Životi drugih

Neposredna, duhovita, istinita i autentična u načinu na koji posmatra stvarnost, Goranka Matić je upravo ove osobine utkala i u svoje fotografije koje od osamdesetih godina prošlog veka predstavljaju neočekivana i nenamerna svedočanstva. Sve što smo preživljavali, ljudi koji su obeležili naš privatan, umetnički, društveni ili politički prostor, smešteni su u zajedničkom i zgusnutom iskustvu u slici. Jedinstveni fotografski trenuci otvaraju dekade i vreme prepuno uspomena protiče pred našim očima govoreći istovremeno i o umetnici i o nama. NJena istorija je i naša. I obrnuto. U prirodnom i otvorenom toku. Malo je umetnika čiji je rad do te mere isprepleten sa životima drugih. Jednostavnost u originalnom poretku gradi intrigantnu zagonetnost radova Mire Brtke, gde sve na prvi pogled izgleda čitljivo i lako, ali vam nenametljivo najpre zarobi pogled, pa potom i misli. NJen vizuelni svet utemeljen je u radoznaloj komunikaciji i dijalogu sa svetskim umetničkim nasleđem i sopstvenim korenima. Raznovrstan je i svestran. Pleni nenadanim spojevima i zabavnom kombinatorikom. Uglavnom apstraktne, njene vizuelne senzacije otvaraju široku mrežu umetničkih relacija. Iščitavajući ove tragove, iznenađuje nas i imponuje ličnost Mire Brtke, koja je tiho i gotovo nevidljivo stvarala i postojala u ovoj sredini. Knjiga Luke Pačolija O božanskoj proporciji samo je početak matematičko-filozofsko-metaforične slikarske studije Marije Dragojlović o morima i horizontima i svim mogućim značenjima koja ovi pojmovi mogu da iznesu. Varijacije jednostavnog prizora predstavljene u idealnim, matematički proračunatim odnosima, uvode nas u razmatranje životnih perspektiva. Horizonti života, posebno u atmosferi izmenjene normalnosti, preispituju se dublje nego ikada. Slike zaustavljenog kadra u trenutku mirovanja vodene površine pružaju nam, čak i kada je izgled mora izmaštan, produhovljen pogled i u prošlost i u sadašnjost i u budućnost nas samih. Kao u ogledalu. Kako otelotvoriti nematerijalno iskustvo, kao što je to iskustvo performansa? Takvo dokumentovanje toka rađanja umetničke ideje u slučaju Dragane Žarevac postaje svedočanstvo istraživanja i napora da se iz akumulacije sadržaja kreira novi. Različite kulture ugrađene su u zvučno-jezičko-performativne celine u kojima Dragana Žarevac iskazuje svoja promišljanja. Meditativna i kontemplativna zaranjanja u sebe umetnica razrađuje komponujući minimalističku muziku da bi sve zajedno integrisala u performansima često potpuno izopštenih od publike. Spojena zajedno, sva ta iskustva u trenucima izvođenja performansa deluju magijski i gotovo ritualno. Intelektualna i značenjski slojevita geometrija Branke Kuzmanović ima u podtekstu različita istraživanja poimanja prostora. Od arhitekture kao refleksije socijalnih stanja, preko realnog fizičkog prostora linije unutar slike, do različitih linearnih konekcija koje istovremeno mogu biti i atomske, i programerske, i matematičke, i neurološke, i kosmičke, ili bilo koje druge koje utvrđuju neku prostornu dimenziju. Kulminacija traženja je otvoren prostor, potencijal nove dimenzije, koja tek treba da pokaže svoje suštinske odlike. Reč je o koloritno jedinstvenom prostoru nade, koji je u ovom trenutku neomeđen. Relacije sa našim trenutnim životnim prostorom su i očigledne i suptilne. Snežana StamenkovićTOP 5 Goranka Matić: Iskustvo u gužvi, MSUB Mira Brtka: Refleksije, Muzej grada Beograda Marija Dragojlović: La Divina Proportione, Likovna galerija KCB Dragana Žarevac: Prošireno prisustvo/Otelovljeni arhiv, Legat Čolaković Branka Kuzmanović: Ekspozicije, Prodajna galerija Beograd