Gužva u foto-finišu

Neposredno pre raspisivanja parlamentarnih i lokalnih izbora, patriotski pozicionirane stranke naprasno su započele razgovore o zajedničkom nastupu na izborima. Sastanke je inicirao profesor Filozofskog fakulteta Miloš Ković, jedan od organizatora Pokreta za odbranu KiM, a pozvani su koalicija NADA, koja je posle prvog susreta odustala od učešća u tom bloku, Srpska stranka Zavetnici, Srpski pokret Dveri, Dosta je bilo, Državotvorni pokret Slobodana Samardžića i deo Pokreta za obnovu kraljevine koji predvodi Žika Gojković. Sa manjim razlikama, objavljena istraživanja su većini ovih stranaka predviđala rezultat koji se vrteo oko cenzusa, ali programska sličnost ih nije okupila ni u prvom pokušaju, dva meseca ranije, pa ni sad. U ponedeljak, 14. februara, dan pred očekivano raspisivanje izbora, NIN nezvanično saznaje da su pregovori „teški“, manje zbog raspodele mandata, više zbog nemogućnosti da se usaglase zahtevi o personalnim isključenjima jednih koji neće s drugima i nemogućnosti da se postigne dogovor o zajedničkom kandidatu za predsednika. Iako su Dveri saopštile da su spremne na dogovor o zajedničkoj listi kako bi svaki patriotski glas bio sačuvan, te da je Boško Obradović spreman da povuče već istaknutu kandidaturu u korist zajedničkog kandidata, tri dana pre početka prikupljanja potpisa, saznajemo da je jedina mogućnost još uvek na stolu da deo intelektualaca okupljenih oko Kovića i Gojkovićev POKS podrže Obradovićevu kandidaturu i Patriotski blok koji bi predvodile Dveri. Milica Đurđević Stamenkovski ostaje kandidat Zavetnika, a najverovatnije i posebne liste svoje stranke. Uoči sastanka sa poslanicima ruske Dume u Moskvi, za NIN je rekla da su Zavetnici poslednji istakli kandidaturu i do poslednjeg trenutka čekali na okupljanje i saradnju. „Nemamo imperativ da pravimo koalicije, jer naša stranka ima siguran ulazak u parlament, prema svim istraživanjima. Ali ako dođe do zajedničke liste, sigurno nećemo zatezati na raspodeli mandata. Ako ne dođe, sigurno nećemo izgovoriti nijednu ružnu reč, ni opravdano ni neopravdano, o našim kolegama iz patriotskog bloka“, kaže Milica Đurđević za NIN. Ona ostavlja mogućnost saradnje u sprovođenju izbora i na drugim nivoima, ali odbacuje mogućnost da povuče kandidaturu za predsednika, jer je kampanja već počela. „Sva istraživanja pokazuju da imam velike šanse da uđem u drugi krug i da ću se boriti sa kandidatom prozapadne koalicije“, kaže Đurđević za koju je svaki paket različitih dogovora na različitim nivoima, takođe, neprihvatljiv, jer se tako samo zbunjuju birači. Nekoliko dana ranije, na otvoreni poziv SPS-a na razgovore o predizbornoj koaliciji, predsednica Zavetnika rekla je da nikada ne bi sugerisala građanima da podrže nekog drugog kandidata. Prema rezultatima istraživanja agencije Sprint insajt, koje je rađeno od 17. do 26. januara, Dveri i Zavetnici imaju podršku po pet odsto anketiranih, dok su koalicija NADA, Suverenisti i SRS ispod cenzusa. Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka, koji je sa kolegom Nikolom Jovićem vodio ovo istraživanje, smatra da ujedinjenjem ove stranke ne bi osvojile više od prostog zbira procenata koji se već predviđaju, ali i da im je nakon referenduma podrška verovatno rasla zajedno sa njihovom aktivnošću u medijima i na društvenim mrežama. Premda se već duže vreme spekuliše da je nastupe na televizijama sa nacionalnom frekvencijom predsednica Zavetnika maksimalno iskoristila i da je rast popularnosti te stranke kontinuiran, tek nalaz istraživanja Sprint insajta pokazao je da - upitani koliko je verovatno da biste se opredelili da na izborima glasate za ove kandidate (na skali od 5 - sigurno bih glasao do 1 - sigurno ne bih glasao), čak 16,1 posto ispitanika Milici Đurđević Stamenkovski daje najviše ocene (5,5 odsto da bi „sigurno“ a 10,6 odsto da bi „verovatno“ glasali za nju). Uz ogradu da su od tada najavljene neke kandidature i da su istraživači merili rejting širem broju političara, Boško Obradović je u tom istraživanju sakupio 8,5 odsto najviših ocena, Saša Radulović 6,2 i Miloš Jovanović 5,3 odsto. „Trećinu podrške Milici Đurđević čini biračko telo Srpske napredne stranke, oko 15 posto radikala, pa onda ostali. Dobar deo onih koji kažu da bi verovatno glasali za predsednicu Zavetnika čine birači kojima je Aleksandar Vučić prvi izbor“, kaže za NIN Vučićević. Zato, smatra on, Zavetnici imaju potencijal da „otkinu“ deo biračkog tela SNS i da dugoročno rastu na konto vladajuće stranke. Dveri, na primer, podržava opoziciono biračko telo, a Zavetnike ono koje visoko ocenjuje SNS. „Glasači Dveri pre svega gledaju kablovske i lokalne kanale, njih oko 60 posto, dok Zavetnike podržava svega 17 posto takvih glasača. Reč je o različitim publikama i kod građana koji se ne informišu primarno sa nacionalnih frekvencija Zavetnici imaju izuzetno loše ocene. S druge strane, kod glasača Zavetnika, političari iz dve bojkot kolone, oko SSP-a i Zelenih, imaju niske ocene. Za razliku od njih glasači Dveri daju nešto pristojnije ocene političarima iz te dve bojkot kolone, za neke i više od ostalih političara iz desnog polja. Na primer, kod glasača Dveri, Savo Manojlović, Aleksandar Jovanović Ćuta, Vuk Jeremić, s kojima je i Saša Radulović u ravni, imaju bolje prosečne ocene od Milice Đurđević i Miloša Jovanovića.“ Iz tog ugla, zaključuje Vučićević, ne bi bilo velike sinergije, ali, definitivno, ta grupacija ne bi ostala ispod cenzusa. „Pitanje je kako bi funkcionisala nakon izbora, jer se Zavetnici često u javnosti optužuju da su miljenici, dok se Dveri i Suverenisti doživljavaju kao kritičari vlasti.“ Prema istraživanju koje je agencija Faktor plus objavila dve nedelje ranije, NADA bi osvojila četiri odsto, a cenzus bi, sa 3,6 odsto, prešli i Zavetnici. Ispod izbornog praga bi, prema tom istraživanju, takođe sprovedenom u januaru, ostale Dveri sa 1,6 procenata. Nakon ekoloških protesta, Demostat je prognozirao koaliciji NADA sedam posto, a pokretu Dveri i Zavetnicima zajedno pet posto, na nivou Republike i među opredeljenim. Beogradski uzorak smanjuje šanse obema grupacijama, ali predviđa prelazak cenzusa. Svakoj od njih bi pogodovalo da se ostali ujedine i da, naročito u trci za predsednika, jer ona povlači određeni broj glasova i na drugim nivoima, ima što manje konkurenata. Ali pre od personalnih rešenja zavisi koliko ove stranke povećavaju šanse i svojim, ali i drugim kandidatima da doguraju do drugog kruga i tako smanje šansu aktuelnog predsednika da još jedan mandat osvoji u prvom krugu. Predsednik Demokratske stranke Srbije, koja je već saopštila da će nosilac liste za parlamentarne izbore koalicije koju predvodi biti general u penziji Božidar Delić, potvrđuje za NIN da u koalicija NADA neće praviti nikakve dogovore u tom bloku i da on ostaje kandidat za predsednika. „Jako malo je vremena ostalo za takvu vrstu razgovora. Mi smo ozbiljni ljudi koji se na ozbiljan način bave politikom i društvom. Doneo sam odluku da budem predsednički kandidat, a ona je koliko kolektiva, toliko i lična i nije odluka koja se lako donosi, ali je odluka koja se još teže povlači. Reč je reč, reči se držimo, a imamo šta i da ponudimo, pa će i građani imati šta da zaokruže 3. aprila na izborima“, kaže Miloš Jovanović. Pre nego što su kandidature objavili Jovanović, Obradović i Đurđević Stamenkovski, navodno je i profesor Ković figurirao kao mogući zajednički predsednički kandidat stranaka desnice. A u ponovnom okupljanju stranaka učestvovao je i Saša Radulović, koji je par dana kasnije uspeo da reši problem sa upisom Dosta je bilo u registar stranaka. Radulović je svojevremeno za NIN kazao da od 2017. država ne dozvoljava DJB da se registruje kao stranka, da od nadležnog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu dobija „nebulozne odgovore“ i da su upravo mogućnost pravljenja koalicija i finansijsko izveštavanje najveći problemi koji iz toga proizlaze. Za nove koalicije vreme je isteklo i za Radulovićevu grupaciju sa Zdravom Srbijom Milana Stamatovića, kao i za druge, pa je samim tim manje moguće i grupisanje koje bi smanjilo broj predsedničkih kandidata. Iako za tu odluku formalno ima još vremena, bar do raspisivanja predsedničkih izbora 3. marta.