Istraga je talac procesa pregovora Beograda i Prištine

Iako posle četiri godine istrage i više od dve godine suđenja za ubistvo Olivera Ivanovića srpskoj javnosti mnogo toga i dalje nije jasno, jedna opšta činjenica kristalisala se kao očigledna i ključna: Visoka politika, nacionalna i međunarodna, gotovo izvesno je bila razlog za eliminaciju lidera GI SDP, baš kao što je i danas politika glavni razlog zbog koga još uvek nema naznaka da će ovaj zločin ikada dobiti svoj epilog na sudu, a porodica Ivanović – pravdu, svakako ne u razumnom roku. Podsetimo, prvostepena presuda za ubistvo predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića donesena je za četiri godine usled složenosti procesa koji je obuhvatio i neke prethodne zločine zemunskog klana i crvenih beretki. Jednako tako, proces za ubistvo Olivera Ivanovića takođe zahvata neke zločine u Kosovskoj Mitrovici koji su prethodili onom od 16. januara 2018, poput ubistva građevinskog preduzetnika Ivice Rajčića iz decembra 2014, o čemu je NIN u nekoliko navrata pisao, a koje je pre nego što je istragu preuzeo Euleks, vodio policijski inspektor Rade Basara. Basara je jedan od šestoro uhapšenih po optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova, a uz Marka Rošića, Nedeljka Spasojevića, policijskog službenika, i Silvanu Arsović, nekadašnju Ivanovićevu sekretaricu, jedna je od četiri osobe na koje se optužnica fokusira kao pomagače u samom zločinu. Policajci Žarko Jovanović i Dragiša Marković, koji su takođe obuhvaćeni optužnicom, terete se za loše obezbeđenje mesta zločina odnosno naknadnu komunikaciju sa MUP-om Srbije.   Podsetimo, reč je o optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova, podignutoj 2. decembra 2019, nepune dve godine od ubistva Ivanovića, i od tada tri puta menjanoj, koja direktno ne obuhvata nalogodavce i izvršitelje zločina. Avgusta iste godine, Abeljard Tahiri, tadašnji kosovski ministar pravde, izjavio je da je Milan Radoičić glavnoosumnjičeni za ubistvo Olivera Ivanovića. Za Zvonkom Veselinovićem, Milanom Radoičićem i Željkom Bojićem izdat je po podizanju optužnice međunarodni nalog za hapšenje, ignorisan od srpskih vlasti. Prvo pripremno ročište održano je 11. februara 2020. nakon što je tužilaštvo dostavilo novu, izmenjenu optužnicu, a krajem iste godine penzionisao se njen autor, specijalni tužilac Sulj Hodža. I pored brojnih nedostataka, bila je ohrabrujuća volja tadašnjeg Specijalnog tužioca da istragom zahvati ne samo policijske službenike KPS već i aktere medijske kampanje protiv Ivanovića. Ipak, do toga nije došlo. Nedugo potom, 25. septembra 2020. Apelacioni sud Kosova vratio je proces na početak, a tokom prvih meseci 2021. godine od strane Osnovnog suda u Prištini povučen je nalog za hapšenje Milana Radoičića. Optužnicu po kojoj sada pred Specijalnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini postupa tužilac Burim Ćerkini, izvori bliski odbrani ocenjuju kao neodrživu pozivajući sud da je odbaci. Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, koje i dalje vodi svoj tajni, predistražni postupak, nije se ohrabrilo da srpsku javnost uputi ni u jedan detalj svog istraživanja. Do zaključenja ovog broja, Tužilaštvo za organizovani kriminal nije odgovorilo na sledeća pitanja NIN-a: Po kom osnovu, i na čiju inicijativu je postupak istrage ubistva Olivera Ivanovića označen kao poverljiv? Da li ta klasifikacija podrazumeva da se o njemu ne oglašava samo Tužilaštvo, ili ona važi i za političare, odnosno da li isti (nosioci najviših državnih funkcija) govoreći o navodnim saznanjima iz istrage, na taj način krše zakon i štete samom istražnom postupku?   Ranije, u odgovoru na pitanje novinara televizije N1, Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je da njihova istraga ne obuhvata ni jednu od osoba koje se nalaze pred sudom u Prištini. Sa svoje strane, predsednik Republike najčešće je taj koji u javnost izlazi sa ekskluzivnim saznanjima. Takvo je bilo i poziranje na konferenciji za štampu pored ukoričenih tomova zajedničkog istraživanja BIA, VOA, i Tužilaštva za organizovani kriminal, o kojima međutim nije rekao ništa. Podsetimo, u jednom od svojih dramatičnih nastupa, predsednik Vučić je ranije kao potencijalno sumnjivog počinioca imenovao Florima Ejupija, osuđenog na kaznu zatvora od 40 godina, pa volšebno oslobođenog, za napad na autobus Niš ekspresa 16. februara 2001, u kome je stradalo 12 putnika a 40 njih je povređeno. U svojim obraćanjima Vučić je apostrofirao i druge papire, poput navodnog stenograma svedočenja Rade Trajković pred Specijalnim tužilaštvom Kosova. Suđenje u Prištini odmiče veoma sporo. Za poslednja četiri meseca, koliko traje ponovljeni proces, do sada je pred sudskim većem kojim predsedava sudija Valjon Kurtaj, od 28 predloženih svedoka Tužilaštva svoje izjave dalo svega njih 5.   A svedoci Tužilaštva ne samo da umeju da se ne pojave na sudu, već je, kako saznajemo iz izvora bliskih istrazi, nekoliko njih delimično promenilo svoje iskaze iz novembra 2021. pred sudom u odnosu na one date Specijalnom tužilaštvu, što ukazuje na direktan ili indirektan pritisak kome su izloženi. Vredi pomenuti da je jedan od svedoka tužilaštva i Ksenija Božović, nekadašnja saradnica Olivera Ivanovića, sada pomoćnik ministra ekonomije u Vladi Kosova, na predlog Srpske liste. Sa svoje strane, advokati odbrane ističu da je suđenje poput ovog nezapamćeno u sudskoj praksi, te da se optužnica raspada. Jedan od svedoka Tužilaštva Bojan Božović, koji je svoj iskaz takođe dao u novembru 2021, i koji su u svojim izjavama apostrofirali advokati odbrane, tokom 2012. je hapšen u Srbiji, gde je po sopstvenom svedočenju srpskim medijima, u Centralnom zatvoru u Beogradu preživeo tešku torturu. Kako je 2014. godine po izlasku iz zatvora izjavio, bio je svakodnevno maltretiran zbog svog nekadašnjeg rada za kosovsku obaveštajnu službu. Tada je rekao da su ga u Centralnom zatvoru u Beogradu po nalogu vlasti u Srbiji, maltretirali Miloš Delibašić (pravosnažno osuđen na 30 godina zbog ubistva Nikole Bojovića) i Bojan Hrvatin, sada svedok saradnik u procesu protiv grupe Belivuk - Miljković. „Sud može da obezbedi zaštitu svakom svedoku, ali je za to potrebno da oni ukažu sudu da su pod pritiskom i da zatraže zaštitu“ - rekao je za NIN izvor blizak prištinskoj istrazi, koji je zahtevao anonimnost. Ipak, kao da promene u svedočenjima nikoga u prištinskim a posebno u srpskim institucijama preterano ne dotiču, još manje usmeravaju na akciju. Jednako tako, bez obrazloženja ili bilo kakve reakcije prošla je i hrabra izjava britanskog advokata Malkolma Simonsa, nekadašnjeg sudije Euleksa, koji je pred kosovskom skupštinom, i u razgovoru za NIN posvedočio da je i sam bio izložen pritisku i šikaniranju zbog odbijanja da ubrza proces protiv Ivanovića, ponovo iz političkih razloga. „Ono što posebno iritira u dosadašnjem toku sudskog postupka pred Specijalnim odeljenjem suda u Prištini je neverovatna sporost u zakazivanju ročišta i saslušavanju svedoka“,  govori za NIN advokat Milan Bogović, punomoćnik porodice Ivanović. Ročišta se zakazuju, svedoci se ne pojave, zakazuju se nova i sve to jako dugo traje. Bogović potvrđuje saznanja NIN-a da neki od svedoka Tužilaštva menjaju svoje iskaze pred sudom, a u razgovoru za NIN optužnicu je ocenio kao nedovršenu i nepotpunu. „Poseban problem je sa dokumentacijom, jer puno toga nedostaje, od obdukcionog nalaza do snimaka sa nadzornih kamera. Zahtevao sam da dobijemo sve sudske spise, ali za sada nam je uručeno negde oko 10 odsto. Tu je i već poznati problem prevoda, jer je veliki procenat dokumenata samo na albanskom jeziku.“   Ostaje mnogo pitanja kojima se istražitelji još nisu pozabavili, najpre onima koja spadaju u domen konteksta krivičnog dela, poput medijske kampanje protiv Ivanovića, njegovog sudskog procesa pred Euleks sudom, tajnog praćenja, sve do saslušanja Ivanovićevih sagovornika iz Kfora koji su sa njim razgovarali u bazi u Vučitrnu 7. januara 2018. godine, devet dana pred atentat, i nekoliko meseci ranije u oktobru 2017. Za svaku relevantnu istragu ti podaci bili bi od velikog značaja jer bi mogli da ukažu od koga je Ivanoviću pretila opasnost, ali to podrazumeva da na sud u Prištini kao svedoci budu pozvani nekadašnji komandanti Kfora, italijanski generali Đovani Fungo i Salvatore Kuoči, te rukovodioci Misije Euleks. Tu već u domen vladavine prava stupa njeno visočanstvo politika. Postaje jasno da je proces istrage ubistva Olivera Ivanovića svojevrsni talac procesa pregovora Beograda i Prištine. Ukupno posmatrano, za bilo koji napredak u istrazi biće neophodna intervencija nekog nezavisnog i nadnacionalnog aktera, po svoj prilici onog koji je i doneo odluku da Beograd i Priština moraju da dođu do konačnog, sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg dogovora. Milan Radonjić