„Zeleni“ materijali za novu kulturu gradnje

Privatizacija Beočinske fabrike cementa od strane Lafarža se, po svim parametrima, svrstava među najuspešnije privatizacije. O tome je direktor Dimitrije Knjeginjić, koji je na čelu kompanije od 2013, za NIN govorio i u novembru 2017. Šta se promenilo u protekle četiri godine? Na čemu je bio fokus Lafarža, s obzirom na opšti zaokret ka „zelenim“ principima i na činjenicu da je zaštita životne sredine postala imperativ održivog poslovanja? „Prethodnih godina svedoci smo izazova na globalnom nivou, koji se reflektuju na sve segmente života. Klimatske promene prouzrokovane ljudskim faktorom, pandemija kovida 19 koja ne jenjava, kao i energetska kriza sa kojom se suočavamo, obeležile su period za nama, a njihove refleksije osetićemo i u budućnosti. U takvoj klimi uložili smo dodatne napore da istrajemo i učvrstimo se ne samo na poziciji lidera u proizvodnji cementa i betona, već u ulozi zamajca i oslonca celokupnog građevinskog sektora. Svesni težine i važnosti svoje pozicije, preduzeli smo značajne korake u pravcu dekarbonizacije, usmeravajući se sve više ka principima održivosti i kontinuiranom smanjivanju uticaja naše industrije na klimu i biodiverzitet. Na globalnom nivou, kao Holcim Grupa u okviru koje posluje Lafarž Srbija, obavezali smo se na smanjenje emisije CO2 za 40 odsto do 2030, odnosno na prelazak na nultu neto emisiju do 2050. Desetak procenata ukupne godišnje emisije potiče upravo iz sektora građevine, od čega bar trećina dolazi od tzv. ugrađenog ugljenika, nastalog tokom proizvodnje građevinskih materijala. S tim u vezi, definisali smo korake u cilju unapređenja svih procesa, počev od same eksploatacije sirovine, njenog transporta, finalne obrade i isporuke“, ističe Dimitrije Knjeginjić i ukazuje da cement i beton predstavljaju građevinske materijale za koje globalno ne postoji jednako efikasna i dostupna alternativa. „Ako uzmemo u obzir skorašnja predviđanja prema kojima će godišnja svetska proizvodnja betona porasti sa sadašnjih 4,5 na čak 5,5 milijardi tona do sredine 21. veka, postaje jasnije kolika je odgovornost proizvođača građevinskih materijala. Uprkos obeshrabrujućim prognozama, činjenica je da se gotovo svi materijali koji se smatraju spornim sa ekološkog stanovišta, uz primenu novih znanja i tehnologija mogu transformisati i proizvesti kao ’zeleni’. Ovde dolazi do izražaja uloga proizvođača koji mogu biti pokretačka snaga promena, odnosno onih koji imaju resurse i potencijale za razvoj klimatski neutralnih proizvoda i rešenja. Poslednjih nekoliko godina paralelno na globalnom nivou i u Srbiji transformisali smo naš portfolio u skladu sa principima održivosti. Uložili smo ogromne napore u razvoj ’zelenog’ cementa i betona, kao i tehničkih rešenja za infrastrukturu čijom implementacijom se značajno umanjuju emisije CO2 u atmosferu. Fokusirali smo se na povećanje udela dekarbonizovanih alternativnih sirovina poput različitih vrsta pepela, troske i drugih industrijskih otpadnih materijala, dostupnih na lokalnom tržištu, a sve u cilju smanjenja upotrebe prirodnih resursa, te samim tim i redukcije spornih emisija u toku proizvodnje klinkera. Namera nam je da do 2025. godine 40 odsto sirovina koje ulaze u sastav cementa čine alternativni materijali, odnosno nusproizvodi iz različitih industrija. Termin „zeleni“ proizvodi je već izvesno vreme prisutan u javnosti, možete li nam reći konkretne benefite ovakvih materijala? Naš zeleni portfolio predstavlja revoluciju za dosadašnje principe gradnje. Za potrebe betoniranja masivnih elemenata, odnosno izgradnju energetskih objekata, mostova, kolektora, kanalizacijskih i drugih sistema, razvili smo cement niske toplote hidratacije, sa redukovanim sadržajem ugrađenog ugljenika za 30 odsto. Godinama unazad potenciramo zelene infrastrukturne metode – stabilizaciju tla i hladnu reciklažu, koje predstavljaju ekološke alternative klasičnoj tehnici izrade kolovozne konstrukcije, čijom se primenom značajno umanjuju emisije CO2, sprečava se uobičajeno formiranje gradilišnih deponija od materijala sa iskopa, prevenira se dodatna eksploatacija prirodnih resursa, kao i njihov transport. Tokom 2021. godine domaćem tržištu smo na raspolaganje stavili i zeleni beton Ecopact, sa sniženim ugljeničnim otiskom za 30 odsto u odnosu na standardne betone, čijim se korišćenjem umanjuje količina CO2 za čak 100 kilograma po kubnom metru betona. Slikovito govoreći, da bi se neutralisalo pomenutih 100 kilograma CO2, potrebno je 7 stabala prosečne starosti i veličine, što se postiže zamenom samo jednog kubnog metra standardnog betona Ecopact betonima. Tokom narednog perioda završavamo sertifikaciju novog tipa cementa, čije će emisije CO2 biti niže i do 50 odsto u odnosu na portland cement opšte namene, što nas svrstava među prve evropske zemlje u okviru Holcim Grupe koja će na svoje tržište plasirati zeleni cement i svakako prvim proizvođačem u Srbiji. Ako uzmemo u obzir da se, sa jedne strane, korišćenjem zelenog cementa ostvaruje redukcija od 330 kg CO2 po toni cementa, i, sa druge strane, da smo budžetirali preko 50.000 tona novog proizvoda koji će biti ugrađen u projekte širom zemlje tokom 2022. godine, može se steći jasnija slika o doprinosu koji cementna industrija može dati u globalnoj borbi za očuvanje životne sredine. Pored razvoja zelenog portfolija, kao deo strategije dekarbonizacije pomenuli ste i druge korake. Možete li nam približiti vašu strategiju? Fokus kompanije usmeren je takođe i na korišćenje energije iz obnovljivih izvora, kao i na upotrebu goriva sa smanjenim emisijama ugljenika. Završili smo izradu projekta solarne elektrane u fabričkom krugu u Beočinu, koja će strujom snabdevati proizvodnju cementa. Ukupna instalisana snaga elektrane biće osam megavata u prvoj fazi, čija se finalizacija očekuje najkasnije do kraja 2022, dok će druga faza potencijalno imati dodatnih 10 megavata. Takođe, cilj je da se do početka 2023. potpuno preorijentišemo na vozila koja kao pogonsko gorivo umesto postojećeg fosilnog goriva, dizela, koriste alternativna goriva - tečni naftni gas, komprimovani prirodni gas, tečni prirodni gas ili pak električni pogon, kao rešenja sa znatno manjim klimatskim uticajem. Na istu akciju podstičemo i sve naše partnere i transportere, a u pravcu ostvarenja zajedničkog cilja - snižavanja emisije CO2 koju generišemo kroz transport za 20 odsto najkasnije do 2025. Kako bismo realizovali ovu inicijativu, u toku je priprema projekta za izgradnju stanice za CNG u Beočinu, čiji će kapacitet biti preko 20 kamiona na sat, sa planom da ista bude operativna 24 sata, sedam dana u nedelji i dostupna svim našim transporterima. Trenutno ispitujemo mogućnost supstitucije tradicionalnih goriva, uglja i petrol-koksa čistim hidrogenom, kao najzelenijim energentom čijim se sagorevanjem ne emituju CO2, SO2 i NOx, zbog čega sam uveren da hidrogen predstavlja budućnost cementne industrije. Ove godine smo završili i izgradnju filtera na pripremi sirovine, koji će biti efikasniji od postojećeg, jer će obezbediti ekološki efikasniji sistem, uz drastično smanjenje emisije prašine od onih koje su definisane zakonom. Napomenuo bih da su naše emisije i do sada bile značajno niže u odnosu na granične vrednosti. Više od polovine svih naših dosadašnjih investicija, čija ukupna vrednost iznosi preko 150 miliona evra, direktno je usmereno u projekte vezane za modernizaciju fabrike u Beočinu i unapređenje industrijskih procesa, efikasnije korišćenje energije i prirodnih resursa, minimiziranje štetnih emisija u vazduh, odnosno u projekte koji imaju direktan uticaj na unapređenje stanja životne sredine. Sva naša postrojenja pokrivena su filterima u cilju smanjivanja emisije štetnih materija. Rekonstruisane su sve proizvodne linije kako bi se obezbedila energetski efikasna proizvodnja, investirali smo u projekte i opremu za korišćenje alternativnih goriva, čime se štede neobnovljivi izvori. U svetlu svega iznetog, verujem da kompanija Lafarž ostvaruje značajan doprinos u borbi za očuvanje životne sredine i sprečavanju daljih uticaja industrije na klimu, te uspostavljanju jedne potpuno nove kulture gradnje, okrenute zelenim i održivim principima. Povrh svega, uz sva naša nastojanja da budemo među predvodnicima u procesu dekarbonizacije, nisu izostali ni komercijalni uspesi, potvrđeni našim učešćem u izgradnji kapitalnih projekata kakvi su Obilaznica oko Beograda, pruga Beograd – Budimpešta, zatim rekonstrukcija i modernizacija Aerodroma „Nikola Tesla“, izgradnja trenutno najznačajnijih industrijskih postrojenja poput fabrike pneumatika Linglong, dogradnja i rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije, zatim izgradnja brojnih saobraćajnica, mostova, stambenih i poslovnih kompleksa… Tokom proteklih nekoliko godina, kroz značajne investicije u sektor Lafarž Beton, zaokružili smo mrežu betonskih baza u Beogradu, obezbeđujući kako lokacijski, tako i proizvodnim kapacitetom, najadekvatniji odgovor na potrebe kupaca i projekte u najavi. Proteklih godina dosta se govori o upotrebi alternativnih goriva za proizvodnju cementa, sa ciljem da se smanji energetska zavisnost od neobnovljivih resursa i spreči deponovanje otpada. Gde je Lafarž BFC trenutno u tom segmentu? Uprkos činjenici da smo, u skladu sa globalnim trendom, tokom poslednje decenije investirali preko 15 miliona evra u sistem za upravljanje otpadom, danas smo nažalost na ovom polju među poslednjima u Evropi. Tokom poslednjih nekoliko godina prepolovili smo potrošnju alternativnih goriva i trenutno se nalazimo na skromnih 20 odsto supstitucije tradicionalnih goriva alternativnim. Razlog je činjenica da tržište alternativnih goriva u Srbiji gotovo da i ne postoji, kao i nedostupnost određenih vrsta otpada. Podsetiću da se ne podrazumeva automatski da je svaki otpad potencijalno i alternativno gorivo. Da bi otpadne materije mogle biti iskorišćene kao energenti u proizvodnji cementa, neophodno je da prođu kroz proces primarne selekcije i tehnološke obrade, uz postizanje određenog nivoa uniformnosti. Naglasio bih da mada se u pećima za proizvodnju klinkera razvijaju izuzetno visoke temperature, možemo zbrinjavati isključivo otpad koji je kompatibilan sa procesom proizvodnje i koji nema negativnog uticaja na kvalitet cementa i životnu sredinu. Pitanje upravljanja tokovima otpada je polje na kojem nam je potrebna posvećena podrška Vlade Republike Srbije, kako bi se uspostavilo tržište alternativnih goriva i ujedno podigla svest građana o potrebi zbrinjavanja otpada koji svako domaćinstvo generiše. Poražavajuća situacija na deponijama kojoj svedočimo zadnjih godina, naročito ovog leta, plastično nam pokazuje da deponovanje otpada nije pravac kojem bi trebalo da težimo. Pandemija kovida 19 potresla je ceo svet, između ostalog i svetsku ekonomiju. Kako je pandemija uticala na poslovanje kompanije? Kako ste se organizovali? U uslovima pandemije veoma brzo smo se mobilisali i prilagodili organizaciju postojećim okolnostima, uz nastojanje da, pre svega, zaštitimo zdravlje naših zaposlenih, održimo obim proizvodnje uz snabdevanje svih aktuelnih projekata i pružimo podršku lokalnoj zajednici. Imunizacija se pokazala kao adekvatan odgovor na novonastalu krizu. Više od 90 odsto naših zaposlenih, ali i izvođača, primilo je drugu dozu vakcine, dok je više od 20 odsto vakcinisano trećom dozom, što se reflektuje izuzetno malim procentom obolelih, sa blagim kliničkim slikama. Kakva su vaša predviđanja za narednih nekoliko godina? Možemo li se nadati još jednoj uspešnoj građevinskoj sezoni ili više njih? Pitanje nas vraća na početak razgovora i komentar da ćemo posledice izazova sa kojima se suočavamo tek osetiti. Klimatske promene, svake godine sve drastičnije, nameću kao imperativ proces dekarbonizacije, koji zahteva ozbiljnu društvenu, privrednu, sveukupnu transformaciju u narednih dvadesetak godina, ukoliko želimo da budućim generacijama ostavimo zdravu sredinu i humane životne uslove. S tim u vezi, inicijative koje smo preduzeli - razvoj i implementacija zelenih građevinskih materijala, korišćenje energije iz obnovljivih izvora, upotreba goriva sa smanjenim emisijama ugljenika, kao i uspostavljanje sistema za upravljanje otpadom, predstavljaju budućnost naše industrije i mi verujemo da će država, kroz pravnu regulativu, podržati naše napore. Sa druge strane, trenutno svedočimo enormnom porastu cena elektroenergije i energenata, kako na svetskoj berzi, tako i kod nas. U Srbiji se trenutno ugovara cena elektroenergije za 2022. po tri puta većim cenama u odnosu na 2021, dok su cene uglja i petrol-koksa duplirane u poređenju sa početkom ove godine. S obzirom na to da cena elektroenergije i ostalih energenata značajno učestvuje u troškovima proizvodnje cementa, jasno je da će se energetska kriza reflektovati na celokupan građevinski sektor i privredu u celini. Razlozi poskupljenja su delom opravdani i razumljivi, međutim, značajan deo se može pripisati špekulativnim radnjama povezanim sa trgovinom CO2 sertifikatima. Očekujem da će Vlada i Privredna komora Srbije naći adekvatno rešenje kada je u pitanju cena elektroenergije, a u cilju smanjivanja pritiska na rast naših troškova, koji je trenutno alarmantan, samim tim posledično i svih naših proizvoda koji čine oslonac građevinskog sektora. Broj i značaj ugovorenih projekata čini nas veoma optimističnim kada su u pitanju 2022. i 2023. godina, dok, sa druge strane, energetska kriza generiše atmosferu nesigurnosti, u kojoj je svaka prognoza pod znakom pitanja.