Za neistine odgovorni iz NBS će morati da odgovaraju pred sudom

Svaka javna stručna debata je uvek dobrodošla. Međutim, da li je došlo vreme da svaka državna institucija, trošeći u svom radu resurse građana, može slobodno da vređa i diskvalifikuje bilo koga sa čijim stavom se ne slaže? Tekst „saopštenja“ NBS i „pisma“ NIN-u predstavljaju dobru ilustraciju do čega dolazi nakon višegodišnjeg rastakanja nezavisnosti, kompetentnosti, pa i digniteta važnih domaćih državnih institucija. U mnoštvu neistina i neznanja (zbog ograničenog novinskog prostora) izdvojimo najvažnije. Pođimo od neistina. Prva neistina: “…često pominjanje društvene korupcije u javnim nastupima g. Šoškića, po svemu sudeći nema drugi cilj, pored neutemeljenog predstavljanja loše slike o Srbiji, nego da skrene pažnju građana Srbije s nesporne činjenice da je g. Šoškić kao funkcioner NBS imao udele u privrednom društvu koje je neposredno pružalo bankama, neretko u državnom vlasništvu, usluge koje se odnose na softverska rešenja u vezi s primenom regulatornih zahteva upravo Narodne banke.“ Istina: Svaki građanin može da proveri u javnom registru pri Agenciji za privredne registre da u trenutku stupanja na funkciju guvernera jula 2010. Dejan Šoškić nije posedovao udele u bilo kom pravnom licu. Od 2006, dakle daleko pre stupanja na funkciju guvernera, do 2010. posedovao je pet odsto udela u jednom pravnom licu koje se bavilo konsaltingom i visokom tehnologijom. „Kabinet guvernera“ je izneo neistinu koja insinuira zloupotrebu službenog položaja. Pre izvesnog vremena istu neistinu izneo je i jedan tabloid, i to takođe nakon mojih javnih izjava. Interesantno, kao da „kabinet guvernera“ bira da se informiše iz tabloida, a ne iz zvaničnih državnih registara o vlasništvu nad preduzećima. Taj tabloid je zbog toga tužen sudu i postupak je u toku. Isto će biti i sa „kabinetom guvernera“ i ovlašćenim licem u toj instituciji, koji će na sudu imati priliku da obrazlože svoje iskaze. Druga neistina: „…Problemi u radu Agrobanke kulminirali su tokom 2011...“ „Tako nagomilan problem, kreiran nesavesnim i neblagovremenim aktivnostima u periodu kada je g. Šoškić bio guverner, ostavljen je na rešavanje novom rukovodstvu NBS.“ Istina: Problemi u Agrobanci su se kumulirali godinama. Agrobanka je mogla biti zatvorena još 2001, zajedno sa četiri velike nesolventne banke, ali to nije učinjeno. Manje od godinu dana od mog dolaska na poziciju guvernera (dakle vrlo savesno i vrlo blagovremeno), upravo nalogom guvernera, NBS sprovodi vanrednu neposrednu kontrolu Agrobanke. Utvrđuje se bitna potkapitalizovanost banke. Nakon toga, postupak je sprovođen striktno u skladu sa zakonom. Za vreme mog mandata, NBS je na sopstvenu inicijativu stavila na raspolaganje svoje resurse istražnim organima radi sprovođenja i ubrzavanja istražnih radnji i pokretanja odgovarajućih postupaka. Sem tendencioznih napisa u tabloidima, u vezi sa Agrobankom, do danas nisam pozvan od strane bilo kog državnog organa, radi bilo čega. Ponosan sam na to kako je NBS u mom mandatu otkrila (a ne odložila) problem u Agrobanci, i sprečila dalje uvećanje gubitaka i kasniju veću štetu i, postupajući u skladu sa zakonom, zatvorila tu banku i sačuvala finansijsku stabilnost u zemlji. O neznanju u tekstu bih govorio i kao redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, s obzirom da taj posao velikim delom uključuje upravo ocenu znanja (studenata). 1. O inflaciji. Nažalost, otkriva se neznanje u vezi sa strukturom, sličnostima i razlikama između inflacija 2011. i 2021, pa i samih cenovnih kretanja u svetu. Pogrešna je tvrdnja da se „ove dve inflacije ne mogu porediti... jer je 2021. godina nezapamćenog šoka...“ Pre svega šok se desio 2020, a potom je 2021. usledio oporavak. Vrlo slično, šok se desio i 2009. i nakon toga je usledio oporavak. Vrlo slično, i 2011. i 2021. desio se skok cena hrane i to naročito utiče i na meru inflacije, ali je to uticalo znatno više na inflaciju 2011, jer je tada hrana bila više zastupljena u indeksu potrošačkih cena (sa oko 37, a sada je zastupljena sa 31,4 odsto,) pa je danas taj uticaj manji. Takođe, ocena da je danas cena nafte jedinstveno visoka i da je prevazišla sva očekivanja je netačna. Danas je cena nafte na oko 85 dolara, a 1. aprila 2011. bila je 114 dolara po barelu i u oba slučaja je naglo rasla u odnosu na prethodni period. Dalje, neznanje se vidi i iz ocene o uticaju cene struje na inflaciju u 2021. u odnosu na 2011. Naime, 1. aprila 2011. struja je poskupela i za domaćinstva, što je direktno uticalo i na indeks potrošačkih cena (IPC) kojim se meri inflacija. Cena struje u prodaji na malo 2021. se nije menjala, ona je poskupela samo u prodaji preduzećima i ta cena direktno ne utiče na IPC kojim se meri inflacija. 2. O deviznom kursu i intervencijama NBS. U „saopštenju kabineta guvernera NBS“ ističe se kako je kurs dinara stabilan, da je čak bilo i tendencija jačanja dinara, da je NBS kupila dosta evra na tržištu kako bi sprečila dalje jačanje dinara, da su devizne rezerve bitno porasle i da je to veliki „uspeh“ NBS. Valjda je svakom jasno da - ako se nešto proizvodi u velikoj količini i iznad tražnje - da će cena toga da pada. Tako se i evro od 2015. „preterano proizvodi“ u okviru onoga što se zove „kvantitativnim olakšicama“, a svodi se na ogromno „štampanje para“. U takvim uslovima svaka druga valuta koja se „štampa manje“ ili se „ne štampa“ imaće tendenciju da vredi više prema evru. Da li je moguće da nekome u NBS to nije jasno i da misle da je to bila zasluga NBS ili nekog u Srbiji? I to u situaciji kada je od 2012. do 2019. u proseku tekući platni bilans Srbije bio u deficitu (minus 5,65 odsto BDP-a), a centralna i istočna Evropa u suficitu (plus 0,47 odsto BDP-a). Takođe, navodi se kao „uspeh“ da su devizne rezerve porasle, ali se zaboravlja da svaki put kada se država zaduži u inostranstvu radi plaćanja u dinarima i kada država proda svoje devize NBS za dinare, dolazi do rasta deviznih rezervi. Što više takvih zaduživanja države, to više deviznih rezervi. 3. O zaduživanju i investicijama. U „saopštenju NBS“ se govori o nekoj „neodgovornoj fiskalnoj politici iz ranijeg perioda“. Naši zvanični podaci, dostupni i na veb-stranici same NBS, kazuju da je 2008. javni dug bio ispod 30 odsto BDP-a, početkom 2012. oko 45, da bi 2015. došao na 74,7 odsto BDP-a. Te 2015, podsetimo se, sadašnja guvernerka je bila guvernerka, a sadašnji predsednik je bio premijer. Uz to, apsolutni iznos duga se od 2012. do danas povećao sa oko 14,5 milijardi na oko 30 milijardi evra. Ako govorimo o investicijama, „kabinet guvernera“ navodi kako „imamo višestruko više investicije u zemlji“ i kako očekuju da će 2021. ukupne investicije biti i 24 odsto BDP-a. Opet, zvanični podaci pokazuju da su još 2007. i 2008. investicije u Srbiji bile 25 odsto BDP-a, nakon čega su se nešto smanjile da bi 2012. bile 21,2 odsto. Nažalost, već 2013. padaju na 17,2, a naredne godine na rekordno niskih 16,7 odsto BDP-a. Po ukupnim investicijama Srbija je slabija od proseka našeg regiona, a za ubrzanje privrednog rasta je potrebno da investicije u kontinuitetu budu iznad 25 procenata BDP-a. 4. O alatima monetarne politike. Na više od jedne čitave stranice „saopštenje NBS“ pokušava da odbrani neodbranjivo - postupak NBS da kupovinom obveznica preduzeća, bez aktivnog sekundarnog tržišta, štampa novac koji je dirigovano usmeren u pojedina pravna lica, s velikom mogućnošću zloupotrebe. Student dobrog ekonomskog fakulteta zna da centralne banke ovakve alate ne koriste pre nego što potpuno ne potroše klasične instrumente monetarne politike (i nalaze se u tzv. „zamci likvidnosti“, tj. sa kamatama na nuli), što u Srbiji nije slučaj. Takođe, abeceda poznavanja monetarne politike kazuje da ako centralna banka kupuje neke hartije od vrednosti, onda je trebalo poći od državnih zapisa i obveznica. U kupovinu obveznica preduzeća može se ići samo nakon ovih prethodnih uslova i faza i ako, i samo ako postoji sekundarno tržište tih obveznica (koje može da svedoči o njihovoj realnoj ceni) i kvalitetan rejting (koji može da svedoči o njihovom bonitetu). U Srbiji nema ni jednog ni drugog, te je mogućnost zloupotrebe ovakvog postupanja ogromna. Objašnjenja i argumenti dati u „saopštenju NBS“ nedostojni su jedne centralne banke. Na sva četiri gornja pitanja studenti dobrih ekonomskih fakulteta, po pravilu, znaju tačne odgovore. Na neka od njih ili na sva, tačne odgovore nekada ne znaju studenti loših ekonomskih fakulteta, a ponekad možda ni magistri, ni masteri tih loših fakulteta. Nažalost, tačne odgovore možda ne znaju ni „doktori“ sa nekih loših ekonomskih fakulteta. Posebno ako su na njima „doktorirali“ tri godine nakon što su ti „fakulteti“ osnovani. I naročito ako su možda ti „fakulteti“ osnovani kao privatan biznis nekog bivšeg direktora nekog javnog preduzeća. A da je taj direktor, baš tako, „preko noći“ postao i „rektor“. I nadasve, ako su postali „doktori“ a da su im „mentori“ istovremeno možda bili članovi političkih partija, i to istih onih partija u kojima su oni sami bili potpredsednici, i tako „mentorima“ politički nadređeni....