Erupcija prljavštine

Da nije ovako prljavo i morbidno i da se ne radi o našoj državi, možda bismo mogli da odložimo novinarska pera i da sa strane gledamo kriminalistički film sa elementima horora koji se bukvalno odvija pred očima javnosti. Pa i da zaboravimo sve višegodišnje napore istraživačkih novinara i da pratimo samo ono što vlast i mediji pod njihovom kontrolom govore i otkrivaju, ne bismo uspeli da nađemo blažu ocenu od one koja definiše kriminalnu državu. Pogotovo nakon periodičnih erupcija prljavštine koja stiže iz utrobe sistema i koju u mlazevima izbacuju u javnost upravo njeni funkcioneri, insajderi i mediji koje kontrolišu. Nema teže i crnje ocene sistema od one koju upravo oni daju kad opisuju uobičajenu atmosferu u kojoj živimo - kriminalce sa policijskim značkama u reverima, atentatore unutar sistema kojima ne fali dlaka s glave, rotaciona svetla za poslove izvan zakona, službenike BIA na usluzi narko-klanovima, policijske načelnike kao prsten njihove zaštite, progon policajaca koji hapse narko-dilere, prisluškivanje kao uobičajena paralelna delatnost policijskih službi, podmetanja dokaza i nameštanje veštačenja, ubistva pod zaštitom policije, tajne sobe za praćenje… Pa još kad tome dodamo šepurenje osuđenih ratnih zločinaca, i promovisanje kapetana Dragana čiji je povratak delegacija navijača, u kojoj je bio i sin predsednika države, častila džakom para i ključevima od kola i stana, da bi on danas tražio oslobađanje ubice premijera Zorana Đinđića, a vlast o tome ćutala kao zalivena. Jer, zabavljena je odbranom sina predsednika. Ali ne od onoga koji ga je pomenuo kao izdašnog darodavca nego od onih koji su sebi dozvolili da to čuju. Apsurd je da oni sami crtaju kriminalno lice države a ne vide da je to u stvari njihovo lice u ogledalu. I to je slika ludila u kome živimo. Proizvode ga, a paradoksalno i najbolje opisuju, upravo oni koji ga stvaraju. Svejedno što pravi smisao svega toga što iznose nije istinsko pozivanje na odgovornost i obračun sa kriminalom nego zametanje drugih tragova, recimo u slučaju Jovanjice, pomeranje pažnje i skrivanje jednog kriminala pričom o drugom. Zato su, i pored monstruoznih optužbi, uglavnom svi i dalje na svojim mestima, u policiji, u BIA, u ministarstvima, a vlast umesto smena bira javnu kompromitaciju kao metod obračuna. Najbolji primer je obračun sa Nebojšom Stefanovićem, za koji je od početka bilo jasno da mora da bude precizna mikrohirurška operacija kojom će on biti odstranjen ali tako da oni koji je obavljaju ostanu čitavi. Šta bi, inače, bilo prirodnije nego da Nebojša Stefanović, nakon višemesečnog javnog iznošenja dokaza o njegovoj umešanosti u zaveru protiv predsednika, bude smenjen sa mesta ministra odbrane, pa tako i člana Saveta za nacionalnu bezbednost. Ali izgleda da su Stefanović, pa i Dijana Hrkalović dovoljno zvučna imena da mogu kao magnet da privuku svu pažnju javnosti. I da se kao u slagalicu u njihovu odgovornost uklope sve kriminalne kockice. A da istovremeno naprave dovoljno veliku senku koja će da zakloni one koji imaju veću političku i svaku drugu vrednost i zaštitu. Zar je, inače, logično da se bivša državna sekretarka MUP-a Srbije stavi iza rešetaka zato što tužilaštvu nije na vreme dostavila izveštaj u vezi sa „ubistvom na šinama“, a u javnosti se pumpa priča da je uhapšena zbog ubistva karatiste Vlastimira Miloševića, prisluškivanja predsednika i prikrivanja zločina Veljka Belivuka, čijem kriminalnom klanu je i sama pripadala. Taj nedostatak kompenzuje se spletkama o desetinama hiljada evra koje su pronađene u njenom stanu i njenim lascivnim fotografijama u donjem vešu koje su očigledno pribavljene na nezakonit način, kao što su uostalom i prisluškivani ili presretnuti razgovori ubijenog advokata Dragoslava Ognjanovića i mnogi drugi koji završavaju u tabloidima. Ali ta činjenica ovde više nikoga ne uznemirava. Naprotiv, ovde se sa nestrpljenjem očekuju tajno snimljeni razgovori Veljka Belivuka koje jedan tabloid najavljuje kao megaekskluzivu za novembar. Novi rijaliti - izlazak kriminalne države u javni prostor. Još fali samo glasanje i nagrada. A i to će biti u aprilu. Paradržava u punom zamahu suspendovanja pravne države čije se poslednje krhotine raspadaju pred našim očima.