Jezero fekalija

Većina nas mrzela je dane ocenjivanja u školi, i većina nas, sada odraslih, obožava da ocenjuje na internetu. No ostavimo psiholozima da utvrde da li je to osveta za školske traume, i skrenimo pažnju na odlično ocenjenu turističku atrakciju u Temerinu. Recenzenti joj na Guglu uglavnom daju peticu, i dodaju laskave komentare, od „Zadovoljan sam, preporučio bih svima“ i „Svaki deo je lepo uređen“ do „Veličanstveno! Spektakularno! Reči ne mogu opisati lepotu. Osmo svetsko čudo!“ Obećavajuće, nema šta, za još jednu reportažu o skrivenim lepotama Srbije, a sreću kvari samo naziv atrakcije – „Jezero fekalija, poklon farme svinja ’Temerin agrar’ opštini Temerin“. Duhoviti su ti Bačvani, što dokazuje i Ivan Juralić, jedan od žitelja Temerina koji protestuju zbog tog jezera, to jest lagune, kako tu vodu ovde češće zovu. Rado bismo rekli „neobične lagune“, ali ko god se malo promuvao po Srbiji, zna da to ne bi bilo opravdano. „Cev od farme do lagune celom dužinom prolazi ispod privatnog obradivog zemljišta. Upravo gledamo kako izbacuje ovaj gustiš... Laguna je dugačka oko sedamsto metara, a široka, procenjujem, nekih trideset metara. Ne znam koliko je to olimpijskih bazena. Ne znamo ni kako da izmerimo dubinu. Možemo čamcem, ali ko će ga oprati posle?“, počinje Juralić. Valjda nema potrebe precizirati šta to cev odvodi od farme svinja do lagune, šta je taj „gustiš“, a i ne bismo da kvarimo zadovoljstvo zainteresovanima za ovu turističku atrakciju. Temerinci su gostoljubivi ljudi, i svakom namerniku će je rado pokazati. „Nema hidroizolaciju, nije betonski ograđena, i pošto dnevno prima preko 60.000 litara vode, zbog kiša se izliva. Tada nastane ekološka katastrofa. Kad god se izlije, i malo se osuši, dođu sa traktorima, uzoru okolno zemljište da malo zamaskiraju, da ne izgleda tako strašno. I kad god se izlije, zovemo inspektore, oni izađu, snime situaciju, vrate se, i kao da se ništa nije desilo“, objašnjava Juralić. A desilo se. Dešava se, zapravo, nešto mutno i dok čitalac bistri svoj primerak NIN-a. „Ova laguna podzemnim vodama odlazi do kanala Ilandža. Ilandža prolazi pored bunara sa pijaćom vodom, koji koriste svi građani Temerina. Zato je naša voda užasna. Voda dalje prolazi do reke Jegričke, čije je korito prošle godine očišćeno, i gde je napravljen park prirode. Jegrička se uliva u Tisu, Tisa u Dunav, tako da tri reke bivaju zagađene. Svi bunari su nam zatrovani zbog ovoga; čak i u Bačkom Jarku.“ Bački Jarak je, naravno, sused, sapatnik gotovo srastao sa Temerinom, pa sa njim deli i lokalnu aromu, kao i aromatičan vazduh. „Svako jutro i svako veče budimo se i ležemo u smradu. Ne možete da zamislite na šta to liči. Uveče na farmi uključuju ventilatore, međutim leti to učine i ranije, verovatno da bi smanjili temperaturu u svojim objektima. Ako duva istočni vetar, nemamo problema. Ako duva zapadni, smrad se oseti od centra Temerina do centra Bačkog Jarka. Ali gorući problem je laguna.“ Veštačka laguna je tu od 1963, kada je podignuta i farma. Ekologija 1963. nije bila šik tema kao danas, ali Milenko Karlica tvrdi da čak ni po tadašnjim propisima farma nije smela da bude gde je danas. „Po tadašnjim propisima farma je morala da bude barem hiljadu metara udaljena od kuća. Partizanska ulica, u kojoj se sada nalazimo, udaljena je manje od dvesta metara, kao i Ulica Žarka Zrenjanina. Novosadska ulica, kojom ste došli, udaljena je petsto, i tako dalje. Greška je, dakle, bila u samom startu“, objašnjava Karlica, koji kao i Juralić pripada Ekološkoj inicijativi Temerin, u koju su se udružili pobunjeni građani. Farma je tokom decenija imala šarenu sudbinu. Devedesetih je, kaže Karlica, čak i premeštena na drugi kraj Temerina. Imanje je pripadalo društvenom preduzeću Petefi Temerin, a po rečima Karlice - i istraživanju CINS - posle privatizacije je u vlasništvu beogradskog biznismena LJubinka Gobeljića. Gobeljić ga je izdao u zakup firmi Mitros flajšvaren, ova u podzakup ćerki-firmi Temerin agrar. Sam Mitros, stara i slavna sremskomitrovačka firma, od 2015. je vlasništvo austrijske firme Girlinger. Kada je januara 2015. u Sremskoj Mitrovici primao ključeve Mitrosa, Johan Girlinger, vlasnik Girlingera, obećao je da će njegova firma „uvesti evropske standarde u proizvodnju“. RTS je tada preneo i da je ključeve Girlingeru uručio tadašnji gradonačelnik Sremske Mitrovice - današnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Johan Girlinger je umro prošle godine, a „evropski standardi proizvodnje“, osećaju u Temerinu, dosta su magloviti. Direktor Temerin agrara Vladica Mladenović u martu je za CINS rekao da je „farma svojevremeno dobila sve dozvole“, da je problem što se naselje u međuvremenu proširilo, i da „razume nezadovoljstvo građana“. Dodao je da firma planira da se iseli. Opštinska uprava Temerina novinarima CINS je izjavila da je „ovakvo stanje zatekla“, da regulatorni planovi Temerina „striktno zabranjuju gradnju farmi“ na toj lokaciji, a da dozvolu nema ni laguna. Igor Juralić, Milenko Karlica i ostali revoltirani građani Temerina mnoge su institucije pitali za zdravlje, i nije bilo mnogo vajde. „Obratili smo se svim cenjenim institucijama naše države, počevši od opštinskih organa, preko pokrajinskih i državnih, ministarstava, uključujući i predsednika države. Nažalost, nailazili smo na zid. Vodimo sudski postupak, uradili smo monitoring vazduha kojim je utvrđena veća koncentracija amonijaka koji truje stanovništvo. Uradili smo analizu vode, koja potvrđuje da je naša voda četvrte klase. U trećoj samo pola riba može da opstane. Farma nikada ne može da dobije integrisanu dozvolu, i svi opštinari to znaju, samo se prave Englezi i neće to da razjasne“, tvrdi Karlica. Takozvana integrisana dozvola neophodna je svim industrijama koje mogu da naštete ljudskom zdravlju. Za nju je, naravno, potrebna i studija uticaja na životnu sredinu. „Nedavno smo imali sastanak sa predstavnicima opštine. Zamolili smo ih da nam kažu kada će farma biti izmeštena, pošto je navodno 4.000 svinja prebačeno u Karađorđevo. Rekli su nam da je to početak, i da će se to uskoro desiti, ali da imaju veći problem - kako da zabrane nekom drugom da tu uzgaja svinje. Predložili smo im da onemoguće takav rad tako što će prisvojiti lagunu kao svoje zemljište, jer trećina tog zemljišta pripada opštini. Na kraju su nam rekli da je i njima u interesu da se to zatvori. Organizovali smo protest i zamolili ih, kada već nemaju rešenja, da dođu i podrže nas. Naravno da se niko nije pojavio“, sumira trenutno stanje Juralić. Ekološka inicijativa Temerin sada protestuje svake subote, i još jedan učesnik, Davor Todorović, kaže da ni oni više nemaju drugog rešenja. „Rođen sam i odrastao ovde, deset godina sam živeo van Temerina, ali sam se vratio kada je počeo kovid. Kao otac troje dece imam obavezu da se priključim. Ovi ljudi su sve pokušali u poslednjih nekoliko godina, ništa se nije na kraju desilo. Ako se dobro sećam, ljudi u Temerinu su poslednji put u ovolikom broju na ulice izašli 1999. godine, za vreme bombardovanja, i to govori koliko su ljuti, verovatno i na sebe. Želimo da nastavimo ove proteste dok god ne nateramo ljude u našoj opštini da na sve moguće načine rade na tome da zatvore farmu. Iza nas ne stoji nikakva politička partija, nikakav pojedinac. Nije samo taj smrad, nije samo taj arsen - i mnogo veće posledice će osetiti naša deca“, zaključuje Todorović. I Milenko Karlica podvlači da njihova organizacija niti je politička, niti želi to da postane. A što se tiče arsena, koji je pomenuo Todorović, taj se možda ne može pripisati farmi, ali dokumentacijom dobro naoružani stanovnici Temerina imaju istraživanje stručnjaka sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, u kome stoji da je koncentracija arsena u njihovoj vodi abnormalna, u Bačkom Jarku ista takva, a u Sirigu, koji takođe pripada temerinskoj opštini, još gora. „Stalno se vade kako Vojvodina ima generalno lošu vodu. To nije sto posto tačno. Bačka Palanka, Bečej i još neke opštine imaju izuzetno dobru vodu. Na nedavnom sastanku opštinari su pomenuli da će se kod nas do 2023. napraviti fabrika vode. Sad je već kraj 2021. godine - nemaju ni nacrt“, dodaje Igor Juralić. U međuvremenu, protesti se nastavljaju, a temerinska turistička atrakcija, i pored visokih ocena, nikako ne privlači turiste.