Legalizacija korupcije

Postupak protiv Aleksandra Jovičića, doskorašnjeg predsednika beogradske opštine Palilula, njegovih saradnika i građevinskih investitora potpuno je skrajnut u „stvarnost“ koju vlast režira preko medija koje kontroliše. Pored brojnih predsednika opština i sumnjivih poslova oko legalizacije objekata u svim gradovima i opštinama, postupak je pokrenut samo protiv Jovičića. Osim što je u jednom trenutku poslužio kao primer navodnog obračuna sa korupcijom u sopstvenim redovima naprednjaka, za sada nije poznato da li to prati i neki unutarpartijski sukob, moguće baš oko poslova legalizacije zgrada. NIN je imao uvid u optužnicu od 103 strane koju je protiv Jovičića i još devet osoba 27. decembra 2021. podiglo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu. Krivično pretresno veće Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu utvrdilo je 10. januara 2022. da je optužnica formalno ispravna i poslalo je na odgovor optuženima i njihovim braniocima. Suština optužnice je da su Jovičić i njegovi takođe optuženi saradnici za mito od 10.000 do 60.000 evra omogućavali legalizaciju objekata optuženim investitorima od juna 2016. do novembra 2018, kada je građevinska inspekcija sa nadležnosti opština prebačena na grad Beograd. Odvojeni postupci se vode protiv građevinskih inspektora, tada iz Palilule, koji su u svojim iskazima citiranim u ovoj optužnici rekli da su postupali mimo propisa po direktivama optuženog Dražena Vujića, načelnika Odeljenja za društvene delatnosti i zajedničke poslove Palilule i sada pokojnog Zorana Simonovića, šefa palilulske građevinske inspekcije. Vujić je za razliku od većine optuženih, prema navodima optužnice, priznao deo krivice kojom tereti Jovičića. Predsednik opštine Jovičić, koji je bio od 2012. do 2014. šef odborničke grupe SNS-a u Skupštini Beograda, pa poslanik SNS od 2014. do juna 2016, kada je postao prvi čovek Palilule, negirao je krivicu. NJega brane advokati Vladimir Đukanović, koji je takođe iz vladajućeg SNS-a a predsednik je skupštinskog odbora za pravosuđe, i Zora Dobričanin Nikodinović. „Meni lično kao nekom ko duboko veruje u ispravnost politike Aleksandra Vučića i ko će zauvek biti lojalan član SNS-a, ostaje ogroman žal što sam svojom lakomislenošću izneverio čoveka koji je u mene imao veliko poverenje. U nastupajućem periodu kroz borbu da odbranim sopstvenu čast, kao i čast moje porodice, jednako ću se truditi da kompletnu javnost uverim da Aleksandar Jovičić nije nikakav kriminalac, kako su ga pojedini mediji obeležili i da je uvek radio pošteno i čestito u interesu građana“, naveo je, između ostalog, Jovičić kada je krajem juna 2021. podneo ostavku na mesto predsednika opštine Palilula. Ostao je član SNS-a. Jovičić je pre političke karijere po sopstvenim rečima bio menadžer prodaje firme Gorenje u Beogradu. Prema zapisniku policije, kod Jovičića je 3. juna 2021. pronađeno 311.545 evra, 5.000 američkih dolara, 10,6 miliona dinara, da bi dan kasnije bilo pronađeno još 200.000 dinara. Takođe je pronađeno i pet ručnih satova čiju je vrednost veštak procenio na 2,3 miliona dinara. Jovičić je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio 6. juna 2021. da prima platu kao predsednik opštine od 129.758 dinara, da ima automobil super škodu iz 2016. i da je dve njive od po oko 60 ari dobio preko ugovora o poklonu. Zanimljivo je da je kao gradski odbornik 2012. prijavio od imovine samo nadoknadu za tu funkciju od 17.000 dinara. U svojoj odbrani, koja se citira u optužnici, Jovičić je naveo da je držao ušteđevinu od 90.000 evra. Rekao je da je do te ušteđevine došao tako što je od oca nasledio 30.000 evra, a da su on i supruga na svadbi dobili 40.000 evra, kao i da su štedeli. Ni 30.000 ni 40.000 evra nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Naveo je pred tužiocem da se izjasnio za novac koji je njegov, a da će se za ostali novac koji je pronađen kod njega izjasniti kasnije. Rekao je da je platio pilotski ispit 700.000 dinara i da je dao automobil opel za suvlasništvo u avionu pajter 28 proizvedenom 1969, kao i da je ostao još dužan pet ili šest hiljada evra za avion. Tvrdio je da nikad nije dao nalog da se nelegalni objekti zaštite od rušenja za primljeni novac ili bez novca. Za priznanje Dražena Vujića da mu je donosio koverte sa novcem rekao je da je notorna laž, te da sa njim nije komunicirao u vezi s poslovima. Jovičić je postavio pitanje zašto za nelegalnu gradnju „nema podnošenja krivičnih prijava i zatvaranja gradilišta od strane grada Beograda, kada ih može biti, odnosno od Sekretarijata za građevinske poslove, jer su oni drugostepeni organ i uvek mogu intervenisati na bilo koju nepravilnost ili nemarnost bilo kog inspektora u bilo kojoj opštini na teritoriji grada Beograda“. Optuženi Dražen Vujić je u svom iskazu rekao da mu je Jovičić rekao da bi trebalo da postane šef građevinske i komunalne inspekcije Palilule i da se znalo da se tadašnji načelnik Goran Radisavljević ne meša u svoj posao. Ispričao je da je zbog upoznavanja sa poslom, počeo da komunicira sa sada pokojnim Zoranom Simonovićem, šefom građevinske inspekcije i građevinskim inspektorima. Naveo je da mu je Jovičić rekao da ga obaveštava kada se pojavi objekat nelegalne gradnje i on je zatim proveravao lično, preko Simonovića, ili inspektora ko je investitor. Vujić je to prenosio Jovičiću, koji mu je govorio da ode na neko mesto i preuzme neku kovertu, ali da nije znao šta je u kovertama, te da je to isto radio po nalogu sada pokojnog Simonovića. Naveo je da je koverte prenosio sa lokacija koje su navedene u optužnici, ali da ne može da se seti u kojim slučajevima je koverte nosio po naredbi Jovičića, a u kojim po naredbi Simonovića. Naveo je da u tri situacije nije nosio koverte, kada su bili investitori Zoran Kostadinović i Dušan Kuveljić i preduzeće Mijopan, jer mu je Simonović rekao da se radi o ljudima iz policije i BIA, a Jovičić da ih pusti da rade. Vujić je rekao da mu je samo u jednom slučaju Simonović rekao da Milenko Bulajić treba da plati 15 evra po kvadratu nelegalnog objekta, a da u ostalim slučajevima nije znao koliko treba da se isplati, i da ne zna koliko su novca tražili Jovičić i Simonović. „Po gradu se spominjalo da postoji neka uopštena tarifa oko 20 evra po metru kvadratnom izgrađenog objekta i to se pominjalo u većini opština u gradu“, rekao je optuženi Vujić. Na pitanje zašto je to radio, odgovorio je da nije uzimao novac, ali da ima platu načelnika, službeno vozilo, fleksibilno radno vreme i nekoliko puta stimulacije na platu od 10 odsto. Kada je istraga proširena, odlučio je da se brani ćutanjem. Optuženi Vojislav Ćirić, pomoćnik predsednika opštine Palilula, branio se da je njega na tu funkciju postavio SNS, ali da nema nikakva ovlašćenja, da ništa ne odlučuje i ne potpisuje. Naveo je da za četiri godine nije bio ni tri puta u opštini, ali da prima platu. Tužilaštvo se u optužnici pozvalo na dokaze prikupljene posebnim istražnim metodama, tajnim praćenjem, snimanjem i prisluškivanjem. Navodi se da je predsednik opštine Aleksandar Jovičić u telefonskom razgovoru 10. avgusta 2016. rekao sada pokojnom Simonoviću da u vezi sa građevinskom inspekcijom polaže račune samo njemu i da može da komunicira sa Draženom (Vujićem). Istog dana Simonović je razgovarao sa Vujićem i rekao mu da račune polaže samo njemu i predsedniku opštine. Navodi se i da su Simonović i Vujić zatim razgovarali sa investitorima i dogovarali se oko parcela i ugovarali susrete. Takođe se navodi da su optuženi Vujić i Vojislav Ćirić razgovarali sa optuženim investitorima. Jovičić, Vujić i Ćirić se terete za trgovinu uticajem. Optuženi investitori su Anka Vojvodić, Žarko Lazić, Miodrag Đokić, Snežan Horvat, Trpko Daskaloski i Veljko Životić. Na optužnici se nalazi i jedan građevinski inspektor Palilule, Miroslav Lalić, dok se protiv ostalih vode odvojeni postupci. Tereti se da je u pojedinim slučajevima od investitora uzimao novac, koji je predavao Vujiću. Anka Vujačić se tereti da je za objekat u Višnjičkoj ulici dala mito Ćiriću koji ga je predao Jovičiću. Glumac i voditelj Kuće od srca Žarko Lazić se tereti da je dao mito Vujiću, koji ga je predao Jovičiću i uticao na inspektora Lalića da se ne ruši objekat u Ulici Vinka Grdana. Miodrag Đokić se tereti da je mito dao Ćiriću koji ga je predao Jovičiću za zgrade u Ulici Branka Radičevića. Snežan Horvat se tereti da je novac dao inspektoru Laliću koji ga je predao Vujiću, a on ga je odneo Jovičiću za objekat u Ulici Ivana Milutinovića. Tereti se i da je davao novac Vujiću za sedmospratnu zgradu u Ulici JNA. Trpko Daskaloski je optužen da je novac dao Vujiću, koji ga je zatim predao Jovičiću za objekat u Ulici Dušana Vasiljeva. Veljko Životić se tereti da je Vujiću dao mito, a ovaj ga predao Jovičiću za objekat u Ulici Ranka Miljića. Investitori su negirali da su davali mito. Svi sem optuženog glumca Žarka Lazića su negirali i da poznaju Jovičića. Glumac i predsednik opštine po sopstvenom priznanju se poznaju zbog televizijske emisije Kuća od srca, koja se prvo emitovala na TV B92, a zatim na Pinku. Tužilaštvo se u optužnici poziva na iskaze više nekadašnjih građevinskih inspektora opštine Palilula. Zajedničko u njihovim iskazima je da su naređenja da nezakonito postupaju dobijali od optuženog Dražena Vujića, pokojnog Zorana Simonovića i građevinskog inspektora Zorana Repca protiv koga se takođe vodi odvojeni postupak. Navodili su da se njihov formalni načelnik Goran Radosavljević uopšte nije mešao u svoj posao i da ih nije štitio od pritiska. Neki inspektori su spominjali i načelnicu opštinske uprave LJiljanu Živković i pravnika Veljka Đokića, koji nisu optuženi i koji imaju status svedoka u postupku. Naglasili su da su se pritisci pojačali 2018. pre nego što je novembra te godine građevinska inspekcija prešla u nadležnost grada. Građevinski inspektori koji su priznali da su nezakonito postupali tako što su podnosili prijave protiv N. N. izvršioca iako su znali ko su, što su antidatirali zahteve za legalizaciju i davali im brojeve nekih ranijih predmeta za legalizaciju i tvrdili da su to radili iz straha da ne izgube posao. Uglavnom su navodili da nisu uzimali novac od mita, za koji su znali da ga investitori daju. Inspektor Zoran Petrović je rekao da ga je jedan investitor častio sa 300 evra i „da ne zna da li je Vujić zadržao deo novca, a ako ga je nosio, nosio ga je Jovičiću“. „Kome je Jovičić dalje prosleđivao i da li je, ne znam“, rekao je Petrović. Đorđe Ralevski je izjavio da mu je Vujić rekao da jedan investitor nije dao „reket“ i da ode na teren i podnese prijavu protiv N. N. investitora. Naveo je da su prijave protiv nepoznatih investitora bile u stvari opomene da se investitori jave Vujiću ili Jovičiću. Inspektorka Merima Mišić je navela da su od pravnika Veljka Đokovića dobijali uputstva koje krivične prijave da pišu i kako to da rade, iako su po zakonu oni bili dužni da ih sačine. Prema rečima nekih inspektora, kao i same inspektorke Gordane Petković, ona je bila kažnjena tako što je 45 dana premeštena na drugo radno mesto, kada je podnela tri krivične prijave. Tužilaštvo je sklopilo u ovom postupku i osam sporazuma o priznanju krivice. Za Aleksandra Jovičića, Dražena Vujića i Miroslava Lalića tužilaštvo je predložilo kazne po zakonu. Za Snežana Horvata i Miodraga Đokića predložena je kazna od godinu dana, a za ostale optužene po 10 meseci zatvora. Građani Beograda su svedoci da su izgrađene ne samo zgrade nego kvartovi i ulice na površinama, gde takva gradnja nije bila dozvoljena. To je rađeno u skoro svim opštinama nakon decembra 2015, kada je usvojen novi Zakon o legalizaciji koji se odnosio na legalizaciju objekata izgrađenih do tada. Nelegalna gradnja nije prestajala, ni kada je novembra 2018. građevinska inspekcija prebačena sa nivoa opština na nivo grada. Ako su tačni navodi optužnice protiv Jovičića i ostalih, oni su samo kap u moru miliona nelegalno izgrađenih kvadrata u glavnom gradu. Optuženi Dražen Vujić je naveo da je čuo da je cena po nelegalnom kvadratu bila 20 evra. Kako smo nezvanično saznali od istražitelja, za objekat od 2.000 kvadrata kada se ide preko nezakonite legalizacije investitoru ostaje oko 300.000 evra, koji bi inače išli u budžet. Za sada nema naznaka da će se istraga za nezakonitu legalizaciju proširiti na druge opštine i sam Grad. Istrage u slučajevima nezakonite legalizacije ne bi trebalo da budu komplikovane, jer je glavni dokaz satelitski snimak lokacije pre decembra 2015, kada je donet novi zakon. Vuk Z. Cvijić