Neistinite su sve optužbe na račun Centra dečjih letovališta

Kao direktorka Centra dečjih letovališta i oporavilišta grada Beograda (CDL) obraćam vam se povodom teksta u nedeljniku NIN pod naslovom Posao kupila za 7.000 evra, pa dobila otkaz, koji je potpisala novinarka LJiljana Stojanović. Budući da se tekst zasniva na nizu neistina, proizvoljnih tvrdnji i negativnih ocena na moj račun, kao rukovodioca CDL, želim da vas upoznam sa sledećim: 1. Protiv Milice Jelić, bivše zaposlene u CDL-u, na radnom mestu referent za radne odnose, na osnovu čije izjave, koja obiluje lažima i klevetama na moj, i račun zaposlenih u CDL-u, podnela sam krivičnu tužbu za izvršenje krivičnog dela Uvrede (po čl. 170 KZRS), kao i krivične prijave za krivično delo ugrožavanje sigurnosti (čl. 138) i krivičnog dela proganjanja (čl. 138a. KZ RS). Krivičnu prijavu za ugrožavanje sigurnosti protiv Milice Jelić podnele su i Jovana Zekavica, pomoćnica direktora kao i Snežana Guberinić, šef prodaje i transfera (predsednica sindikata). 2. Laž je da je Milica Jelić platila radno mesto u CDL-u 7.000 evra, kako u tekstu tvrdi, indirektno dovodeći i mene, kao rukovodioca i CDL u vezu sa korupcijom, što novinarka LJiljana Stojanović i navodi tvrdeći već u uvodu: „Otkaz ugovora o radu, koji je 25. oktobra ove godine primila Milica Jelić… otvorio Pandorinu kutiju korupcije, nezamislivih ličnih, rodbinskih i političkih veza u toj državnoj ustanovi“. Takva tvrdnja ima nesagledive posledice u javnosti na ugled ustanove koju vodim, njene zaposlene, posebno one koje spominje imenom i prezimenom, i moj lično. Jelićeva tvrdi da ima dokaze za svoje tvrdnje, pa se postavlja logično pitanje - zašto ih niste objavili i zašto ih nije predala organima nadležnim za korupciju? Na tome ne insistira novinarka Stojanović. Istina je zapravo sledeća: Milica Jelić je dobila otkaz nakon iživljavanja, fizičkog nasilja, vređanja, omalovažavanja i neprihvatljivog ponašanja svake vrste, nad većim brojem kolega u CDL-u i nada mnom lično. Tvrdi, kako navodite u tekstu, da je trpela „svakodnevno verbalno nasilje i pretnje…“. Upravo je suprotno: zaposlena je maltretirala kolege, čupala za kosu pred svedocima koleginicu Danijelu Stevanović, koja je nije prijavila policiji iz straha da ne navuče još veći gnev Jelićeve, budući da je bolesna samohrana majka (nema jedan bubreg) i žrtva gotovo svakodnevne torture od strane Jelićeve. Jelićeva je pretila „svojim kriminalcima“ zaposlenima i njihovoj deci, fotografisala mene lično i kolegenice bez našeg znanja, vređala pretpostavljene i kolege, ometala proces rada i bahato se odnosila prema gotovo svima. Za sve postoji veliki broj svedoka koji su meni kao rukovodiocu u više navrata upućivali pisane izjave i žalbe na ponašanje koleginice. Netačni su navodi da se Milica Jelić zaposlila u CDL-u 29. januara 2019, već 29. januara 2020. Pa se pitamo da li je autor teksta proverio i tačnost ostalih informacija za koje nas optužuje, s obzirom da je ovo lako proverljiv podatak dostupan od strane Milice Jelić. Da se ne radi o slovnoj grešci u prilog tome govori i tvrdnja da je sve počelo u januaru 2019. Zaposlena je u sektoru prodaje ušla u konflikt sa gotovo svim kolegama, ali joj je pružena nova šansa - pod pretpostavkom da će se bolje snaći u manjoj radnoj sredini, pa je prebačena u sektor ljudskih resursa, koji ima samo dve zaposlene. Međutim, konflikti sa obe zaposlene, uvrede i nasilje, kao i ometanje radnog procesa su se nastavili. Jedino rešenje, budući da zaposlena u više navrata nije ispunila obećanje da će promeniti svoje ponašanje u profesionalnom smislu, je bila primena Zakona o radu i Pravilnika o ponašanju zaposlenih u CDL-u, jer su se stekli svi zakonski uslovi da zaposlena 25. oktobra 2021. dobije otkaz Ugovora o radu. Podvlačim, isključivi razlog za otkaz Jelićevoj je nepoštovanje radne discipline, propisane aktom poslodavca, budući da je pretila i vređala kolege, odnosno ometala proces rada. Nakon što je 14. oktobra 2021. primila, putem pošte, upozorenje o postojanju razloga za otkaz, Milica mi je 15. oktobra 2021. poslala uvredljiv i preteći mejl u kom zahteva da je čekaju pare na stolu ili unapređenje kao i niz pretećih poruka putem viber aplikacije. Na rešenje o otkazu do danas nismo obavešteni da je bivša zaposlena pokrenula spor pred nadležnim sudom, iako na to ima pravo, ali je koliko vidim potražila pravdu i pažnju u medijima. Drugo, bivša zaposlena se u više navrata obraćala po različitim osnovama (od navodnog kršenja zabrane pušenja u radnim prostorijama do optužbi da nema osnovna sredstva za rad) na veći broj adresa i našu Ustanovu prijavljivala različitim inspekcijama, iznoseći laži i kaljajući njen ugled – Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i gradskom Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu. Sve inspekcije koje su po tim prijavama izvršile vanredni inspekcijski nadzor u prostorijama CDL-a utvrdile su da nema nezakonitosti, o čemu posedujemo pisanu dokumentaciju nadležnih inspekcija Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Što se tiče mog odnosa kao rukovodioca prema Milici Jelić, koja u tekstu tvrdi da je od mene trpela „svakodnevno verbalno nasilje i pretnje…“, istina je sasvim suprotna: vređala me je, pretila, uznemiravala, proganjala. O svemu postoje svedoci, mejlovi, poruke putem viber aplikacije i video snimci sa sigurnosnih kamera, kao dokazni materijal koji ću izneti na sudu. Kap u prepunoj čaši je to što je uz neprekidne pretnje, uhodila i obratila se mom trogodišnjem detetu, koje je moja majka izvela u šetnju ispred zgrade u kojoj živim, o čemu postoji zvanična prijava u PS Zemun. U više navrata dala sam joj šansu kao mladoj osobi, s obzirom na radno neiskustvo i da joj je ovo prvo zaposlenje u većem kolektivu, da se profesionalno ostvari i prilagodi, verujući u njena obećanja da će promeniti svoje bahato ponašanje, pravdajući isto svojom „nestašnom“ prirodom, i da će se profesionalno ponašati, naglašavajući da se ne drogira, što nikada nisam postavila kao pitanje, o čemu takođe postoje dokazi. Umesto profesionalnog ponašanja, Jelićeva je od mene ucenama tražila da je dodatno unapredim i rasporedim na rukovodeća radna mesta, koja po sistematizaciji Ustanove ne postoje. U pisanom obliku je tražila da joj kupim novi mobilni telefon, obezbedim doručak iz restorana DŽeri, za ručak lososa i avokado, kao i kapućino i to sve konzumira u kancelariji direktora, i za ovo postoje dokazi. U skladu sa navedenim jedino što mogu da pretpostavim je da je svojim ponašanjem, neprimerenim bilo kojoj radnoj sredini, želela da se osveti i meni kao rukovodiocu, inače će mi napraviti „pakao od života“ jer nisam htela da joj ispunim sve želje, i kolegama sa kojima je bila u konfliktu. Jelićeva navodi da su se prema njoj loše ponašale poimenično i Jovana Zekavica, pomoćnica direktora, Gabrijela Živić, sekretar, kao i šef prodaje i transfera i predsednica sindikata Snežana Guberinić. Istina je da je bivša zaposlena vređala, maltretirala i pretila polivanjem vrelom kafom, pomenutim koleginicama i pretpostavljenima, o čemu postoje pisane izjave i pritužbe meni kao rukovodiocu, kao i pismo Sindikata naše Ustanove sa zahtevom da ih zaštitim i sankcionišem Jelićevu, što sam na kraju po Zakonu i učinila. 3. Insinuacija da sam podnela prijavu u PS Zemun zbog prethodnog radnog isustva je zlonamerna, jer svi građani Republike Srbije imaju pravo da podnesu krivične prijave zbog ugrožavanja po život i telo, a Milica Jelić mi je u dužem vremenskom periodu pretila da će mi napraviti „pakao od života, dobićeš batine, ubiću te“. Da li to znači da ja, Tanja Santrač nemam jednaka prava kao ostali građani Republike Srbije, da podnesem krivičnu prijavu ako me neko ugrožava, prati, preti, narušava moju sigurnost i duševni mir? Takođe, netačni su navodi da sam bila član Upravnog odbora RTS-a. Istina je da sam bila zamenik predsednika programskog odbora RTS-a. 4. U tekstu se takođe navodi, pozivajući se na neimenovane sagovornike, da „su se u Centru nameštali konkursi i tenderi…“, te da su se „iz te firme izvlačile velike provizije po osnovu nameštenih tendera“, čime se naš Centar i ja kao rukovodilac stavljamo na stub srama kao korumpirani, što direktno ima nesagledive posledice po ugled Ustanove i moj lični, kao i po naše poslovanje i na korisnike naših usluga. Pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdim da je u pitanju zlonamerna notorna laž i pozivam svakog ko ima i najmanji dokaz za takve neistine, da ga iznese, a nadležne institucije u svakom času mogu da provere poslovanje Centra, kao što to i čine do sada. Jedina istina je da je od mog dolaska na čelo CDL-a, od oktobra 2018. do danas sprovedeno više od 30 javnih nabavki, objavljenih na Portalu javnih nabavki. Ni na jednu odluku o dodeli ugovora, isključivo po osnovu najpovoljnije ponude, nije uložen ni jedan zahtev za zaštitu prava ponuđača iako se na pojedine tendere javilo i po sedam ponuđača. Drugo, kao indirektni budžetski korisnici čiji je osnivač Grad Beograd, dužni smo da sve izveštaje o namenskom korišćenju budžetskih sredstava uredno dostavljamo Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu i svim drugim nadležnim institucijama. Ni na jedan nije bilo primedbi. 5. Govoreći o mom ličnom i profesionalnom angažmanu u CDL-u, u NIN-ovom tekstu se navodi da sam se „u jeku pandemije i u vreme vanrednog stanja, sa najbližim saradnicima i prijateljima baškarila u Mitrovcu na Tari i Šupljoj steni na Avali…“. NIN ponavlja laži iznete u prošlogodišnjem tekstu novinarke LJiljane Stojanović (autorke i ovog teksta) na stranama vašeg nedeljnika, izostavljajući moju stranu priče – da sam navedene navode demantovala, a NIN objavio moj demanti 11. juna 2020. Zbog svega navedenog moj punomoćnik, advokat Aleksandar M. Ilić, podneo je tužbu protiv NIN-a, glavnog i odgovornog urednika Milana Ćulibrka i autorke teksta LJiljane Stojanović na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda a čiji će iznos biti doniran u humanitarne svrhe. Zahtevam da moj demanti objavite u skladu sa obavezom definisanom Zakonom o javnom informisanju i medijima, i to u celosti. Svako skraćivanje ili objavljivanje pojedinih delova van konteksta, može mi naneti još veću štetu, kaljajući moj ugled, kao i ugled ustanove i zaposlenih u CDL.