Ерупција прљавштине


Нема теже и црње оцене ове државе и власти од оне коју уз периодичне ерупције прљавштине из утробе система у млазевима избацују у јавност управо њени функционери, инсајдери и медији које контролишу

Да није овако прљаво и морбидно и да се не ради о нашој држави, можда бисмо могли да одложимо новинарска пера и да са стране гледамо криминалистички филм са елементима хорора који се буквално одвија пред очима јавности. Па и да заборавимо све вишегодишње напоре истраживачких новинара и да пратимо само оно што власт и медији под њиховом контролом говоре и откривају, не бисмо успели да нађемо блажу оцену од оне која дефинише криминалну државу. Поготово након периодичних ерупција прљавштине која стиже из утробе система и коју у млазевима избацују у јавност управо њени функционери, инсајдери и медији које контролишу. Нема теже и црње оцене система од оне коју управо они дају кад описују уобичајену атмосферу у којој живимо - криминалце са полицијским значкама у реверима, атентаторе унутар система којима не фали длака с главе, ротациона светла за послове изван закона, службенике БИА на услузи нарко-клановима, полицијске начелнике као прстен њихове заштите, прогон полицајаца који хапсе нарко-дилере, прислушкивање као уобичајена паралелна делатност полицијских служби, подметања доказа и намештање вештачења, убиства под заштитом полиције, тајне собе за праћење… Па још кад томе додамо шепурење осуђених ратних злочинаца, и промовисање капетана Драгана чији је повратак делегација навијача, у којој је био и син председника државе, частила џаком пара и кључевима од кола и стана, да би он данас тражио ослобађање убице премијера Зорана Ђинђића, а власт о томе ћутала као заливена. Јер, забављена је одбраном сина председника. Али не од онога који га је поменуо као издашног дародавца него од оних који су себи дозволили да то чују.
Апсурд је да они сами цртају криминално лице државе а не виде да је то у ствари њихово лице у огледалу. И то је слика лудила у коме живимо. Производе га, а парадоксално и најбоље описују, управо они који га стварају. Свеједно што прави смисао свега тога што износе није истинско позивање на одговорност и обрачун са криминалом него заметање других трагова, рецимо у случају Јовањице, померање пажње и скривање једног криминала причом о другом. Зато су, и поред монструозних оптужби, углавном сви и даље на својим местима, у полицији, у БИА, у министарствима, а власт уместо смена бира јавну компромитацију као метод обрачуна. Најбољи пример је обрачун са Небојшом Стефановићем, за који је од почетка било јасно да мора да буде прецизна микрохируршка операција којом ће он бити одстрањен али тако да они који је обављају остану читави. Шта би, иначе, било природније него да Небојша Стефановић, након вишемесечног јавног изношења доказа о његовој умешаности у заверу против председника, буде смењен са места министра одбране, па тако и члана Савета за националну безбедност. Али изгледа да су Стефановић, па и Дијана Хркаловић довољно звучна имена да могу као магнет да привуку сву пажњу јавности. И да се као у слагалицу у њихову одговорност уклопе све криминалне коцкице. А да истовремено направе довољно велику сенку која ће да заклони оне који имају већу политичку и сваку другу вредност и заштиту. Зар је, иначе, логично да се бивша државна секретарка МУП-а Србије стави иза решетака зато што тужилаштву није на време доставила извештај у вези са „убиством на шинама“, а у јавности се пумпа прича да је ухапшена због убиства каратисте Властимира Милошевића, прислушкивања председника и прикривања злочина Вељка Беливука, чијем криминалном клану је и сама припадала. Тај недостатак компензује се сплеткама о десетинама хиљада евра које су пронађене у њеном стану и њеним ласцивним фотографијама у доњем вешу које су очигледно прибављене на незаконит начин, као што су уосталом и прислушкивани или пресретнути разговори убијеног адвоката Драгослава Огњановића и многи други који завршавају у таблоидима. Али та чињеница овде више никога не узнемирава. Напротив, овде се са нестрпљењем очекују тајно снимљени разговори Вељка Беливука које један таблоид најављује као мегаексклузиву за новембар. Нови ријалити - излазак криминалне државе у јавни простор. Још фали само гласање и награда. А и то ће бити у априлу. Парадржава у пуном замаху суспендовања правне државе чије се последње крхотине распадају пред нашим очима.



Весна Малишић