Novi život starog kapetana

Izgleda da je u Srbiji gore pomenuti Danila Vučića, sina predsednika Srbije i SNS, nego skupljati potpise za oslobađanje ubice premijera Zorana Đinđića. To najbolje zna Dragan Vasiljković, Kapetan Dragan, Danijel Sneden, lider paravojne formacije „Knindže“ koja je operisala u Republici Srpskoj Krajini, osuđeni ratni zločinac, kako je kome draže, jer je jedini uradio oba. Javna osuda zbog njegove podrške Zvezdanu Jovanoviću je izostala, osim što je poslanik SNS Dragan Šormaz bio najavio krivičnu prijave protiv Vasiljkovića. Cinik bi rekao – kao što su peticiju naručile vlasti da bi nastavile niz pseudoafera niskog intenziteta, tako je i Šormazova usamljena reakcija bila sumnjivo silovita. S druge strane, pod lupu javnosti je nedavno dospelo Vasiljkovićevo gostovanje od pre skoro godinu dana na jutjub-kanalu Balkan info, gde je tvrdio da su ga u martu 2020. godine, nakon odsluženja kazne u splitskom zatvoru i prelaska hrvatsko-srpske granice, sačekali „neki Srbi koje uopšte ne poznaje“. Dali su mu ključeve od stana od 45 kvadrata, ključeve od automobila i vreću sa 30.000 dolara donacija, „da kupi sebi novo odelo“. Ti neki Srbi, zaključio je, bili su navijači Crvene zvezde i – „sin predsednika države, od tih poznatijih ljudi“. Sve je rekao, pa u prošli petak porekao. „Od Danila nisam dobio ništa. Možda je stavio pet ili deset evra u vreću novca koju su mi uručili, a najveća donacija je iznosila petsto evra i to mi je dao moj prijatelj iz Australije“, rekao je na konferenciji za štampu, ne objasnivši kud se denuše dolari i Srbi koje ne poznaje. Kao što niko ne bi registrovao sporne poklone da nije spomenut sin predsednika, tako je razlog kapetanovog posipanja pepelom izvesno pažnja koju je na njega skrenuo. Novinarka Danasa Safeta Biševac se u jednom televizijskom gostovanju zapitala – kako Danilo Vučić, koji prema rečima svog oca radi u vinariji za 500 evra mesečno, može da uloži u novi život starog kapetana? Treba li Poreska uprava da pročešlja i njegove finansije? Digla se larma, pa je i sam Vasiljković rekao da „novinarska gamad… kada ne mogu da udare na tatu, onda udaraju na sina“. Premijerka Ana Brnabić je prokomentarisala kako u tom slučaju treba proveriti sve koji su zaposleni za 500 evra, natuknuvši da je novinarkin naum zapravo zatrpavanje Poreske uprave predmetima kako se nikada ne bi stiglo do „Đilasovih 619 miliona evra“. Nebojša Bakarec je zavapio „ne ubijajmo srpske heroje“, a potpredsednik GO SNS Aleksandar Šapić podsetio da Vasiljković „ima pravo na svoje mišljenje“. Oglasio se i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je fokus vratio na Danila Vučića, rekavši da „niko u Srbiji neće vlast osvajati napadima na decu“. Tačku na slučaj je stavio sam predsednik. Neka obavi Poreska uprava svoj posao, rekao je, ali s istom revnošću s kojom je ispitivala velike tajkune. Nikakvom, implicirano je. Teško je reći šta je bio Vasiljkovićev plan. Ako je pažnja koju je skrenuo na predsednikovog sina bila neželjena, moraće da se iskupi budućim javnim nastupima i prestupima. A možda njegovo učešće u još jednom spinu o napadima na porodicu Aleksandra Vučića koji zaokuplja medijski prostor nije slučajno. Premijerka je već u nedelju pustila novog rovca – paralelne strukture u MUP-u su spremale ubistvo predsednika na otvaranju spomenika Stefanu Nemanji, baš zato što su njegova porodica i on dehumanizovani. No, simptomatično jeste da su u prvoj polovini prošle godine registrovana dva pravna lica koja nose ime Dragana Vasiljkovića. Prvo je Udruženje veterana „Kapetan Dragan“ iz Niša čiji je pravni zastupnik član POKS-a i veteran rata u Hrvatskoj Zoran Vujanić. Osnovano je mesec dana pred Vasiljkovićev povratak u Srbiju. Nije objavilo finansijski izveštaj za 2020, ali je APR-u predalo u međuvremenu usvojenu Izjavu o neaktivnosti. Drugo je Fondacija „Kapetan Dragan“, čiji je predsednik UO Vasiljković glavom i bradom. Drugi članovi su komandant paravojne formacije „Beli orlovi“ Dragoslav Bokan, bivši direktor GAK „Narodni front“ Dušan Stanojević, profesor na građevinskom fakultetu u Subotici Miroslav Kuburić (inače, u Subotici je otvoren drugi ogranak Vasiljkovićeve fondacije) i estradni menadžer Saša Matejić. Za Vasiljkovićevo prebivalište je navedena opština Vračar, a za sedište fondacije opština Palilula. I, dok Poreska uprava češlja frilensere i imućnije mušterije turističkih agencija, dok Uprava za sprečavanje pranja novca vršlja po podacima nerežimskih medija, nevladinih organizacija i nepodobnih pojedinaca, strahujući od finansiranja terorizma, Vasiljković neometano govori o poklonjenom stanu, vozilu i 30.000 dolara, sumi većoj od oko tri miliona dinara, što je ovogodišnja granica za plaćanje poreza na dohodak građana od deset odsto. Osnovano je pretpostaviti da ti pokloni nisu bili predmet rada Poreske uprave. NJegova fondacija ne podnosi ni finansijske izveštaje ni izjave o neaktivnosti, iako je za godinu i po dana rada nezvanično omasovila svoje članstvo i otvorila dve kancelarije u Srbiji. Teško da baš nijedna donacija nije kanula, s obzirom na to da se Vasiljković u istoj emisiji u kojoj je spomenuo Danila Vučića hvalio kako je preko Fonda „Kapetan Dragan“, prethodnice fondacije, podelio 28 miliona dolara. Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za NIN kaže da je nedostajanje finansijskog izveštaja prekršaj kažnjiv do tri miliona dinara. „Iako razlog propuštanja može nekad biti nemar, ono uvek izaziva sumnje u prikrivanje nedozvoljene privredne ili druge aktivnosti i pranje novca. Zato nadležni organi svih država na takve i slične propuste reaguju. I naši reaguju, ali neprincipijelno, selektivno, rukovodeći se političkim simpatijama i vezama. Ima i bukvalno apsurdnih primera poput NVO koja nije podnosila izveštaj više godina, a njenog je lidera vlast istovremeno promovisala kao borca protiv korupcije. Naša realnost je, nažalost, da vlast, tolerišući ’ljubimcima’ kršenje zakona u svim sferama potkopava fundamentalni princip svake iole uređene države – jednakost građana pred zakonom“, predočava Šabić. Među pojedincima targetiranim od strane Uprave za sprečavanje pranja novca bio je i advokat Ivan Ninić, koji za NIN kaže da je Vasiljkovićev slučaj primer dvostrukih standarda uz zloupotrebu institucija i državnih resursa. „Nije ni sporno ni zabranjeno biti donator, ali je upitno u čijoj režiji su sredstva za njega prikupljana. Ako su to navijači Crvene zvezde, kako je prvo rekao, postavlja se pitanje o izvoru njihovih prihoda“, obrazlaže Ninić. Naš sagovornik podseća da je i Veljko Belivuk do hapšenja bio uzoran građanin kojem je navijanje bilo paravan za druge delatnosti, o čemu se u javnosti nije pričalo. S druge strane, poznato je da su pojedinci sa severa Marakane osnivali privredna društva koja su godinama učestvovala u javnim nabavkama i tako ostvarivala legalne prihode poslovanjem s javnim sektorom. To bi značilo da su novci u vreći Dragana Vasiljkovića novci poreskih obveznika. „NJegova zakonska obaveza je bila da prijavi stan, auto i gotov novac i da plati 2,5 odsto poreza u odnosu na vrednost poklona. Sve i da je prijavio i platio porez, ostaje pitanje porekla novca. Ako su to individualne donacije, gde neko da 1.000 dinara, a neko 1.000 evra, to podseća na sistem prikupljanja donacija za finansiranje kampanje SNS. Hiljade ljudi koji su davali novčane priloge su bile prepoznate od strane Agencije za borbu protiv korupcije kao korisnici socijalne pomoći. Agencija je sprovela istragu i dostavila je nadležnom tužilaštvu koje tim povodom nije ništa uradilo. Onda izađe predsednik i u jednoj emisiji objasni – od četvorice za stolom, jedan ne može da pomogne SNS, pa se s ostalima dogovori da oni daju umesto njega. To je legalna zloupotreba zakona. Možda je tako bilo i s poklonom za Kapetana Dragana. Siguran sam da će se odužiti SNS-u, kao što sam siguran da se nije jednog jutra probudio i setio se da skuplja peticiju za oslobađanje Zvezdana Jovanovića. Uostalom, preispitivanje pravosnažne presude je moguće, ali ne peticijom, već zakonskom procedurom“, zaključuje Ninić. Ako se ime Dragana Vasiljkovića nađe na nekoj od lista za beogradske izbore u aprilu, recimo, niko ne bi trebalo da se čudi. A spominjaće se i dotad.