Demografska kataklizma

U svojoj reakciji od 3. februara na moj odgovor Kraljevi i prosjaci 2.0, direktor RZS, dr Miladin Kovačević, konstatuje da „...broj umrlih u 2020. godini iznosi 116.850, što je za 1.896 više umrlih u odnosu na prethodne rezultate, tako da je netačna informacija da je prema podacima RZS `nestalo` 1.896 preminulih u 2020.“ Sa druge strane, u izveštaju o živorođenim i umrlim, objavljenom 25. januara 2022. na sajtu RZS piše: „Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar-decembar 2021. godine iznosio je 135.901 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 114.954, beleži se rast od 20.947 ili za 18,2 odsto.“ Ako je, kako je dr Kovačević napisao, tačan broj umrlih u 2020. utvrđen u julu 2021, zašto, pola godine kasnije, tačnije 25. januara 2022, u izveštaju o živorođenim i umrlim ne piše - broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar-decembar 2021. godine iznosio je 135.901 i u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 116.850, beleži se rast od 19.051 ili za 16,3 odsto? Navođenje netačnih podataka ne može se pravdati razlozima uporedivosti. Nadalje, dr Kovačević konstatuje da se „...podaci koje je gospodin Radonjić izneo u prethodnom tekstu odnose na višak smrtnosti isključivo u periodu koji se odnosi na pandemiju – od aprila 2020. do oktobra 2021.“ Prvo, pandemija virusa korona nije počela u aprilu 2020, već ju je Svetska zdravstvena organizacija proglasila 11. marta 2020, odnosno dve nedelje nakon što je na konferenciji u Predsedništvu jedan član Kriznog štaba izjavio da je virus korona „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva koji postoji samo na Fejsbuku“, dok je predsednik Srbije poručio građanima da slobodno idu na sportske utakmice. Štaviše, kovid-19 je u Srbiju stigao znatno ranije - grupa naučnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ustanovila je da je prvi smrtni slučaj od virusa korona u Evropi zabeležen upravo u Srbiji i to 5. februara 2020. Stoga, sasvim je opravdano računati višak smrtnosti za celu 2020. koji iznosi 14.581. Drugo, pandemija i dalje traje i nije završena u oktobru prošle godine, zbog čega je, takođe, sasvim opravdano računati višak smrtnosti za celu 2021, koji iznosi najmanje 33.632, pošto ćemo tačan broj umrlih, koji može da bude samo veći, saznati u julu ove godine. Upravo zbog toga sam i konstatovao da je „procena britanskog časopisa The Economist da zaključno sa oktobrom 2021. višak smrtnosti u Srbiji iznosi blizu 42.000 ljudi, okvirno tačna“. Naime, prema raspoloživim podacima, prosečan mesečni višak smrtnosti za 2021. iznosi najmanje 2.803 (33.632:12). Ukoliko ovaj prosečni mesečni višak smrtnosti pomnožimo sa prvih deset meseci 2021, dobićemo da je okviran višak smrtnosti do oktobra prošle godine 28.030. Kada ovom broju dodamo višak smrtnosti iz 2020. od 14.581, dobićemo da okvirni višak smrtnosti od početka 2020. do kraja oktobra 2021. iznosi 42.611. Bišak smrtnosti za period 2020-2021. od najmanje 48.213 (14.581 plus 33.632) je blago rečeno - katastrofalan. Opet, prema proceni The Economist-a, zaključno sa 31. decembrom 2021, ukupan višak smrtnosti za Srbiju iznosi 52.350 (762 na 100.000 stanovnika), što nas dovodi na drugo mesto na svetu iza Bugarske (903). Slede Rusija sa 748 i Severna Makedonija sa 660 umrlih na 100.000 stanovnika. Zajedničko nabrojanim svetskim šampionima u višku smrtnosti je niska stopa vakcinacije stanovništva. Sve nabrojane zemlje se nalaze ispod svetskog proseka od 51 odsto u potpunosti vakcinisane populacije - u Bugarskoj je vakcinisano 28,8, Severnoj Makedoniji 40, Srbiji 47 i u Rusiji 48 odsto stanovnika. Na kraju, i za kraj ove polemike (barem što se mene tiče), negativan prirodni priraštaj za 2020. i 2021. od okvirno 129.000 ljudi govori da smo za ove dve godine izgubili grad veličine Kruševca. Ovo je demografska kataklizma o kojoj se, nažalost, malo govori. Ili se uopšte ne govori. Ognjen Radonjić profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu