Rudna žila za ljute rane

U trenutku dok je naš predsednik lamentirao nad klimatskim promenama pred praznom salom na globalnom Savetu UN u Glazgovu, u državi koju je predstavljao narodnom pokretu Marš sa Drine priključio se sabor Marš sa Kolubare. Manji po obimu, ali značajan stoga što je obelodanio prvu žrtvu geoloških istraživanja bora i litijuma u Srbiji. Naime, kompanija Euro litijum d.o.o Valjevo, sa majkom-firmom u Kanadi, iskopala je jednu od tridesetak bušotina u blizini kuće Cvetka Jovanovića u Lukavcu, ne bi li našla rudnu žilu elemenata koji će navodno spasiti Planetu smanjenjem potrošnje fosilnih goriva. Avaj, ta bušotina pod rednim brojem 22 je procurila, pa se zaprljana voda pomešala sa bunarskom, kojom se jedino snabdeva domaćinstvo Jovanovića. Posledično, kako Cvetko sluti jer se događaji vremenski poklapaju, njegovo telo prekrile su rane, nezaceljene mesecima, dok su konstantan bol u stomaku i kostima trpeli i on i njegova supruga. Premda lekari tek treba da istraže uzrok njihovog obolevanja, svaki medicinski laik bi pomenuto povezao sa trovanjem. Tu pretpostavku dokazuju i nalazi Hemijskog fakulteta u Beogradu kome su poslati uzorci vode iz bare u neposrednoj blizini date bušotine, kao i iz bunara Jovanovića. „Prema rezultatima, koncentracija bora u bari 108 puta je veća od maksimalno dozvoljene, dok je u bunaru zagađenje oko tri puta veće od gornjeg limita“, kaže advokat Sreten Đorđević, pravni zastupnik oko stotinu meštana, okupljenih u Narodni pokret Marš sa Kolubare. Uz ovo, u uzorku iz Cvetkovog bunara identifikovana je i znatna količina radioaktivnog stroncijuma. Stoga mu dođe, kako tvrdi, da se „iščlani iz SNS-a“, jer je on tu katastrofu i dozvolio. I na prvi pogled ova voda je ekstremno odbojna, mutna i žućkasta, pa ju je Cvetko poneo u flašama na nedavni protest u Lukavcu. Takvu inače koristi 15 lukovačkih porodica za piće, navodnjavanje, napajanje stoke, održavanje lične higijene i kuvanje, iako ništa od toga ne bi smeli prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Premda indikativno korigovanom 2019. u smeru povišenja određenih dozvoljenih vrednosti. Izgradnja brzog puta Valjevo - Lajkovac dodatno ugrožava Lukavčane, jer se preko bušotine 22 pruža trasa ceste, pod čijim pritiskom se kontaminirana voda širi na okolno zemljište i pojavljuje na površini u vidu crvenkastih bara. Nevolje stanovništva sela Šušeoka, takođe u okolini Valjeva, a gde se nalazi bušotina broj četiri, procurila još 2012, donekle su drugačije. Analize iste ustanove pokazale su da je u vodi koja iz nje ističe koncentracija bora 56 puta veća od maksimalno propisane, a u bunaru u susednom domaćinstvu sedam i po puta veća od one koja se smatra bezopasnom po zdravlje. „Rezultati ispitivanja same kompanije, rađena te iste godine, bili su još alarmantniji, ukazujući na prekoračenje maksimalne koncentracije bora od 9.000 puta“, dodaje Đorđević. Inače, ovakve razlike u vrednostima zavise od različitih prirodnih faktora i kontinuirano se menjaju, kako objašnjava advokat. „Postoje dokazi da je Euro litijum d. o. o. Valjevo pojedinim vlasnicima zemlje plaćao odštetu za izgubljenu dobit usled truljenja letine, ali ne, naravno, i za trajnu kontaminaciju, uslovljenu greškom investitora“, kaže Đorđević. Jer, kompanija je rupu od sonde površinski zabetonirala, gurajući i krpe u otvor, umesto da betonom zalije dno bušotine. „Načinjena šteta je nepopravljiva, s obzirom na to da je to zemljište nepovratno zatrovano, kao i voda u bunarima“, apeluje Đorđević. Ništa od tekućih muka žitelji Lukavca, Divaca, Popučaka, Šušeoka, Mrčića i drugih valjevskih sela nisu naslućivali kada je započeto sa istražnim bušenjem. Prvo 2003, pod rukovodstvom „slavnog“ Rio Tinta, koji je od preliminarnih radnji odustao jer nije našao to što je tražio. Zatim od strane kompanija LitijuMi i Euro litijum, čiji je pravni naslednik Euro litijum Balkan, koji počinje sa intenzivnim istraživanjem 2015. „Meštanima je prvo nuđeno 40.000 dinara da ustupe deo svoje zemlje za pobadanje sondi, da bi se, kada su pojedini počeli da odbijaju ponude, svota popela na 500 evra“, objašnjava Božidar Marković iz Lukavca. „Uticajnima je dato mnogo više para da ćute, pa je obnovljena crkva u Rabrovici, dok je Fudbalski klub Polet iz Popučaka dobio nove tribine“, on logički povezuje dobiti privilegovanih. Ostali će proći kao Cvetko, ako se radovi ne obustave. U tom cilju, građani koje zastupa Đorđević podneli su zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike da se kompaniji ne produži odobrenje za istraživanje, isteklo 31. oktobra 2021. „Osnov zahteva je to što Euro litijum Balkan nije realizovao minimalnih 75 odsto projektovanih istražnih radova za svaku godinu važenja odobrenja, ali i osnovana sumnja da kompanija neadekvatno upravlja svojim rudarskim otpadom, budući da nijedna deponija do ovog leta nije htela da ga prihvati“, kaže advokat, pretpostavljajući da se radi o opasnom otpadu, za čije skladištenje su potrebni posebni uslovi. Zbog toga je od nadležne rudarske inspekcije zatražen hitan nadzor nad radom Euro litijuma Balkan. Takođe, osnovana sumnja postoji i da je ova kompanija tokom 2019, kada je naišla na izuzetno bogatu lokaciju rude bora, promenila karakter istraživanja i da je uzorke rude izvezla iz Srbije radi analize, a da od Ministarstva rudarstva nije dobila neophodno odobrenje na aneks projekta, što je opet osnov da joj se oduzme dozvola. „Osnovne informacije o njenim aktivnostima i planovima dobijene su iz dokumenta koji je Euro litijum Balkan 2020. objavio na svom sajtu pod nazivom Tehnički izveštaj, procena mineralnih sirovina i preliminarna ekonomska procena valjevskog litijum-boratnog područja. Izveštaj je bio namenjen privlačenju potencijalnih ulagača, s obzirom na to da se ova firma može smatrati rudarskom mikro-kompanijom čiji je osnovni cilj da pronađe bor i litijum i potom se bogato proda nekom rudarskom gigantu“, kaže Đorđević. U tom smislu, kompanija je početkom ove godine već dobila finansijsku injekciju od oko tri i po miliona dolara, i to od nepoznatog ulagača. Sve to nije ništa u odnosu na kompanijske planove, sad nevidljive jer je Tehnički izveštaj povučen sa interneta. Na području ovih sela trebalo bi da se otvori površinski rudnik na 16 kvadratnih kilometara, kao i hemijski kombinat za preradu bora i litijuma, što bi područje Valjevske Kolubare pretvorilo u Mesečev pejzaž, jer se radi o tehnologiji sličnoj onoj koju Rio Tinto želi da primeni u okviru Projekta Jadar. Sa upotrebom oko 1.000-1.500 tona najopasnijih kiselina na dan za preradu rude, i generisanjem oko milion tona rudarske jalovine godišnje. Ipak, s obzirom na to da je otpor Narodnog pokreta Marš s Kolubare organizovan još u fazi prvih istraživanja, značajno su veće šanse da se kompanija istera sa ovog područja, u odnosu na možda i zakasnelo organizovanje naroda u dolini Jadra. Vizije budućnosti, ukoliko bunt popusti, liče jedna na drugu. To su desetine kvadratnih kilometara pustare, bez znaka života. Zatrovan vazduh i najplodnije oranice, zagađena voda reka, pritoka, a i bunarska. Posledične bolesti, većinski maligne. Zloslutno crvenilo tla duž horizonta. Nemogućnost bežanja, jer će cela Srbija biti kontaminirana. Spas se može tražiti u Nemačkoj, čija je bivša kancelarka „rekla Vučiću da je zainteresovana za litijum iz Srbije, premda ovog elementa ima i u njenoj državi“, kako poentira Milutin Marković iz Lukavca. Dodajući da „ona svoje čuva“, za razliku od našeg predsednika. I sigurno joj ne bi prošli planovi neke kompanije da iseli stanovnike, pomeri puteve, izmesti reku za pišljivih četiri odsto rudne rente. Između ova dva punkta od presudnog „nacionalnog značaja“ za domaći ekonomski „procvat“, ima još sličnosti, pa će nekadašnji član surčinskog klana LJubiša Buha Čume, preko Preduzeća za puteve Valjevo i kamenoloma u Petkovici, čiji je neformalni vlasnik, učestvovati kao podizvođač u izgradnji puta Loznica – Valjevo, a i dela infrastrukture za Projekat Jadar Rio Tinta, kako kažu mediji. U slučaju Euro litijuma Balkan, i kad su u pitanju istraživanja, od pomoći će biti preduzeće Zajača ing, vlasnika Milutina Bojića, ujaka ministarke Zorane Mihailović. Ili ipak treba tražiti razliku među ove dve vrste burazerskog biznisa. Dragana Nikoletić