Na putu smo da razumemo najvredniju nagradu u životu

Američka antropološkinja profesorka dr Helen Fišer autorka je nekoliko knjiga i studija koje su zasnovane na njenom proučavanju moždanih aktivnosti i hemije ljubavi. Sprovela je pionirsko istraživanje mozga o požudi, romantičnoj ljubavi i vezanosti i prikupila podatke o više od 80.000 ljudi kako bi objasnila fenomen ljubavi. NJene najpoznatije knjige Zašto volimo i Anatomija ljubavi za srpsko tržište objavila je Čigoja štampa. U intervjuu za NIN, profesorka Fišer govori o svom istraživačkom poduhvatu. Šta vas je, kao antropologa, podstaklo da sprovedete detaljno istraživanje evolutivnog i hemijskog aspekta ljubavi? Vaš istraživački rad izazvao je ogromno interesovanje. LJubav je večna tema. Otkuda potreba da na ovaj način istražujete temu ljubavi? To proističe iz činjenice da sam ja jednojajčani blizanac. I još dok sam bila dete, i mnogo pre nego što sam saznala za kontroverzu oko stavova o meri do koje su određeni aspekti ljudskog ponašanja proizvod uticaja genetike odnosno spoljnih faktora, mnogo pre nego što sam saznala koje su crte moje ličnosti proizvod genetike, a koje proizvod uticaja kulture, znala sam da u mojoj ličnosti postoje određeni uticaji biologije. Završila sam školu početkom sedamdesetih i tada se verovalo da se sve uči. Smatralo se da je mozak tek prazna kutija u koju stavljate informacije. I tako, kada je došlo vreme da radim doktorsku disertaciju, pomislila sam da ako postoji bilo koji aspekt našeg ponašanja koji bi tu mogao biti uključen, da bi to bilo naše reproduktivno ponašanje. Ako vi imate četvoro dece, a ja nemam dece, vi živite dalje, a ja izumirem. Suština je dakle da je to važno, ljubav je važna, seks je važan, vezivanje je važno, zato što je to način na koji preživljavate i u konačnom ishodu način na koji vrste preživljavaju. Zato sam sebi rekla da ću da proučavam ljubav, zato što verujem da je biologija u određenoj meri uključena u te osnovne reproduktivne strategije. Nisam se na to odlučila zbog nesrećnih ljubavi u tinejdžerskom uzrastu. U mom slučaju, međutim, razlog za takvu odluku je bio zasnovan na intelektualnom promišljanju. Da li postoje posebni časovi na univerzitetima u svetu na kojima se u skladu sa vašim pristupom proučava ljubav i reakcije koje se odvijaju u mozgu zbog ljubavi? Nadam se da postoje. Zapravo, znam da se u Americi moje knjige koriste na različitim časovima, ali ne znam da li je to slučaj i u drugim zemljama. Mada, vi u Srbiji znate za Anatomiju ljubavi, u Srbiji je dostupna nova verzija ove knjige, ali je originalna verzija knjige prodata u 22 zemlje. Moje se knjige prodaju u celom svetu, ali ne zato što sam ja Helen Fišer, nego zato što je to tema koja je svakome poznata. Hoću da kažem da, bez obzira na to da li se radi o izuzetno uspešnom poslovnom čoveku, ili o nekome ko kopa rovove ili vozi rikšu, svi imaju ista osećanja kada je ljubav u pitanju. Koja vas je činjenica najviše iznenadila tokom vaših istraživanja, do kojih ste podataka došli a da to prethodno niste mogli ni da zamislite da ćete otkriti? To da je ljubav nagon. Najvažniji trenutak je bio kada sam proučavala prve slike napravljene tokom skeniranja mozga. Pre toga sam zaista mislila da je romantična ljubav emocija kao što su strah ili bes. Ali, kada je u pitanju ljubav, nisu aktivni ti delovi mozga. Deo mozga koji postaje aktivan kada je čovek zaljubljen se nalazi mnogo ispod senzora za pokret u onim delovima mozga koji su povezani sa nagonima. Osnovni deo mozga koji je aktivan u tom domenu i koji vam daje osećanja romantične ljubavi nalazi se odmah do one male fabrike koja orkestrira žeđ i glad. To je osnovni nagon za parenje koji postoji milionima godina. Takođe, volim da otkrivam i da druge životinje osećaju isto to. Zbog toga osećam veliku povezanost ne samo sa svim ljudima, već i sa svim ostalim bićima. Upotreba najnovijih skenera, MRS i mnogih drugih mašina, omogućila je da vaša misija bude moguća. Kolike su šanse da vam naredni tehnološki procvat omogući da dođete do novih odgovora u vašem istraživanju? To je zaista važno pitanje, niko me još dosad to nije pitao. Mislim da ćemo to tek videti, i da ćemo na kraju imati neku vrstu šlema koji ćete moći da stavite na glavu i pomoću njega skenirate rad mozga u realnom vremenu, tako da stvarno možemo da posmatramo kako teče udvaranje. Šta se stvarno dogodilo na prvom sastanku? Koji su se delovi mozga aktivirali? Da li mu se sviđam? Da li joj se sviđam? Mislim da ćemo moći više toga da kažemo o tome da li neko laže, i da li je neko zaista zaljubljen. Mislim da ćemo, kako skener za mozak bude postajao sve sofisticiraniji i sofisticiraniji, moći da snimimo emocije u realnom vremenu, a ne da ih samo stavljamo u mašinu i da podstičemo rad različitih delova mozga. To mislim da je jedna stvar. Osim toga, mislim da stalno saznajemo sve više o mozgu. Znamo kako da održavamo romantična osećanja, potrebno je samo da zajedno radimo nove stvari. Stalno nešto novo i novo – upravo zato su odmori romantični, zato što se tada dešava nešto novo, i to pokreće sistem za lučenje dopamina i pruža vam osećanja romantične ljubavi. Osim toga, naša saznanja o seksualnom nagonu se stalno uvećavaju, pa čak i to kako da ga pokrenemo. Naša saznanja o vezivanju se stalno produbljuju; čak i samo to što smo u kontaktu pokreće lučenje oksitocina. Učimo i saznajemo sve više činjenica o mozgu, i to će tako biti i ubuduće. I to ne samo pomoću tih šlemova koji će u realnom vremenu snimati rad mozga, već ćemo sve više saznavati o načinima na koje ti procesi funkcionišu, tako da ćemo duže moći da održavamo romantičnu ljubav i da osećamo onu dobru povezanost. Na dobrom smo putu, na putu smo da razumemo onu najvredniju nagradu u životu. Sa sociološkog stanovišta, šta se trenutno dešava na polju romantične ljubavi? Sa sociološkog aspekta, živimo duže i period plodnosti nam je mnogo duži. Ako pogledate demografske registre Ujedinjenih nacija, možete videti da što se kasnije udate odnosno oženite, to je veća verovatnoća da se nećete razvesti. Takođe, mislim da će svi sajtovi za pronalaženje partnera i dalje postojati zbog toga što je kako starite sve teže pronaći partnera. Hoću da kažem da sam ja prestara da stojim u baru i da čekam da neko naiđe – to se meni u ovim godinama neće desiti. Zbog toga ti sajtovi za upoznavanje – bolje je nazivati ih tako – oni vam pomažu da upoznate nekoga i onda naš mozak stupa u akciju i udvarate se onako kako su se ljudi oduvek udvarali. LJudi se više ne upoznaju kao nekad, zar ne? Zato tu nema ničeg lošeg, kod tih sajtova. Problem je samo što još nismo naučili kako da ih koristimo. Ta tehnologija je još toliko nova da ljudi preteruju i pokušavaju da izlaze sa desetak ljudi odjednom. Mozak ne može sve to da obradi. Naučićemo da koristimo te sajtove kako treba i provodićemo više vremena kada nam je dvadeset godina u upoznavanju nas samih i drugih ljudi. Osim toga što ste prisutni u naučnom svetu, ne zaostajete u svojim aktivnostima na internetu i društvenim medijima. Vaši govori na TED talk-u imaju više od deset miliona pregleda na Jutjubu. Koliko su korisne mogućnosti koje digitalni svet nudi za širenje vaših ideja i studija? Pa, to je odlično. Imam i dosta podkasta. Možemo da se vidimo međusobno, čini mi se da to pospešuje veze među ljudima. Ceo svet je povezan. Po onome što se može videti na internetu, svi se interesuju za ljubav. Na ovaj način, preko njega se moj rad dodatno širi, jer ipak postoje i ljudi koji ne čitaju knjige. Zaista više volim da razgovaram sa publikom nego sa naučnicima zbog toga što naučnici ne postavljaju tako originalna pitanja kao publika. Publika nije zarobljena u paradigmi. Publika razmišlja na originalan način i ja zaista u tome uživam. Sva ta pitanja koja mi ljudi postavljaju, a ja nikada o tome nisam razmišljala na taj način. Ponekad čak i kažem novinarima „Da li imate nešto protiv da vam to ukradem?“ (smeje se). Ima li nekih dobrih strana kod današnjih ljudi koje im pomažu da se prilagode u ovom složenom svetu seksualnih odnosa i ljubavi, ili smo jednostavno osuđeni na to da lutamo? Ne znam tačno šta je odgovor na to pitanje. Seks je uvek bio komplikovan. Mi pravimo te pretpostavke o tome da su stvari komplikovanije danas, ali je čak i u lovačkim, sakupljačkim društvima bilo tako da ljudi nisu imali tako mnogo mogućnosti. Mi danas imamo mnogo više mogućnosti, ali je sa mnoštvom mogućnosti i sam proces udvaranja postao komplikovaniji. U lovačkim i sakupljačkim društvima verovatno niste mogli da upoznate više od 20 ljudi tokom životnog veka. Danas preko interneta možete upoznati hiljadu ljudi za samo jedno popodne. Smatram da to doprinosi kompleksnosti i mislim da ćemo morati da naučimo da se nosimo sa tom kompleksnošću. Verovatno ste već čuli za to kognitivno preopterećenje. Mozak ima svoju pravu tačku – možemo da izađemo na kraj sa oko pet do devet izbora i posle toga postajemo preopterećeni i ne možemo nikoga da odaberemo. Naš moderni svet zahteva različite stvari. Nekada smo imali premalo izbora, a sada ih imamo previše. Koja su to nova naučna pitanja i odgovori u oblasti vaših istraživanja koja su se pojavila poslednjih godina? Mislim da ćemo imati sve više novih lekova koji menjaju emocije, i mislim da je to i dobro, i loše. Hoću da kažem da je većina tih lekova kojima se pojačava lučenje serotonina, ti SSRI-ovi, Prozac, Paxil, šta god, Alexa pro, da svi ti lekovi zapravo ugrožavaju osećanja romantične ljubavi. Mislim da je to problem. LJudi kažu da ćemo imati novih lekova koji će stvarati osećanja povezanosti. Mislim da oni ne razumeju kako radi mozak – da, možete popiti ekstazi ili LSD ili nešto od tih sredstava koja pokreću lučenje serotonina, da biste jače osećali vezanost. Ali tu postoji i veoma značajna kulturna komponenta. Možete uzimati razne lekove – ako uzimate testosteron, imaćete veću masu, ako uzimate estrogen, više ćete osećati empatiju, osim toga, određeni hormoni će izmeniti to kako razmišljate, ali mislim da neće izmeniti niti stvarno promeniti stvari kao što su romantična ljubav. Možete uzimati lekove da ne biste osećali glad, ali ćete posle nekog vremena umreti. Ili ćete prestati da uzimate taj lek, i bićete duplo gladniji neko pre uzimanja leka. Osim toga, ne mislim da će veštačka inteligencija ubiti ljubav. Zaista ne mislim da će svako da ode i kupi sebi lutke za seks. Mi smo sisari, mi volimo odgovornost. Lutka za seks se neće smejati na naše šale, lutka za seks vam neće ispričati nikakvu dobru novu priču. I osim toga, lutka za seks neće doživeti orgazam osim ako ne okrenete prekidač na jednu ili drugu stranu, ona vam neće napisati pesmu. Čak i ako uradi sve to što sam pomenula, znaćete da je to ipak mašina. Kako se ponašate kada ste zaljubljeni i kako znate da je ljubav koju osećate ona prava? Prava za šta? To je dobro pitanje. Zabavljala sam se sa jednim muškarcem 18 godina. On nije mogao da se oženi sa mnom. Mogao je da se odseli od svoje žene, ali je osećao preveliku odgovornost pa se nikada nije razveo od nje. On je živeo sa mnom, putovali smo svuda po svetu, i bili smo zajedno i sve to, ali sam ja od samog početka znala da on nije za brak. Ta veza nije bila veza za ono što sam ja sve vreme želela. Zato sam pitala „Prava za šta?“. Neki ljudi koje poznajete su oni pravi za sada, ali neće biti ono što vama treba za pet godina, ili za petnaest godina. Udala sam se prošlog leta, kada mi je bilo 75 godina. Ovo je pravi čovek za mene i pravi je zato što je urnebesno duhovit, zato što mi je u potpunosti posvećen, odličan u krevetu, izuzetno radoznao, zato što voli da putuje, zato što uživam u tome kada ga posmatram i zato što je sve u vezi sa njim kako treba. On je osim toga i malo uštogljeniji od mene, malo je tradicionalniji od mene i poštuje pravila. On će mi dakle biti veran, i ja imam poverenja u njega, poštujem ga, on izdvaja dovoljno vremena za mene, zasmejava me, smatram ga seksualno privlačnim, u društvu je šarmantan, i umesto toga da ja moram da zabavljam celu grupu, on to radi. Sve u vezi sa njim mi odgovara. Mislim da će taj brak trajati zauvek. Rekla sam mu: „Ako nam brak ne uspe, nikada se neću razvesti od tebe. Samo ću izmeniti testament, i iseliti se.“ Ali je on pravi čovek za mene. Mi praktikujemo ono što se zove LAT, ili zasebni zajednički život („living apart together“ na engleskom). Moja kancelarija je u njegovom stanu, najveći deo moje odeće je u njegovom stanu, ali ja dva ili tri dana nedeljno provodim u svom stanu. Uveče se viđam sa svojim prijateljicama, i obavljam svoj posao kod kuće. NJemu ne smeta da uveče bude sam, tako da ovaj aranžman dobro funkcioniše. Prošli put kada sam ga pozvala razgovarali smo čitav sat pošto sam se vratila kući posle izlaska sa prijateljicom. Suština je, dakle, po mom mišljenju da znate da to može da funkcioniše kako treba. Obavila sam zapravo istraživanje sa match.com. U tom istraživanju je učestvovalo 1.500 osoba koje su bile dugo u braku i ja sam tim ljudima postavila mnoga pitanja, ali je jedno od tih pitanja bilo: „Da li biste se ponovo udali za osobu/oženili osobom sa kojom ste u braku?“, i 81 procenat njih je rekao da bi. Dakle, ako u pravom trenutku odaberete osobu koja je prava za vas, mislim da za uspešan brak nije neophodno uložiti nikakav poseban napor. Mi uvek pravimo kompromise. Pravimo kompromise sa prijateljima, kompromise sa članovima porodice, kompromise na poslu, pa čak i u dugom i srećnom braku morate praviti kompromise. Međutim, ne smatram da je za to potreban bilo kakav napor, kada to stvarno postane naporno, morate se zapitati zašto to radite. Živimo samo onoliko dugo koliko je potrebno da pronađemo sreću. Došlo se do novih podataka koji su objavljeni tek nedavno, prema kojima dugi i srećni partnerski odnosi usporavaju starenje i prema kojima stvarno živimo pet do sedam godina duže i manje obolevamo. Stvarno se isplati da se čovek potrudi da brak bude uspešan. Novine se uvek fokusiraju samo na loše stvari, nikada ništa ne možete pročitati o uspešnim brakovima. Ja zapravo volim da pišem o svom uspešnom braku, ali muž mog prijatelja kaže da ljudi ne žele da čitaju o uspešnim brakovima. Pa dobro, možda će, ako im dam savete o tome šta je uspešan brak, ipak želeti da čitaju o tome. Tokom celokupnog našeg razgovora veoma često ste pominjali brak. Pomenuli ste, osim toga, i da ste se nedavno udali i da je vaš odnos zbog toga postao mnogo bolji. Koliko je brak važan u smislu ljubavi i vezanosti? Brak je dobra stvar, to je divan ljudski dodatak na jedan osnovni ljudski nagon. Brak je posvećenost i ta posvećenost je divna, zato što imamo samo jedan život. Nećemo se vratiti na ovaj svet, ja se makar neću vratiti (smeje se). Ovaj jedan život je dovoljan. Hoću da kažem da je život dragocen. Darvin je rekao: „Onaj ko protraći makar i jedan sat ne razume šta je život.“ Važno je pronaći onu pravu osobu za sebe i izgraditi dobar odnos - onda živite duže, živite srećnije, živite lepše. Brak je jedna divna institucija koja to omogućava. Mladen Milošević