Da li bi SBB trebalo da dobije licencu za mobilnu telefoniju?

U decembru prošle godine Junajted Grupa se obratila javnosti saopštenjem u kojem je izrazila spremnost da investira u 5G i zainteresovanost da SBB konkuriše za četvrtog mobilnog operatora. Poruka Junajted Grupe, u okviru koje posluje SBB u Srbiji, 22. decembra 2020. godine bila je: „Želimo da informišemo premijerku Anu Brnabić da smo spremni da damo doprinos izgradnji 5G mreže u Srbiji, jer je veliki broj zemalja u našem okruženju uveo petu generaciju mobilnog interneta ili su usvojili regulative za postavljanje 5G mreže. Nadamo se da će Vlada Srbije organizovati aukciju, u roku koji je obećala, za prodaju frekvencijskog spektra, koji je neophodan za uvođenje 5G tehnologije, na transparentnom tenderu uz poštovanje svih međunarodnih standarda.“ Nikakav odgovor nije stigao na zahtev Junajted Grupe da investira u 5G tehnologiju, kako Srbija ne bi kasnila za ostalim zemljama u regionu i kako bi SBB korisnicima mogao da pruži niže cene mobilnih usluga. Poslednje dve godine, zajedno sa 2.000 mojih kolega, svedok sam opstrukcija na različitim nivoima i sprečavanja da širimo našu postojeću fiksnu mrežu u gradove u kojima do sada nismo mogli da ponudimo SBB usluge televizije, interneta i fiksne telefonije. Takođe, svedoci smo nemogućnosti korišćenja infrastrukture Telekoma Srbija i nepoštovanja Pravilnika Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) o slobodi izbora telekomunikacionog operatora. Sve se to dešava u isto vreme dok slušamo da su dobrodošle strane investicije. Podsetiću samo da je Junajted Grupa do sada u Srbiju uložila 900 miliona evra, da planira da u naredne tri godine investira još 240 miliona evra, da je SBB prvi uveo širokopojasni internet i prvi omogućio digitalnu televiziju i digitalnu fiksnu telefoniju u Srbiji. Zbog čega se onda našoj kompaniji dodeljuje uloga manje poželjnog investitora i ograničava mogućnost izbora za građane, kao i to koji će TV program gledati? Zbog čega je onda na tržištu u Srbiji cena mobilne telefonije najskuplja u regionu, a mogućnost ulaska kompanije SBB na tržište mobilne telefonije unapred odbijena? Videli smo na primeru poslednjeg poskupljenja usluga jednog od tri mobilna operatora u Srbiji, kakve efekte ima manjak konkurencije. Sa četiri operatora mobilne telefonije, smanjila bi se mogućnost povećanja ionako već visokih cena usluga. Najnoviji primeri Portugalije, Češke i Hrvatske dokazuju da u zemljama u kojima su do sada poslovala tri mobilna operatora, nakon 5G aukcije postoji prostor na tržištu za nove operatore. Takođe, relevantna istraživanja tržišta u Evropskoj uniji i šire pokazala su da one zemlje koje imaju četiri i više operatora mobilne telefonije pružaju kvalitetnije i bogatije pakete usluga po nižoj ceni. O spremnosti SBB-a da investira i uđe na tržište mobilne telefonije još u februaru ove godine obavestili smo RATEL i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i podneli zvaničan zahtev za otpočinjanje 5G aukcije, učestvovali smo u javnoj raspravi, ali smo isto tako čuli izjavu ministarke Tatjane Matić da u Srbiji ne postoji potreba za četvrtim mobilnim operatorom. Srbija ima najviše cene mobilnih usluga u regionu, a studijom na 32 strane koju smo sproveli sa relevantnim stručnjacima, dokazali smo da bi ulazak kompanije SBB na tržište mobilne telefonije omogućio niže cene za korisnike i bolji kvalitet usluga. Očekivali smo da će eksperti iz RATEL-a uspeti da objasne šta bi uvođenje 5G mreže i ulazak četvrtog mobilnog operatora na tržište značili za Srbiju i njene građane. RATEL je učinio neophodne korake za započinjanje 5G aukcije, organizovao konsultacije sa zainteresovanim stranama, a u novim publikacijama čak najavio dodatnu numeraciju prihvatajući mogućnost postojanja četvrtog operatora. Sa druge strane, Ministarstvo je umesto da odgovori na naša legitimna i konkretna pitanja, predloge i sugestije, u svom dopisu citiralo zakonske odredbe bez ikakvog određenja ni o terminu aukcije, ni o pitanju transparentnosti procesa, ni o četvrtom operatoru. U septembru smo ponovo tražili sastanak u Ministarstvu, budući da nam je u RATEL-u rečeno da dalji koraci zavise upravo od Ministarstva. Do danas nismo dobili odgovor. Neki odgovori su ipak stigli i to sedam meseci nakon formalnog obraćanja SBB-a. Taj odgovor nije bio u vidu dopisa nego je izrečen na javnom skupu. Naime, u oktobru je ministarka Matić javno obelodanila da nema potrebe za četvrtim operatorom, ne argumentujući svoje tvrdnje i ujedno najavljujući da SBB čak neće biti u mogućnosti da se takmiči za frekvencije. Opstrukcije jesu prisutne na svim nivoima, od sprečavanja SBB-a da uđe u nove gradove, do onemogućavanja ulaska u nove zgrade. Ipak, zaista je i neobično i nelogično da se najava investicije odbacuje unapred i to od ministarke. Korisnici već skoro 20 godina prepoznaju SBB po vrhunskom kvalitetu usluge, inovativnim proizvodima, ekskluzivnom i kredibilnom programu koji imamo u ponudi i naša želja je da i dalje, kao deo Junajted Grupe, kao i u svim zemljama Jugoistočne Evrope, pružimo korisnicima samo najbolju moguću uslugu po pristupačnim cenama, bez skrivenih troškova. Operatori koji posluju u okviru Junajted Grupe među najboljima su u Evropi, VIVAKOM iz Bugarske je proglašen najbržom mobilnom mrežom, a Telemah Slovenija je najbrže rastući mobilni operator dugi niz godina. U Hrvatskoj Junajted Grupa ulaže 220 miliona evra, 120 miliona za 5G mrežu i 100 miliona evra za 10 Giga optičku mrežu. Zbog čega onda postoji utisak da naše investicije nisu dobrodošle samo u Srbiji, kada to znači bolju konkurentnost, a onda i automatski kvalitetnije usluge po nižim cenama? Uvereni smo da se odgovori, nažalost, kriju u podršci države za ostvarenje plana kompanija Telekom Srbija i Telenor da „potpuno uruše SBB“, kako je navedeno u internom dokumentu kompanije Telekom Srbija i da se stavi tačka na poslovanje SBB u Srbiji i medija u vlasništvu kompanije Junajted Media u Srbiji, uključujući N1 i Nova S, a da se Telekom pozicionira kao jedini isporučilac medijskih sadržaja. Plan je već počeo da se ostvaruje, jer je Telekom ustupio infrastrukturu Telenoru, dok nama iz SBB-a iz te državne kompanije od skoro 300 zahteva, na preko 98 odsto ne omogućavaju pristup, iako je to njihova zakonska obaveza. Zbog toga smo pokrenuli arbitražu u Vašingtonu. I ovde u NIN-u pokušao sam da objasnim građanima Srbije da bi mogli da imaju mnogo veću ponudu, bolju uslugu i jeftiniji mobilni internet. Ipak, iako bi tržište trebalo da bude slobodno i da korisnici budu ti koji će odlučiti čije usluge će koristiti, taj izbor se unapred ograničava. Mi smo tu već 20 godina, planiramo da budemo i dalje, spremno investiramo u nova radna mesta, kvalitetnije servise, bolje usluge po još nižim cenama i donosimo inovacije kao što smo to radili i do sada.