НИН online

Више од игре

Ђоковић би морао да има на уму да игра није завршена. Ни на терену, ни ван њега

Новак Ђоковић не мора, а можда не би ни требало да игра у Аустралији. Не мора, јер узимајући у обзир и спортске мотиве и жељу да постане играч са највише гренд слем титула, Мелбурн је освајао девет пута и може се претпоставити да ће имати још коју прилику да испише историју тениса. Не би требало, јер ће након скандала у који је увучен, бити под огромним притиском, а сваки његов корак након пет дана мигрантског смештаја, биће праћен са до сада невиђеном пажњом. Сасвим сигурно не увек и добронамерном. Једноставно, све што се десило не може проћи без последица и по Ђоковића и по турнир, а могуће и по аустралијску владу. Посебно што Новак никада није био љубимац тениског света, а врло често је био мета „тениске ксенофобије“. А истовремено, толико пута је учинио да у очима тог истог света изгледамо много бољи него што заиста јесмо.
И није овде реч о Новаковом поразу и повлачењу, као што ни одлука аустралијског федералног суда није Ђоковићева победа, већ чиста демонстрација како функционише независно правосуђе одвојено од утицаја извршне власти. Сеирење овдашње булеварске штампе о томе да је Ђоковић поразио аустралијску владу спада у провинцијална тумачења глупака који одсуство мозга надокнађују нечим што би требало да нас импресионира као присуство срца и моралног начела. Ваљда истог оног које им је налагало да крену у черечење Ђоковића када је подржао еколошке протесте.
Не доводећи у питање чињеницу да је Новак испунио све што му је било потребно за улазак у Аустралију, укључујући и потврду о медицинском изузећу - на основу које су још неки играчи без проблема стигли до Мелбурна - за упит остаје на шта би Ђоковић сада требало да се усредсреди. Најпре, он и његов тим требало је да имају у виду да је Мелбурн у претходне две године више од 250 дана провео закључан, те да се ни многе аустралијске породице које су се затекле у иностранству нису могле вратити кући. Очекивано је било да ће јавност реаговати појачано осетљиво на факат да за то време тенисери уз медицинско изузеће могу да улазе у земљу. Новак је као „највећи скалп“ лакомислено улетео у тешку размену удараца са аустралијском владом и то у тренутку када она уочи мајских избора покушава да поправи рејтинг пољуљан управо драконским мерама против пандемије. А ако ћемо бити поштени, није да од прошлог лета није добијао сигнале да без вакцине неће моћи да игра. Опет, не може се искључити могућност да је свесно доведен у заблуду, јер је Министарство унутрашњих послова Аустралије аминовало ваљаност Ђоковићеве документације.
Оно што би Ђоковић свакако требало да уради је да објасни како је само дан након налаза да је 16. децембра био позитиван на ковид-19, присуствовао додели награда Тениског савеза Београда. А 18. децембра француски Л’Екип објавио је фотографије из своје редакције, у којој је Новак снимао неки едиторијал, што је потврдио и његов бивши тренер Никола Пилић. На концу, због сопствене репутације он би морао да проговори и о односу према вакцинацији. У супротном, прети му опасност да против своје воље буде претворен у антиваксерску икону, што би имало озбиљне консеквенце. Тим пре што се у Паризу, Лондону и Њујорку све гласније говори о сличним условима за играње највећих турнира. А Ђоковић је далеко од милитантног антиваксера, каквим га сада желе представити и заговорници и противници вакцинације.
Све ово не значи да Ђоковић није био подвргнут нељудском третману аустралијске владе. А то што му се догодило у смештају за азиланте разоткрило је ужас много већи од тога да можда неће моћи да брани титулу. Много већи и од самог Ђоковића. Он је постао сведок тога да је хотел заправо затвор за мигранте, од којих су неки годинама заробљени без икаквих права и наде. Овај кафкијански хорор показује да са Аустралијом и њеном владом заиста нешто не ваља. И што је најгоре, свет је пун држава са оваквим тамницама. Можда би било превише и претенциозно тражити да Ђоковић проговори и о томе. Али, зар и сам није био у истим ципелама макар неколико дана? А ако је устајао за права тенисера, могао би и за ове несрећнике.
На концу, Ђоковић би морао да има на уму да игра није завршена. Ни на терену, ни ван њега. Уосталом аустралијске власти имају дискреционо право да га депортују у сваком тренутку. И зато се ова повест о Ђоковићу и његовим комшијама из хотела Парк спаја у причу о једном бизарном, и све екстремнијем времену. Ма шта о томе рекао судија Ентони Кели.

Зоран Прерадовић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Коментари