Drugi put kao tragedija

Farsa kojom je LJubiša Preletačević Beli na poslednjim predsedničkim izborima osvojio skoro deset posto glasova nije bila ponavljanje istorije, ali bi ponavljanje uloge koju je Beli imao na tim izborima moglo da se završi kao tragedija. U ovom iskrivljenju Hegela, od rezultata takvog potencijalnog kandidata bio bi možda i važniji efekat po odnos prema pandemiji i zdravlju stanovništva, jer bi za razliku od tada aktuelnog antisistemskog lika, „novi Beli“ glasove crpeo, gde drugo, do iz biračkog tela koje je nevakcinisano, a takvih je trenutno 45 odsto građana. Čim su sve druge teme postale manje bitne, brojne su stranke, razume se, s tim do sada nedostupnim im rezervoarom počele da komuniciraju, ali nijedna od njih nema mogućnost i da obeća radikalni zaokret, kakav bi mogao da obeća kandidat svestan da neće postati predsednik. A od podrške takvom kandidatu stranke na granici cenzusa bi imale više nego zadovoljavajuću korist. Brojni su i likovi koje je pandemija proslavila po lucidnosti, što povećava šansu da se na narednim izborima kandiduje stvarna osoba, sa karakteristikama Belog. Jedna besna majka je, na primer, nedavno imala na milione pregleda i oduševljenih deljenja snimka u kome opisuje kako je tetkici u školi očitala bukvicu što ne dopušta njenom detetu da ne nosi masku. To je više publiciteta nego što je 2017. imao Beli pre kandidovanja. Razlika je u tome što bi antikovid kopija Belog ovoga puta sigurno „ukrala“ od vlasti i dela opozicije, koji među antivakserima imaju i svoje birače i kojima su tokovi razmišljanja antivaksera jednako teško uhvatljivi za kontrolu. Preletačević nije učinio svetski presedan kada je satiru uveo u politiku, ali je postao svetska atrakcija kao prvi fiktivni lik na predsedničkim izborima. Kada su istraživanja pokazala da uloga koju „glumi“ Luka Maksimović, student komunikologije iz Mladenovca, čiji pokret „Sarmu prob’o nisi“ nešto ranije na lokalnim izborima ulazi u lokalni parlament sa 13 odbornika, ima veće šanse od, na primer, Vuka Jeremića sveže bivšeg predsedavajućeg GS UN, Beli postaje interesantan i stranim medijima. Zajedno sa domaćim oni puštaju jeftin spot u kome Maksimović s konja obećava očigledne laži, te se promocija za koju su tvorci liste „Beli - samo jako“ tvrdili da je bez novčanih sredstava, atraktivnošću umnožava. Čuvena parola, koju je Preletačević ponovio i za Bi-Bi-Si, da će „kad bude krao, deliti s narodom“ pretvorila se nakon izbora u višemesečnu javnu raspravu o tome čije je glasove Maksimović „pokrao“. Opozicije, vlasti, pomalo od svih ili ni od koga. Izvesno je jedino da je uspeh ostvario ismevanjem partijskog sistema u trenutku kada deo građana veruje da je politika ista ma ko da je na vlasti i oseća se nemoćno za bilo kakvu promenu. Deo opozicije, poput Dveri i Dosta je bilo, korpus nevakcinisanih već iskorištava. Protesti protiv epidemijskih mera još se nisu iz evropskih prestonica i okruženja prelili u Srbiju, ali zato što od tog rezervoara zazire i vlast, koja štetu u komunikaciji s njima sve češće pokušava da kontroliše tako što se distancira od tobož uvek strožeg zahteva „medicinskog dela kriznog štaba“ i tako što ne uvodi ograničenja kretanja gotovo uopšte u vreme kada je u Srbiji obolevalo i 8.000 građana dnevno. Birači Belog Preletačevića bili su iz kategorije od 18 do 30 godina. Ta grupa avanturističkog duha, s čijim glasovima je SNS i inače u deficitu, i danas je dobar plen za potencijalnog antivakserskog kandidata - među njima je svega 27,5 posto vakcinisanih, a Beli je pokazao da se s njima najlakše komunicira - gotovo isključivo preko interneta. U taj širok i slobodan prostor, izvesno ne istog ideološkog opredeljenja, komotno mogu da utrče i još neki od kandidata na prethodnim parlamentarnim izborima, kao što su Levijatan ili Zavetnici, ali ne i njihovi kandidati u trci za predsednika. Raskrinkavši neozbiljnost ostalih, satiričar je uspeo da ne bude shvaćen manje ozbiljno od ostalih. Zbog smrtne ozbiljnosti teme koja najdublje deli građane danas, doktor Branimir Nestorović, čija se kandidatura najavljivala nekoliko puta, ili doktor Dejan Žujović, koji se ponudio da bude kandidat opozicije, bili bi ozbiljno shvaćeni. Pored doktora Nestorovića, koji negira ozbiljnost epidemije i potrebu za vakcinacijom, ni Jovana Stojković, preteča svih antivaksera u Srbiji, ne bi imala šansi, jer se ogromna popularnost koju je stekao na početku pandemije, još kao član Kriznog štaba, pretočila u brojne grupe podrške na društvenim mrežama. Neke od tih grupa sa desetinama hiljada pratilaca (ne znači da su svi s pravom glasa, niti da bi izašli na izbore) neformalno već kandiduju Nestorovića za predsednika. Prvi put u poslednjih deset godina i poslednji put zasad, na predsedničkim izborima 2017. broj nevažećih listića pao je ispod sto hiljada, a da je odziv bio niži i u odnosu na parlamentarne 2016. i na predsedničke 2012. Razlog tome je i uravnoteženija borba, jer je za drugoplasiranog Sašu Jankovića glasalo 597.728 birača (16,36 odsto), pa i najveći deo „belih listića“ sa prethodnih predsedničkih izbora. Na narednim, pa i na prošlogodišnjim izborima, kada je deo organizacija koje su podržavale Jankovića pozvao na bojkot, broj nevažećih listića ostaje na prethodno uobičajenih oko 120.000. Maksimović je bio i izbor mlađih, ne naročito vezanih ni za jednu od rivalskih opcija, ali i onih koji su želeli da glasaju - ni za koga, razočaranih dvanaestogodišnjom vladavinom demokrata, ali i petogodišnjom naprednjaka, Dakle, građana sitih istih partijskih lidera, pa i samih partija. Groteskna predstava je uspela u tome da oko 350.000 građana izabere - nikog od postojećih, a bilo je i onih koji su javno žalili što Beli nije učestvovao na parlamentarnim izborima, pa da pravi „šou“ u Skupštini. Na parlamentarnim, naravno, takav rezultat ne bi postigao, kao što uostalom nije uspeo da ga ponovi ni na beogradskim naredne godine. NJegovom uspehu je doprineo i odgovor mejnstrim političara na kandidaturu Belog koji su s visine tvrdili da ona „urušava politiku“. Ali i činjenica da je najmoćniji među njima Aleksandar Vučić najoštriju kritiku uputio citirajući Baneta Krstića iz grupe Garavi sokak. „Pozivam ljude da se ujedine oko boljitka, a ne nečeg što je zanimljivo“, kazao je. Iako je još tad likovao da mu je „Beli najozbiljniji protivkandidat“, Vučić je kasnije objašnjavao da nije mogao da ga napada, jer to Beli nije prvi učinio i tako je izbegao uvlačenje u Vučićev „ring“. Potencijalnoj ikoni antivaksera biće teško da se suprotstavi i nezavisna ili nestranačka ličnost, stručna i proslavljena u svom poslu, za kakvom traga deo opozicije, jer su istraživanja pokazala da je opoziciono razmišljanje neretko motiv protivljenju svemu institucionalnom, pa i vakcini. Dve godine posle trijumfa Belog vest je glasila: „Volodomir Zelenski zaista je pobedio na predsedničkim izborima u Ukrajini i to ubedljivo.“ Današnji predsednik Ukrajine, komičar koji je lik predsednika tumačio u TV seriji, popularnost je, međutim, stekao pre kampanje u koju je ušao nenadano, taman koliko je nenadano i pobedio. Narodnjački pevač domoljubnih pesama Miroslav Škoro, iste godine osvaja na predsedničkim izborima u Hrvatskoj 24,4 posto. Bivši novinar Boris DŽonson postao je premijer Velike Britanije na iznenađenje sveta, ali ne i američkog novinara DŽeremija Skejhila koji je u intervjuu za NIN svog nekadašnjeg cimera na Kosovu i Metohiji 1999, opisao kao čoveka koji je novinarstvo tragikomično koristio za prodor u politiku. U trci za predsednika Francuske trenutno je pisac neuobičajenih nazora Erik Zemur, o čijim je ekstremno nacionalističkim stavovima Marin le Pen kazala da joj imponuju, jer pomažu biračima da shvate njenu ozbiljnost. I tako redom. U predstojećem izbornom ciklusu, u Srbiji, stranke više nisu u opasnosti. Epidemiološka situacija dovela je do stanja u kome je malo kome do šale, porodice se dele i svađaju na pitanju vakcinacije, ali i u kome partijsko ustrojstvo građani više ne vide kao najveću pretnju. Naprotiv, kao i svaka vanredna situacija, i ova je strankama povratila snagu. Samonikla ili ne, neka nova izborna kreacija mogla bi da pruži, kao i Beli, mentalno oslobađanje od nemoći pred novom pretnjom, što znači - uveravanje u neozbiljnost korone ili da, možda, ona čak i ne postoji. A analizom takve kampanje bi se, pre svih, bavili lekari.