Kontrolisani slučaj Dijane Hrkalović

Zvanična istraga u kojoj je osumnjičena Dijana Hrkalović ima razne neobične puteve. Ali, oni se retko poklapaju sa putevima „istraga“ koje vlast vodi preko svojih medija. To je prividno dobra vest za građane i pravosuđe, ali u stvari nije. Jer, zajedničko u tim paralelnim istragama jeste to da se preskaču sumnje koje vode do viših nivoa vlasti od onog na kojem se do juna 2019. nalazila državna sekretarka MUP-a ili tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović. Režimski mediji unapred su izveštavali o ovoj istrazi, spominjući osuđivanog kriminalca Darka Eleza kao nekog sa kim je Hrkalovićeva navodno sarađivala u raznim kriminalnim aktivnostima. NJegovo ime se zaista pojavilo u proširenju istrage 22. novembra 2021, ali za sada ne na način na koji su režimski mediji najavljivali. Sa druge strane, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova i sadašnji ministar odbrane Nebojša Stefanović bio je izrazita meta režimskih medija koji su upadljivo izostavljali činjenicu da se u istrazi od početka spominje sada pokojni Branko Stefanović. Naime, u krivičnoj prijavi kojom se terete Hrkalovićeva i Dejan Milenković, nekadašnji načelnik Odeljenja za specijalne istražne metode (SSIM), navodi se da je na nezakonit način uništen video i audio-materijal sastanka Igora Braunovića, direktora JP Srbijašume, koji je bio pod sudski odobrenim merama, i Branka Stefanovića, oca tadašnjeg ministra policije. Krenimo redom. Dijana Hrkalović je uhapšena 15. oktobra 2021. nakon što ju je drugoosumnjičeni Milenković spomenuo na ponovnom saslušanju. U krivičnoj prijavi koja je tada podneta stavljeno joj je na teret da je od 13. februara 2017, pa do kraja 2018, uticala na Milenkovića da ne dostavi tužiocu veštačenja telefona Veljka Belivuka koje je radila služba SSIM-a u postupku za ubistvo Vlastimira Miloševića (ubijen januara 2017). U prijavi se navodi da je „izveštaj zajedno sa prikupljenim materijalom iz telefona Veljka Belivuka, postupajućem tužiocu i sudiji za prethodni postupak dostavljen tek 27. marta 2018, odnosno dan pred glavni pretres koji je održan 28. marta 2018, kako bi tužioca zbog obimnosti materijala doveli u situaciju da ne bude u mogućnosti da se upozna sa dostavljenim izveštajem i prikupljenim materijalom, čime je onemogućeno efikasno vođenje krivičnog postupka“. Da podsetimo, Belivuk je u slučaju ubistva Miloševića pravosnažno oslobođen nakon što su sudski veštaci promenili sopstveni nalaz o pronađenim DNK tragovima, što nema veze sa Belivukovim telefonom. Dejan Milenković je tada osumnjičen i da je svom podređenom D. S., pripadniku SSIM, u drugoj polovini 2018. dao nalog da uništi celokupan audio-video materijal sačinjen u lokalu Maksim u Beogradu kada su se sastali Igor Braunović, direktor JP Srbijašume, protiv koga je sud odobrio mere tajnog nadzora, i Branko Stefanović. Oni su se, kako piše u prijavi, „dogovarali o kupovini zemljišta“, a policajac D. S. je po naredbi Milenkovića uništio audio-video zapis. Zanimljivo je da ova činjenica iz istrage nije korišćena u obračunu sa ministrom Stefanovićem preko režimskih medija. Braunović je, prema pisanju brojnih medija, zet Ivice Dačića, predsednika Skupštine i SPS-a. Inače, Hrkalovićeva koja je formalno bila službeno neovlašćena za istrage SSIM-a osumnjičena je za trgovinu uticajem i određen joj je pritvor. S druge strane, Milenković, koji je formalno bio službeno ovlašćen kao šef SSIM-a, tereti se za zloupotrebu službenog položaja i brani se sa slobode. Milenković je bio šef SSIM-a od 2. februara 2015. do 26. avgusta 2020. NJega je nasledio njegov zamenik Tomislav Radovanović, čovek od poverenja Hrkalovićeve, koji je sa nacionalnih frekvencija optuživao nju i ministra Stefanovića. Sada je viđen kao mogući novi direktor policije. Istraga protiv Hrkalovićeve je proširena 22. novembra 2021. i osim nje je osumnjičen Milorad Šušnjić, nekadašnji načelnik novosadske policije. Kako nezvanično saznajemo, ona se tereti da je uticala na Šušnjića da stavi na mere prisluškivanja osuđivanog kriminalca Darka Eleza. Spominje se i navodna zaštita Eleza. On je navodno pretio čoveku od koga je hteo da preuzme neki građevinski posao. Osumnjičena Dijana Hrkalović i Šušnjić su negirali krivicu, ali su na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal odbili da odgovaraju na pitanja nadležnog zamenika tužioca. Hrkalovićeva je imala primedbe navodeći da nije nadležna za određivanje tajnih mera nadzora i pitala je tužioca: „Da li je to što mi se stavlja na teret zakonito ili nezakonito prisluškivanje?“, a tužilac joj je odgovorio: „To će biti utvrđeno u toku daljeg postupka.“ U okviru ovog proširenja istrage saslušana su tri svedoka - policajci iz Novog Sada i, kako saznajemo, niko od njih nije spomenuo Hrkalovićevu. Ime Milorada Šušnjića, na koga je istraga proširena, poznato je javnosti nakon što su policajci u Novom Sadu prilikom julskih protesta 2020. brutalno pretukli mladića ometenog u razvoju. To nije sprečilo napredovanje Šušnjića, čak naprotiv, tog 16. jula postao je pukovnik policije. Međutim, smenjen je sa mesta šefa novosadske policije septembra 2020. nakon što je u javnosti dospeo snimak kako osumnjičeni Ivan Kontić iz Nikšića lomi ruke jednom mladiću u Novom Sadu. Kontić je tada pobegao, ali je izručen Srbiji iz Crne Gore početkom decembra 2020. Inače, Darko Elez sa kojim režimski mediji povezuju Dijanu Hrkalović još od kraja 2020, bio je uhapšen 2009. i ubrzo je u Specijalnom sudu u Beogradu osuđen na devet godina zatvora kao vođa narko-bande koja je iz Crne Gore u Srbiju prenela 44 kilograma marihuane. Zanimljivo je da je dobio uslovni otpust 10. novembra 2017. i tada je izašao iz zatvora u Sremskoj Mitrovici. NJega je 2016. Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno oslobodio optužbi za podstrekivanje na ubistvo Đorđa Ždrala, poznatog sarajevskog kriminalca. Elez je ponovo uhapšen krajem 2020, a Srbija ga je izručila Bosni i Hercegovini 3. marta 2021. Osuđen je 10. novembra 2021. u Bosni i Hercegovini na 15 godina zatvora, po sporazumu o priznanju krivice da je bio jedan od organizatora kriminalne grupe koja je počinila četiri ubistva, razbojništva i prala novac. Mediji pod kontrolom režima iz Srbije iskoristili su za kampanju jednu stavku ovog priznanja, koja je standard u takvim slučajevima, da je Elez pristao na saradnju s tužilačkim institucijama BiH i Srbije u rasvetljavanju teških krivičnih dela. Režimski mediji ponovo su koristeći to povezivali Hrkalovićevu sa Elezom. U izjavi za portal Nova.rs Elezov advokat u Sarajevu Sead Kreho je rekao: „U sporazumu stoji član, i to ne samo za Darka Eleza, u kome se navodi da će sarađivati s organima Srbije i Bosne i Hercegovine u vezi sa organizovanim kriminalom ali, što je veoma važno – o onom što mu je poznato. Međutim, ono što čitam u srpskim tabloidima je sapunica. Organizuju emisije, u kojima gostuju nekakvi bezbednjaci, bivši, potrošeni, komentarišu presude… To je sve van pameti.“ U međuvremenu, od izručenja Eleza u BiH, MUP Srbije mu je oduzeo srpsko državljanstvo. Međutim, prema rečima njegovog advokata Kreha, srpsko državljanstvo mu je vraćeno 4. novembra 2021. presudom suda u Beogradu, kome se Elez žalio na prethodnu odluku MUP-a Srbije. Portal Nova.rs objavio je i da je Darko Elez, koji se trenutno nalazi u zatvoru u Sarajevu, optužio državnog tužioca Bosne i Hercegovine Dubravka Čamparu da se sa srpskim ministrom policije Aleksandrom Vulinom dogovorio o njegovom izručenju BiH, kako bi „spasio“ od krivičnog progona Vladimira Kovačevića Kovača. Naime, prema prvobitnom zahtevu tužilaštva BiH, koje je potpisao Čampar, Kovačević je označen kao pripadnik grupe koja je učestvovala u ubistvu Siniše Miličevića Tigra, ubijenog u sačekuši u Istočnom Sarajevu 2018. Kovačević je u javnosti poznat kao osuđivani vođa navijača FK Rad, ali i po fotografiji sa ovogodišnjeg beogradskom Bir festa, na kojoj pozira upravo sa ministrom Vulinom. Mara Halabrin, majka ubijenog Aleksandra, u ispovesti za NIN navela je da je njen sin na dan nestanka poslednji put viđen sa Kovačevićem, i da je to njoj potvrdila i policija. Inače, Hrkalovićeva je 1. marta 2021, dva dana pre izručenja Eleza u BiH, u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala saslušana u svojstvu građanina, gde je između ostalog pitana za Eleza. NIN je detaljno pisao o njenom saslušanju 10. marta. Ona je na pitanje da li je bila u kontaktu sa Elezom, odgovorila da nije bila u privatnom kontaktu, ali da se ne seća da li je službeno sa njim razgovarala u prisustvu drugih policajaca. Negirala je da je Eleza posećivala po zatvorima i odgovorila da se ne seća da li je slala Dejana Milenkovića (nekadašnji načelnik SSIM-a koji je i tada saslušan pre nje) da posećuje Eleza. Takođe je negirala da je privatno slala policajce da obave razgovor sa Elezom. Advokat Nenad Tasić, jedan od branilaca Hrkalovićeve, kaže za NIN da je zanimljiv obrt i promena pozicije vlasti u odnosu na ličnost Dijane Hrkalović. „Vlast je, uglavnom preko svojih tabloida, praktično prešla na stranu opozicije, koja je godinama ranije kritikovala Dijanu Hrkalović. Primetno je da tabloidi preteruju sa konfabulacijama i potpunim izmišljotinama izveštavajući o svemu samo ne o istrazi koja se vodi. Činjenično stanje u spisima nema nikakve veze sa pisanjem Informera, Srpskog telegrafa, Aloa, Objektiva, Novosti, Kurira... To ide do te mere da ti tabloidi odbijaju da prenesu verno izjave branilaca i uvek ih modifikuju tako da izgleda da mi stojimo iza njihovih budalaština i neistina. Na primer: da je u pretresu stana nađeno 50.000 evra, da je novac delila sa ministrom Stefanovićem, da je bolesna od raka, da je hitno prebačena u bolnicu u teškom stanju, da ima koronu, da je učestvovala u 10 ubistava, da je prisluškivala Vučića, da je spremala atentat na predsednika Srbije, da je tražila nagodbu sa tužilaštvom, da je član Belivukove grupe i tome slično. Iako su ovo sve same po sebi besmislice, stvar nije nimalo naivna, jer je pravosuđe veoma osetljivo na pisanje medija i reaguje na pritisak, naročito ako je on dugotrajan, i kada dolazi iz političkih struktura, odnosno medija pod kontrolom vlasti. Drugim rečima, sudije ne tangira pisanje nerežimskih medija“, kaže advokat Tasić. On navodi da „tabloidna hajka može da proizvede teške posledice jer okrivljenoj imputira nešto za šta joj se ne sudi“, i dodaje: „S obzirom na to da se permanentno forsira teza o njenoj pripadnosti jednom od sukobljenih kriminalnih klanova, ona postaje direktno ugrožena od strane drugog suprotnog klana. Medijska artiljerijska priprema mogla bi da dovede do posledica sličnih onom čuvenom slučaju `Ćuruvija dočekao bombe`, kada je jedan novinski tekst proglasio Ćuruviju za podstrekača na bombardovanje Beograda. Tadašnja Ekspres politika je bila pod direktnom kontrolom vlasti i prenosila je stavove tadašnje vlasti.“ Profesionalni mediji, među kojima i NIN, godinama su pisali o sumnjama vezanim za Dijanu Hrkalović da je povezana sa kriminalnim klanovima i huliganskim grupama, da je stvarala partijsku policiju, učestvovala u organizaciji nezakonite prismotre kritičara vlasti, preuzimala policijske delatnosti za koje nije imala ovlašćenja, da je konkretno saslušavala novinara povodom afere vetroparkovi, gde je predsednikov kum Nikola Petrović označen kao neko ko je tražio mito, učestvovala je u hapšenju policajaca koji su obznanili da su nezakonito poslati u Potočare gde je gađan Aleksandar Vučić, saslušavala je profesionalce u policiji koji nisu odgovarali vlastima, imala je zaduženja i prilikom lokalnih izbora u Lučanima... Kada je dva puta saslušavana u svojstvu građanina i kada je davala odgovore, nije pitana ni za jednu od ovih sumnji. Nisu je tada čak pitali ni za njenu nesumnjivu povezanost sa Janjičarima i sada pokojnim Aleksandrom Stanković - Saletom Mutavim koji ih je predvodio i koga je nasledio Belivuk krajem 2016. NJena moć je prevazilazila formalne funkcije koje je imala i nije se zasnivala na poziciji Nebojše Stefanovića, već je zavisila, kao i sve u SNS-u, od onoga koji odlučuje o svemu. Aleksandar Vučić, osim što je predsednik Srbije i partije u kojoj je Hrkalovićeva, koja uzgred rečeno nije izbačena iz SNS-a, bio je direktno odgovoran za njena dela kao šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, što je bio do kraja 2017. Naravno i pitanje političke odgovornosti ide do najvišeg nivoa vlasti. Dijana Hrkalović je zasad za vlast – „žrtveno jagnje“ na koje se prebacuje sva odgovornost, ali kontrolisano, da se ne otvore pitanja koja je povezuju sa vrhom države. Da li će ovaj slučaj postati vruć krompir za vlast zavisi i od same Hrkalovićeve. Vuk Z. Cvijić