u Srbiji na vlasti kriminalno udruženje, a da su na čelu tog udruženja Andrej Vučić (brat predsednika Srbije), Dijana Hrkalović i Nebojša Stefanović.“ Izneli su i optužbe o saradnji sa kavačkim klanom, za šta sada režimski mediji, koji su tada vodili kampanju protiv njih, optužuju Hrkalovićevu. Dumanović je ranije za NIN rekao kako je prilikom njegovog hapšenja video Hrkalovićevu. Inače, Kancelarija zaštitnika građana je utvrdila da su Dumanović i Trbović nezakonito uhapšeni, ali to nije imalo posledice. Na suđenju su kao svedoci saslušani Dejan Milenković, sada okrivljeni sa Hrkalovićevom, i Tomislav Radovanović, koga izgleda čeka napredovanje. Tada su branili Hrkalovićevu i sebe. Povodom toga da je branilac i Dumanovića i Hrkalovićeve, advokat Spahović kaže da se u oba slučaja radi o politički motivisanim hapšenjima, bez obzira na to što su razlozi drugačiji. „Hrkalovićeva je verovatno uticala na hapšenje Dumanovića, jer je on podneo prijavu protiv nje za nezakonit rad. Nisu u pitanju hapšenja zbog pravnih razloga, već se radi o političkim potrebama vlasti. Uopšte nije važan kvantum dokaza, već potreba vlasti. Da je Dumanoviću presuđeno pre njenog hapšenja on bi bio osuđen, a sada kada je ona uhapšena ima velikih šansi da bude oslobođen. Sud pažljivo osluškuje koja je odluka prihvatljivija za vlast. Apsurd je da je suđenje Dumanoviću tajno“, tvrdi advokat Spahović. Kao Dumanovićeva i Trbovićeva prijava, na sličan način, bez prave provere, odbačena je, februara 2016, i prijava policajca Dejana Tripkovića protiv Stefanovića i Hrkalovićeve, da su 2014. organizovali grupu u okviru policije koja je nezakonito pratila novinare i policajce, kao i ljude iz političkih stranaka i javnog života. Sumnja da ima uticaja u režimskim medijima potvrđena je kada je policajac Tripković tužio i jedan tabloid zbog kampanje koju je vodio protiv njega. Naime, urednik tog tabloida je na suđenju rekao da je podatke, koje je koristio za blaćenje Tripkovića, dobijao od Hrkalovićeve. Da je Dijana Hrkalović bitan kadar SNS-a zadužen za posebne zadatke u MUP-u svedoči afera vetroparkovi. Lično je saslušavala Danila Redžepovića, urednika portala Teleprompter, koji je septembra 2015. objavio navodni transkript telefonskog razgovora Bojana Pajtića i Lidije Udovički, supruge vlasnika američke kompanije Continental Wind Partners koja je htela da investira u vetroparkove. Prema tom transkriptu, sestra tadašnje ministarke Kori Udovički žali se Pajtiću da je Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića i tada direktor Elektromreže Srbije, tražio mito od dva miliona evra. KRIK je sada otkrio u Pandorinim papirima da je Petrović imao ofšor kompanije. Sumnje za mito u slučaju vetroparkova takođe su ekspresno odbijene, a tada je podršku Petroviću dala zaposlena u istoj američkoj kompaniji, Ana Brnabić, sadašnja premijerka. Hrkalovićeva je napredovala uprkos aferama. Postala je državna sekretarka MUP-a 20. jula 2017. Sada je okrivljena da je trgovala uticajem u toj godini. Istragu ubistva Vlastimira Miloševića, koji je ubijen krajem januara te 2017. vodio je Dejan Jović, zamenik načelnika Odeljenja u beogradskoj policiji za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata, nad čijom sudbinom sada liju krokodilske suze predsednik Vučić i mediji pod njegovom kontrolom, koji su svojevremeno razapinjali ovog inspektora. O slučaju hapšenja Jovića krajem 2018. profesionalni mediji izveštavali su, između ostalog i NIN, da postoje sumnje da je akciju protiv njega sprovodila Hrkalovićeva sa mesta državne sekretarke. Režimski mediji osuli su tada rafalnu paljbu na ovog inspektora koji je više puta nagrađivan i ranjavan, a jednom proglašen za policajca godine. NJega je sud oslobodio optužbi, ali je vraćen na niže radno mesto. Umro je 2020. od posledica korone. Da se odnos vlasti prema profesionalnim policajcima ne menja ni danas svedoči slučaj doskorašnjeg načelnika Odeljenja za narkotike beogradske policije Slobodana Milenkovića i inspektora Dušana Mitića, koji su pozvani na saslušanje treći put 8. oktobra 2021, kada je pozvana i Hrkalovićeva. Milenković, koga sada režimski mediji i predstavnici vlasti provlače kroz blato, otkrio je sa saradnicima plantažu marihuane u Jovanjici i uhapsio sada prvooptuženog Predraga Koluviju, koga je branio i predsednik Vučić. Kada je Hrkalovićeva uhapšena, saznalo se da je Milenković prebačen na niže radno mesto inspektora u Odeljenju za ratne zločine. Ona je uhapšena 15. oktobra 2021, nakon više od dve godine od kada je 30. maja 2019. otišla iz MUP-a sa mesta državne sekretarke. MUP je napustila ubrzo nakon što je tadašnji ministar Stefanović bio u zvaničnoj poseti SAD gde je razgovarao sa njihovim zvaničnicima u službama bezbednosti. Režimski mediji koji su je ranijih godinama hvalili i objavljivali njene informacije, najavili su njen progon krajem prošle, 2020. Zatim je početkom 2021. saslušana u svojstvu građanina dva puta, ali je tada niko nije pitao za ovo zbog čega je sada uhapšena. Upadljivo je da nju povezuju sa Slobodanom Milenkovićem, za šta nema osnova, a izostavljaju njenog saradnika Tomislava Radovanovića. Advokat Spahović kaže da je Hrkalovićeva fenomen koji nije interesantan samo pravno, nego sociološki i politički, i dodaje: „Meni je interesantno kako vlast pokušava da svoju krivicu svali na nju i da se opere žrtvovanjem ’proklete Jerine’ koju je prethodno preko krvoločnih tabloida satanizovala. Ovo podseća na priču Danila Kiša Krmača koja proždire svoj okot.“ Hrkalovićeva, koja je učestvovala u mnogim sumnjivim stvarima koje su očito tada bile u interesu sadašnje vlasti, i kada je bilo jasno da je „na tapetu“, ponašala se kao partijski vojnik. Na saslušanju u svojstvu građanina naglasila je poštovanje prema predsedniku, koji se hvalio da je najbolje obavešten u Srbiji, a sada se pravi da je iznenađen njenim delima. Kada je uhapšena, odbila je da odgovara na pitanja. Da li će ipak nešto govoriti, saznaćemo uskoro.