Naplata za nevakcinaciju

Izgleda da je originalan pristup u rešavanju epidemije - kupili smo vam vakcine, prestanite da nas više smarate sa tim zaražavanjem, doživeo fijasko. Od kada je premijerka obavestila naciju da ne veruje u mere i da će samo u njihovom odsustvu mase pristupiti „švedskom stolu“ (reči kojima je Vučić sam sebe pohvalio jer je lično obezbedio dve u svetu odobrene i dve neodobrene vakcine), nisu baš stvorene gužve na vakcinalnim punktovima. Ali jesu ispred dečjih kovid ambulanta. I to toliko da se konačno probudio i ministar zdravlja i bar detektovao, ako ne i rešio, problem, uz reči da se „čaša prelila“ i da se „mora prekinuti lanac zaražavanja“ jer je korona „došla i do dece, koja imaju ozbiljnu kliničku sliku“. I došla je! Uz troje životno ugrožene dece na respiratoru, na bolničkom lečenju se trenutno nalazi 79 dece, od kojih je 17 beba mlađih od godinu dana, a samo je u nedelju, kada je bio značajno smanjen broj testiranja, od 5.077 pozitivnih bilo 300 dece. Uz to je teško stanje konstatovano i kod 25 nevakcinisanih trudnica, zbog čega je Ministarstvo zdravlja 14. oktobra stavilo u funkciju broj 064 8811405 na koji građani mogu da prijave lekare koji pacijentima ne preporučuju vakcinaciju bez jasnog, opravdanog i konkretno navedenog medicinskog razloga. Najavljeno je i da će sve prijave biti procesuirane pred sudom časti Lekarske komore Srbije, a da će odgovorni „lekari verovatno izgubiti licencu“. Do trenutka zaključenja ovog broja telefon nije zazvonio ni jednom, ako se izuzmu pozivi antivaksera koji su ga koristili da bi pretili svakom, pa i državi, ako se usudi da zagovara nauku u 21. veku. Šokantno, ali ništa neočekivano. Ne samo da je pomenuti broj telefona dr Zlatibor Lončar najavio na Pink televiziji čiji vlasnik nije izgubio nacionalnu frekvenciju (valjda bi to bilo adekvatno gubitku licence kod lekara) kada je reklamirao ozoniranje krvi i podrigivanje uz fantu kao lek protiv kovida, već je cela akcija „lovimo antivaksere među lekarima“ upriličena paralelno sa po državu legitimnim terorom koji vrši neko udruženje koje je samo sebe nazvalo „Lekari i roditelji za nauku i etiku“. I da apsurd bude veći, ne samo da su lekari koji to udruženje podržavaju potpisali peticiju protiv vakcinacije dece (dobrovoljno su dali spisak, ne mora niko da ih prijavljuje), već im je tokom vikenda omogućeno da širom Niša otvore štandove i prikupljaju potpise protiv vakcinacije, a gradske vlasti i policija nisu u tome videli ništa sporno. Dakle, da su štandovi uklonjeni a pomenuti lekari već procesuirani, verovatno bi daleko ubedljivije zvučao gradonačelnik Beograda i dečji lekar Zoran Radojičić kada je izjavio da ne postoji dilema „oko toga da li je potrebna vakcinacija dece, a posebno one sa teškim bolestima, koja se moraju odmah vakcinisati prema preporukama lekara“. I verovatno se ne bi na tribini koju je organizovao u Domu učenika srednjih škola „Milutin Milanković” sa epidemiologom Predragom Konom i imunologom Srđom Jankovićem susreo sa zabetoniranim stavom mladih – nećemo da se vakcinišemo. I pitanjima: „Zašto da se mi vakcinišemo kad neki zdravstveni radnici nisu i ne žele? Zašto mi u školu idemo kombinovano ili onlajn, a kafići i restorani rade?“ Ona su normala posledica licemernog stava vlasti, činjenice da imunizacija nije obavezna čak ni za zdravstvene radnike i logična posledica sumanute ideje da se epidemija ne zaustavlja tako što se zaustave kockarnice i kafane. Ali je i pored takve vlasti treće pitanje koje je stiglo od mladih više nego šokantno - zašto uopšte da se vakcinišu deca? Vakcinišu se jer se u protivnom razbolevaju, a ponekada i umiru. Dakle, odgovor je baš jednostavan, ali ni skoro godinu dana od kada je otpočela masovna upotreba vakcina i sprovedena nad 3,75 milijardi ljudi, u zemlji Srbiji se nije odmaklo od floskule „eksperimentalna vakcina“ koja pride „ubija“. A kada su u pitanju deca, Evropska agencija za lekove (EMA) dala je zeleno svetlo za vakcinaciju dece i adolescenata između 12 i 16 godina još u maju, a do sada je u većini evropskih zemalja vakcinisano više od 60 odsto adolescenata a da nije zabeleženo nikakvo bitno neželjeno dejstvo, a sigurno ne ni približno tako teško stanje kao što ga izaziva kovid. To su verovatno razlozi zbog kojih je Kina dozvolila vakcinaciju dece starije od tri godine, Čile starije od šest, a Južnoafrička Republika je otpočela testove i na bebama od šest meseci. Pa, dobro je što su upravljači epidemijom u Srbiji blagovremeno dozvolili vakcinaciju za starije od 12 godina, ali bi bilo još bolje da su se zajedno sa dozvolom setili edukacije i da su još tada organizovali tribine poput pomenute. Umesto da se oslone na porodičnu edukaciju (posebno onih roditelja koji su ili nevakcinisani ili vakcinisani samo jednom dozom kada su se delili vaučeri), možda bi bar nekom učeniku približili vakcinaciju pre nego što smo crtu novoobolelih zaravnili na 7.000. U tom slučaju bi imunolog Srđa Janković mogao na vreme da dođe do saznanja koje je prošle nedelje podelio sa nama: „Stav koji vakcine smatra opasnijim od zaraznih bolesti od kojih nas vakcine štite naopačke je okrenut u odnosu na realnost. I iznenadila me je čvrstina tog stava.“ Problem koji će nas sve sačekati kada su u pitanju deca detektovan je veoma brzo nakon što se pojavio delta soj. Priča o njihovom imunitetu je demantovana čim su počeli daleko češće da obolevaju, a u međuvremenu je osporena i teza da se ređe zaražavaju, kao i da imaju manje ACE2 receptora preko kojih virus inficira ćelije. Baveći se analizom ovih zabluda, britanski naučni časopis Nejčr je istakao i sve ozbiljniji problem pojave multisistemskog inflamatornog sindroma (MIS-C sindrom je stanje povezano sa kovidom-19 u kojem se upale različiti delovi tela, uključujući srce, pluća, bubrege, mozak, kožu, oči ili gastrointestinalne organe) koji se javlja retko, otprilike u tri slučaja na 10.000 zaraženih ispod 21 godine starosti, ali nikako zanemarljivo kada se poveća ukupan broj obolele dece. Dakle, krajnji je trenutak da se neko ozbiljno zamisli i još ozbiljnije najavi – šta sad? Naročito nakon što je situaciju u kojoj se Srbija trenutno nalazi prof. dr Predrag Minić, pulmolog koji brine o tri mališana na respiratoru ocenio kao „strašnu“ . I to uz napomenu da „onaj ko misli da ćemo spontanim zaražavanjem da stignemo do kolektivnog imuniteta, sigurno nije na dobrom putu“. Nažalost, deca na respiratoru u Beogradu nisu jedina, potvrđuje za NIN predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis. Troje je bilo i u Novom Sadu, ali su svi uspešno skinuti sa respiratora. Očekujući takvu situaciju, on je još u junu pozvao na vakcinaciju svih iznad 12 godina, posebno rizičnih grupa, uz napomenu da će biti sve težih slučajeva među decom. „Nisam to rekao zato što sam posebno pametan, već zato što sam pratio šta se dešava u svetu. Ta priča se odvijala svuda oko nas i bilo je jasno da će dolaskom delta soja doći do značajno većeg broja obolevanja deca, čak deset puta više nego u prethodnim talasima. A samim tim i do deset puta više teških slučajeva, što će podrazumevati decu na respiratoru i, nažalost, a voleo bih da nisam u pravu, i neki smrtni ishod. Sve što se dešava u svetu desiće se i kod nas, sa približno istom učestalošću. Teoretski može biti, u zavisnosti od kvaliteta lečenja, za nijansu bolje ili lošije. Delta soj daje približno isto često ili čak 1,5 do 2 puta češće teške kliničke slika tipa MIS-C. Uz ogradu da to nije moja struka, pomenuo bih da se klinička slika razvija veoma brzo i da za dva do tri sata neko ko je na kiseoniku i sa dobrom saturacijom završi na respiratoru. To je kliničko iskustvo koje do sada nismo imali. Došlo nam je na naplatu to što nismo odradili vakcinaciju, jer imati vakcinu u Srbiji je samo korak više nego je naručiti i čekati. Tačno je da deca ispod 12 godina ne mogu da se vakcinišu, ali da su se vakcinisali njihovi roditelji i adolescenti, svi bi bili u manjem riziku, pa i mlađi koji nisu vakcinisani“, kaže dr Konstantinidis. A šta se dešava u svetu najpreciznije odslikava statistika iz SAD, jer Američka akademija pedijatara zajedno sa Udruženjem dečjih bolnica izrađuje nedeljne izveštaje o slučajevima korone kod dece, koji predstavljaju najbolji javno dostupan izvor takvih informacija. Tamo je do 4. oktobra zabeleženo 5.217 slučajeva MIS-C sindroma, od kojeg je 46 mališana preminulo. Od početka epidemije do 7. oktobra je preko šest miliona dece pozitivno testirano, ali je primetno da su veoma visoki brojevi novih slučajeva - preko 148.000 u poslednjoj nedelji. Za tu poslednju nedelju su deca činila 24,8 odsto svih registrovanih slučajeva, a procenat hospitalizovanih varira od države do države i kreće se od 1,6 do 4,2 odsto. Smrtnost nije česta, u mnogim državama nije zabeležena, a procenjuje se da je udeo smrtnih ishoda kod dece do 0,26 odsto ukupnog broja smrti od kovida. Bar jednom dozom je vakcinisano 57 odsto dece od 12 do 17 godina starosti, a 47 je primilo obe. Dakle, u velikoj prednosti su u odnosu na Srbiju u kojoj je do sada vakcinisano ispod 16.000 maloletnika, što je samo 3,5 odsto populacije u uzrastu od 12 do 18 godina. I što može da nam sugeriše šta nas čeka jer su deca u slučaju vuhanskog soja obolevala samo u dva odsto slučajeva, a sada je situacija bitno izmenjena jer je broj obolelih maloletnika dostigao 15 odsto. Uz dva odsto težih slučajeva, preti opasnost sa kojom su se već suočili SAD i Izrael – produženi kovid koji se kod dece pojavljuje u 10 do 13 odsto slučajeva, bez obzira na to da li je bila lakša ili teža klinička slika. Nejčr čak navodi studiju po kojoj se procenjuje da je 14 odsto mladih imalo simptome koju su trajali tri i više meseci nakon infekcije. Sa kakvom statistikom i kakvom kliničkom slikom će se suočavati deca u Srbiji u ovom trenutku pre svega zavisi od mera koje će biti donete i koje će direktno uticati na broj obolelih mališana. A njih je gotovo nemoguće pretpostaviti imajući u vidu da premijerka gura opciju prokužavanja, da je ministar zdravlja bliži stavu da „ne postoji nijedan zakon ni Ustav važniji od zdravlja, u svakom piše da je prioritet ljudski život“, a da se oboje potpisiju ispod iste liste pod nazivom – Za našu decu.