„Čelično prijateljstvo“ skovano preko noći

Jedino Kina može da se meri sa Rusijom po simpatijama koje uživa među građanima Srbije. U godišnjem istraživanju stavova javnog mnjenja, koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sproveo tokom septembra, svaki četvrti građanin koji se izjasnio istakao je Kinu za najvećeg prijatelja Srbije, dok se gotovo svaki drugi opredelio za Rusiju. Uz to, čak dve trećine građana smatraju da kinesko prisustvo ima pretežno pozitivne posledice po Srbiju, dok je samo šest odsto zabrinuto zbog načina na koji Kina koristi svoj uticaj u našoj zemlji. Pozitivnu sliku koju građani imaju o kineskom uticaju nisu značajnije narušili ni glasni protesti lokalnih aktivista iz Bora, Smedereva i Zrenjanina, gradova u kojima je dolaskom kineskog kapitala drastično pogoršano stanje životne sredine i ugroženo zdravlje ljudi. Nijedna od ovih crnih ekoloških tačaka nije zaokupila pažnju javnosti koliko problematična eksploatacija litijuma u okolini Loznice koju planira britansko-australijska kompanija Rio Tinto, koja je postala simbol ekološki štetnih stranih investicija. Šta stoji iza vrtoglavog uspona popularnosti zemlje koja do pre desetak godina nije igrala značajnu ulogu u regionu? Razlozi za izrazitu blagonaklonost građana prema Kini su višestruki. Projekti koje sprovode kineske kompanije i koji su finansirani iz Kine po pravilu nose epitet strateški važnih. Preuzimanje Železare i borskog rudnika, izgradnja fabrike Linglong u Zrenjaninu, auto-puta „Miloš Veliki“, kao i planirana izgradnja Fruškogorskog koridora ili komunalne infrastrukture u 65 opština širom Srbije – projekti u kojima učestvuju po pravilu su veoma vidljivi, a njihovi benefiti građanima očigledni. Uz to, mnogi projekti koji se finansiraju kao krediti svesno se predstavljaju javnosti kao direktne investicije Kine u Srbiju. Politički motivisane simpatije su takođe značajne. Građani u Kini vide globalnog takmaca i protivtežu pretežno nepopularnom Zapadu, posebno Sjedinjenim Državama i NATO-u. Uz to, podrška po pitanju Kosova koju Srbija ima u Pekingu, iako iz drugog plana, dodatno doprinosi ovakvoj slici. Ipak, centralnu ulogu u promociji pozitivnog imidža Kine nesumnjivo ima vlast u Srbiji. Kroz nebrojene izjave zvaničnika i tekstove u provladinim medijima predano se gradi narativ o čeličnom prijateljstvu između dve zemlje. Prokineska kampanja dostigla je vrhunac u prvim mesecima pandemije. Tokom najgledanijeg javnog obraćanja u jeku vanrednog stanja, predsednik Vučić je proglasio da je „evropska solidarnost bajka na papiru”, nazivajući Kinu „jedinom zemljom koja može da nam pomogne“, a kineskog predsednika Si Đinpinga bratom. Analiza izveštavanja najznačajnijih dnevnih listova i televizija u Srbiji, koje je sproveo BCBP, pokazuje da je o medicinskoj pomoći koja je u Srbiju stigla iz Kine objavljeno više vesti nego što se zbirno pisalo o pomoći koja je poslata iz Evropske unije i Rusije. Pritom, četiri petine vesti o Kini u ovom periodu imalo je izrazito pozitivan ton. Ovaj podatak naročito dobija na težini kada se uporedi sa izveštavanjem o Evropskoj uniji u istom periodu, o čijoj pomoći je svaka druga vest napisana u negativnom kontekstu. Interes režima da promoviše Peking kao najčvršći oslonac Srbije je očigledan. Upliv netransparentnog novca za velike infrastrukturne projekte savršen je mamac za mnoge nedemokratske režime širom sveta. Ipak, pogrešno je uverenje da za razliku od zapadnih partnera, koji investicije neretko uslovljavaju političkim zahtevima poput reformi u oblasti vladavine prava, kineski partneri ne postavljaju nikakve uslove. Politička cena koju Srbija plaća je suspenzija pravnog okvira poput ekoloških regulativa kada su u pitanju kineske investicije, kao i rastući uticaj Pekinga na spoljnopolitički kurs Srbije. Za aktuelnu vlast, to je mala cena za promociju slike blagostanja koju su svojim bliskim vezama sa kineskim državnicima omogućili Srbiji. Takođe, Kina igra važnu ulogu u spoljnopolitičkom balansiranju Srbije, čiji je primarni cilj da se smanje spoljni pritisci na režim u Beogradu. Vlast je svesna da rast kineskog uticaja spada među retke razloge koji još uvek alarmiraju evropske i američke zvaničnike da usmere pažnju ka regionu. Zapadni akteri su spremni da zažmure na zarobljavanje države i kontinuirano urušavanje demokratskih institucija u Srbiji između ostalog kako ne bi gurnuli autoritarni režim dublje u zagrljaj regionalne i globalne sile u usponu. U tom kontekstu, partnerstvo sa Pekingom postalo je ubedljivija karta od bliskosti sa Moskvom, pa se okretanje Kini može tumačiti i kao poruka Rusiji da nisu nezamenjivi adut Srbije na Istoku, sa ciljem da se jednako ograniči uticaj Kremlja. Sa druge strane, Peking saradnju sa Srbijom vidi kao ulaznicu za Evropu. Kroz Srbiju vodi evropski krak kineskog strateškog projekta Pojas i put kojim se kinesko tržište povezuje sa bogatim tržištem Evropske unije. Ipak, bliska saradnja sa Srbijom, koja je kandidat za članstvo u EU, za Kinu nosi pre svega značajnu simboličku težinu. Izdašno prisustvo kineskog kapitala u velikim projektima u Srbiji često je vođeno političkom, a ne ekonomskom logikom. Ovi projekti su poruka upućena državama istočne i centralne Evrope okupljenih u inicijativu 16+1 kakvu korist mogu da imaju od bliske saradnje sa Pekingom. Na istom tragu se može tumačiti i milion vakcina Sinofarma isporučenih Srbiji u trenutku kada su zemlje okruženja uzaludno čekale na vakcine iz Kovaks programa sa Zapada, što je nesumnjivo bio veliki benefit saradnje koja je ostvarena sa Pekingom. Takođe, nije slučajno što je Srbija prošle godine postala prva evropska država koja je kupila kinesko naoružanje, i to dronove. Time se postepeno prevazilazi psihološka barijera koja još uvek postoji u glavama mnogih Evropljana da Kina nije tržište sa koga stiže savremena i sofisticirana tehnologija, naročito kada je u pitanju strateški osetljiva oblast odbrane. U kom pravcu i kapacitetu će se u budućnosti razvijati saradnja Srbije i Kine ostaje neizvesno. S obzirom na to da se geopolitički sukob između Vašingtona i Pekinga zaoštrava, Srbija bi vrlo lako mogla da se nađe u vrtlogu u kome će balansiranje po oprobanom receptu postati neodrživo. Prva ozbiljna prepreka ovakvoj politici Srbije moglo bi da bude nadmetanje za dodelu frekvencija za postavljanje 5G mreže u Srbiji i uloga koju će na njemu imati kineska kompanija Huavej. Izvesno je jedino da Kina sa Zapadnog Balkana ne ide nikuda. S obzirom na to da će evropske integracije u doglednoj budućnosti ostati u domenu prećutnog igrokaza Brisela i Beograda, ni Unija neće moći da pritisne Srbiju da do kraja uskladi svoju spoljnu politiku prema Kini sa evropskom. Pred Srbijom je zato centralno pitanje – da li je moguće iskoristiti kinesko prisustvo kao razvojni potencijal? Imajući u vidu dosadašnju praksu i interes vladajućeg režima, verovatnije je da će saradnju usmeriti ka obezbeđivanju ekonomske, političke i tehnološke podrške za ostvarivanje potpune kontrole vlasti po kineskom modelu.