Glasači, nova uvozna šansa

U nekim dobrim davnim vremenima, ukoliko bi ti zafalilo glasova na izborima, prosto bi uzeo i dodao listića koliko ti treba u izborne kutije. Ovaj metod je posebno bio popularan devedesetih godina, što nije ni čudno, tada su se razni naizgled nerešivi problemi rešavali štampanjem nečega. Ako bi nam zafalilo novca, na primer, kao što nam je zafalilo, jednostavno bismo ga odštampali. Jeste, to je možda malo uticalo na inflaciju, ali zamislite tek da ga nismo štampali. Em bismo imali inflaciju, em ne bismo imali para. Ovako smo imali inflaciju, nismo imali proizvode, ali smo bar imali para. Isto tako su nadležni onomad nedostatak glasača nadomeštali štampanjem dodatnih glasačkih listića i sve bi se završilo vrlo lako, lepo i elegantno. Danas su stvari malo drugačije. Te posmatrači, te kontrolori, te mediji, te opozicija, ne može čovek ni da nagruva kutije kako treba ako mu kojim slučajem zafali glasova, pardon, legitimiteta. Zato današnji političari moraju da se dovijaju na razne načine. Recimo uvozom glasača. Ekonomija nam je ionako bazirana na uvozu, uvozimo sve, od krompira do letećih automobila, zašto ne bismo i glasače? Za glasače nismo morali da potegnemo čak do Kine ili Amerike, ima ih sasvim dovoljno i u regionu. Pa je l’ se zalažemo za Otvoreni Balkan ili ne?  Ukratko, izgleda da neko organizovano dovodi građane Bosne i Hercegovine i prijavljuje im prebivališta na raznim adresama u Beogradu i drugim delovima Srbije ne bi li promenio glasačku strukturu i dobio prednost u glasovima. Ko? Ne zna se. Opozicija tvrdi da se to radi u organizaciji vladajuće stranke, ali znate šta, to na kraju nije ni bitno. Ono što jeste bitno je da narednih meseci za svaki slučaj proveravate račune za komunalije. Ako primetite uvećane troškove za vodu, možda imate nekog novoprijavljenog, ali vama neprijavljenog, stanara na adresi i dok se vi snađete, ode na račune i dva puta po 30 evra i onih 100 evra od dece i onih 20.000 dinara od bake i deke. Nekada su postojali podstanari sa stanarskim pravom i kažu da je bio čist pakao da ih se čovek otarasi, ali danas izgleda dobijamo podstanare sa glasačkim pravom i niko ne zna kuda to može da odvede. Zato je bolje biti na oprezu sada nego plakati kasnije. Naravno, ako baaaaš negde zapne, možete da podelite neke novce mladima. Ne da ih motivišete da izađu na izbore ili da glasaju baš za vas, već da učine nešto lepo za sebe, da malo podignu kvalitet svog života, da kupe nešto što im fali, da izađu negde i provedu se malo, pa ako se sete tog 3. aprila onoga koji im je to omogućio, sete… A sve to se dešava zato što je vreme kada se muljalo na izborima daleko iza nas. Najlakše je napuniti kutije doštampanim listićima, ali to onda nije prava i poštena pobeda na izborima. LJudi treba da žele da glasaju za tebe. Zato što moraju ili imaju neke koristi od tebe, to je manje bitno, važno je da oni to žele i da pri čistoj svesti i zdravoj pameti svojeručno ubace taj listić u kutiju. Pa makar morali da zbog toga štampamo i nove evre i lične karte.