Svet izgleda kao pred Prvi svetski rat

Vreme nešto nosi, ubrzava se, zgušnjava. Poput mutne poplave, vreme nas obuhvata, potapa, nanoseći sve brže i neočekivanije novosti, zbivanja, događaje na koje treba odgovoriti sve brže - skoro u isti čas. Iz krize u krizu, iz opasnosti u katastrofu, čovečanstvo se povija pred neočekivanim događajima – od pandemije do klimatskih promena. Svet budućnosti već je koncentrisan na našem dlanu, na svetlucavom ekranu - u tehnologiji mobilnih telefona, koji svaki, pojedinačno, ima veći kapacitet nego cela kosmička misija Apolo 11 koja je šezdesetih godina XX veka odvela prve ljude na površinu Meseca. Već živimo u svetu iz romana naučne fantastike koje su neki čitali u mladosti. Digitalna revolucija je svuda oko nas, od školskih učionica do formulara osiguranja. Vreme nam donosi sve brže tehnološke promene, dok se ljudska svest sa nespokojem suočava sa novim dobom uspona veštačke inteligencije i perspektivom jedne vrste simbioze ljudske individue i korisnih i inteligentnih mašina. Tokom poslednje dve godine, svet se u prvom redu suočio sa novom vrstom opšte pretnje: pandemijom virusa kovid-19 koja je značajno uticala na društveno i individualno ponašanje, na privredu – posebno na neke usluge, na kretanje i okupljanja ljudi, na politiku, transport, turizam, na mentalno stanje mnogih pojedinaca, pa i na odnose među državama i na njihove različite reakcije u pandemiji. Pojedine zemlje primenile su politiku nulte tolerancije zaraze, hermetički zatvarajući granice, reagujući drastično zatvaranjem društva ili izolovanjem regiona i gradova čak i pri pojavi vrlo malog broja zaraženih (pretežno zemlje u Aziji poput Kine, Australije, Novog Zelanda). Bogatije zemlje u Evropi i SAD, orijentisale su se na finansiranje što bržeg pronalaska vakcina i lekova protiv pandemije (što je realizovano u izuzetno brzim rokovima) kao i na brzo i masovno vakcinisanje. Međutim, bez obzira na raznovrsne antipandemijske mere koje su dosta varirale od zemlje do zemlje ili od regiona do regiona, talasi zaraze i dalje zapljuskuju zemlje i narode, prvi soj virusa je zamenila delta, a deltu omikron. Da li će 2022. doneti kraj ove pošasti? - to je još je teško predvideti. Život sa pandemijom postao je nova realnost. Koliko će se novi načini ponašanja, poput rada od kuće, održavanja hibridnih skupova, još veće invazije onlajn kulture u svakodnevnom životu pretvoriti u nešto što će trajati? U decembru 2021. otkazan je i izbor za mis sveta jer su neke učesnice bile kovid pozitivne. Međunarodni odnosi u celini opterećeni su sve većim nadmetanjem velikih sila, u prvom redu SAD, Kine i Rusije. Trend napetosti i nepoverenje između najmoćnijih ne prestaje da raste, u što se prilično glatko uklopila i nova američka administracija predsednika DŽoa Bajdena. Multilateralizam i uloga globalnih organizacija poput Ujedinjenih nacija ili Svetske trgovinske organizacije slabe, što nisu demantovali ni veliki skupovi, poput konferencije o klimatskim promenama (KOP 26) ili samita G20. Trka u naoružavanju - posebno novim vrstama oružja, poput hipersoničnih raketa opremljenih nuklearnim oružjem, novih vrsta aviona i letilica ili biološkog oružja - ne posustaje. Vojne tehnologije se prenose u kosmos kao i u virtuelni sajber svet, dok novi prostori, poput Arktika, sve više oslobođenog od leda, potencijalno otvaraju nove mogućnosti za sukobe. Vreme približavanja i saradnje zamenjeno je uzajamnim pretnjama i tenzijama. Čini se kao da su vođe velikih sila više okrenute sopstvenoj javnosti, dok se uzajamno slabo slušaju i još manje razumeju. Na dve strane evroazijskog kontinenta – na ukrajinskoj ravnici, kao i u Južnom kineskom moru, posebno oko Tajvana, napetost je toliko povećana da se ne može isključiti mogućnost ozbiljnijih sukoba u 2022. godini. U ovakvoj klimi, dolazi i do prekomponovanja različitih oblika savezništava na globalnom nivou, a posebno na Dalekom i Bliskom istoku. Svet sve više podseća na primirje pred buru, kako je to bivalo i krajem XIX veka, tj. uoči velikog rata - samo ovaj put uz preteći nuklearni oblak na horizontu. Hibridni sukobi uključujući sajber pretnje, građanski ratovi (poput onog u Etiopiji) i pretnja terorizma ostaće jedna vrsta stalnog podsećanja na osetljivost i nepredvidljivost sveta i vremena u kome živimo. Veliko i dramatično povlačenje SAD iz Avganistana i šire sa Bliskog istoka dovodi do potencijalno značajnih promena na ovom uvek uzburkanom području. SAD više nisu garant svetske stabilnosti (Pax americana). I sama Evropa je u jednoj fazi prekomponovanja – unutar i izvan EU - nakon Bregzita, tj. izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz evropske integracije i u kontekstu jačanja ekonomske, vojne ili geostrateške uloge Rusije, Kine i Turske. Komentarišući odlazak sa vlasti nemačke kancelarke Angele Merkel, mađarski premijer Viktor Orban je napisao da su od sada rukavice skinute u očekivanju još oštrijeg i direktnog sukoba zagovornika različitih vizija Evrope. Može se ipak očekivati da će u Evropskoj uniji, opterećenoj internim svađama, posebno oko pitanja demokratije i vladavine prava (a u širem smislu oko uloge države nacije u evropskoj integraciji), nakon formiranja nove nemačke vlade i posle predsedničkih i parlamentarnih izbora u Francuskoj (april-jun 2022) biti konkretizovane inicijative koje bi vodile nešto većoj „strateškoj autonomiji“ EU, kao i manjim, ali značajnim institucionalnim promenama Unije. Ilegalne migracije će nastaviti da sa većim ili manjim intenzitetom zapljuskuju evropski kontinent, jer ne može biti neuznemiravanog područja u svetu nemira i siromaštva. Zapadni Balkan će ostati opterećen tradicionalnom neslogom zasnovanom na nacionalističkim kompleksima malih razlika, na šta bitno ne mogu uticati ni neke pozitivne inicijative poput Otvorenog Balkana ili Zajedničkog regionalnog tržišta. Dijalog Beograda i Prištine će tapkati u mestu pod nemoćnom medijacijom Brisela. Bugarska nastavlja da do daljeg blokira evropsku integraciju Severne Makedonije. Fokus regionalnih napetosti i međunarodne pažnje će biti u prvom redu usmeren ka Bosni i Hercegovini. Na ekonomskom planu, mere podrške i obnove privrednih aktivnosti, zasnovane prvenstveno na štampanju novca, dovele su do rasta već pomalo zaboravljene inflacije (3,4 odsto u evrozoni, preko 6 odsto u Srbiji), ali se može očekivati da bi u narednoj godini ovaj porast trebalo da bude usporen, odnosno da inflacioni balon počne da se smanjuje. Naredna godina bi trebalo da bude godina ekonomskog rasta nakon pandemijske stagnacije, ali nižeg nego u 2021 (EU oko 4,3 odsto, Srbija 4,4 procenta). Određeno povlačenje velikih proizvođača sa Dalekog istoka, izazvano ugrožavanjem proizvodnih lanaca i komunikacija tokom pandemije, imaće pozitivne ekonomske efekte na položaj našeg regiona i biti podsticaj za produktivna strana ulaganja i u Srbiji. Ipak, svetski sistem za sada nema prave odgovore na pojave izuzetnih nejednakosti u prihodima, kako na individualnom tako i na regionalnom planu, kao i na pojavu ogromnih privatnih internet kompanija i finansijskih konglomerata čije delovanje mnogo više utiče na stanje čovečanstva, nego stavovi najvećeg broja država. U celini, ukoliko budemo imali sreće, 2022. godina bi trebalo da dovede do smanjenja globalnih poremećaja koje je izazvala pandemija. Ali svetu i čovečanstvu je potrebno još mnogo više. U vremenu nepredvidljivih nemira i neizvesnosti, samo bi intenzivna obnova globalne multilateralne saradnje, veća solidarnost između država pokazana u praksi (poput besplatne distribucije vakcina siromašnima, ublažavanja pravila o intelektualnoj svojini na lekove i slično) kao i orijentacija velikih sila ka miru i rešavanju teških globalnih i regionalnih problema (npr. u Africi i na Bliskom istoku), kao što su klimatske promene i pretnje životnoj sredini, mogli obnoviti optimizam i pružiti nadu da će čovečanstvo izbeći survavanje u provaliju nad kojom igra. Možda ipak neka uteha i čarolija života leži u činjenici da, koliko god predviđali, uglavnom ne uspevamo da nazremo ono što nam vreme - „taj moćni vajar“ (M. Jursenar) - zaista donosi. Budućnost nas skoro redovno iznenadi. Dr Duško Lopandić profesionalni diplomata i stručnjak za evropsko pravo i regionalne odnose