Buna u predizbornom intermecu

Bila je i prošla je, a ako niste pratili pažljivo moguće je da niste ni znali da se u Srbiji događala advokatska buna. O njoj se nedovoljno i najčešće površno pričalo iako će njen ishod i posledice biti dalekosežni! To se već pokazalo ovih dana kad su banke građanima koji su dobili presude protiv njih počele da šalju pisma kako te presude ne važe i da moraju da im vrate novac koji su im već jednom bez valjanih obrazloženja uzele. Ali pođimo iz početka, jer neslavno okončana advokatska buna 2021. nije pokrenuta samo zbog banaka. One su svakako njen najvidljviji razlog, ali iza kojeg se kao nagoveštaj kriju i druga zloslutna strahovanja kojima je zajednički imenitelj odnos državne vlasti prema pravima i slobodama pojedinca. Naša priča o advokatskoj buni počinje 19. maja 2021. godine s obznanom teksta Nacrta izmena Zakona o parničnom postupku, kojim se drastično sužavalo ustavno pravo građana na pristup sudu. Predviđeno plaćanje sudskih taksa prilikom podnošenja tužbe favorizovalo je pravdu za imućne i još gore, te takse bi se retroaktivno primenile i na sve dotad neokončane sudske postupke i dovele do odbacivanja mnoštva tužbi zbog neplaćenih taksa! Nezadovoljni predloženim izmenama, advokati Beograda i Srbije organizovali su 24. maja u Beogradu prvi u nizu protesta. NJihov zahtev upućen Ministarstvu pravde bio je da objavljeni Nacrt bude povučen iz javne rasprave i da se pristupi pisanju novog uz veće učešće advokature. Dok su advokati protestovali, njihove kolege u tadašnjem rukovodstvu Advokatske komore Srbije, suprotno izraženim stavovima regionalnih komora, odlučuju se za pregovore sa Ministarstvom, kako bi se sporni Nacrt popravio „u najvećoj mogućoj meri“. Jedan od razloga za protivljenje pomenutim pregovorima bilo je nepoverenje u rukovodstvo AKS. Naime, tokom protesta razotkrilo se da je rukovodstvo republičke komore, još u decembru 2020. godine, znalo da se planiraju izmene Zakona o parničnom postupku, ali da o tome, kao ni o toku rada radne grupe za izradu Nacrta u kojoj je AKS imala 1 (jednog) predstavnika, nisu obavestili advokate u Srbiji. Za planirane izmene zakona advokati su saznali tek kad su one osvanule na sajtu Ministarstva. Da stvari budu gore, pojedini članovi Upravnog odbora AKS podržali su pregovore s Ministarstvom i to mimo i uprkos volji organa matičnih komora koje su ih delegirale, a koje su zahtevale povlačenje nacrta izmena iz javne rasprave. Ne njegovo „prepravljanje“. U znaku protivljenja tim pregovorima protekla je i Skupština AK Beograda 5. juna. A ona je značajna iz dva razloga. Advokatska komora Beograda sa više od 5.000 upisanih advokata najveća je komora u sastavu AKS. Drugi je taj da je beogradska komora jedina u Srbiji koja nije uvela delegatski sistem već u njoj svi advokati imaju pravo neposrednog učešća u radu Skupštine. Tog 5. juna uprkos pokušajima opstrukcije, obaranja kvoruma i provocirajućim govorima kako će se pregovori sa Ministarstvom nastaviti ma kakvu odluku Skupština donela, Skupština je usvojila odluku kojom se AKB i zvanično pridružila zahtevima dotadašnjih protesta. Javna rasprava o Nacrtu trajala je do 14. juna, ali mu se nakon toga gubi svaki trag. Pažnju sa njega će brzo skrenuti događanja u Narodnoj skupštini. Naime, u njoj su početkom jula poslanici vladajuće stranke predložili skupštinskom Odboru za ustavna pitanja usvajanje tzv. autentičnih tumačenja tri zakona kojima bi se suzila prava građana u sporovima koji se vode protiv banaka zbog naplaćivanja neosnovanih troškova kod ugovora o kreditu. Javnost je sumnjala da se iza tih tumačenja krio pokušaj ostvarivanja ciljeva zbog kojih je i predlagan pomenuti Nacrt izmena Zakona o parničnom postupku, ali drugim sredstvima. Reakcija advokature i javnosti bila je brza i burna. Toliko burna da su narodni poslanici koji su predložili autentična tumačenja morali od njih javno da odustanu - na lično insistiranje predsednika Vučića, uz sadejstvo pojedinih visokih zvaničnika SNS. Početkom jeseni 2021. činilo se da su advokati odneli dve ključne pobede – naizgled su zaustavili proces usvajanja izmena Zakona o parničnom postupku, dok se javnim odustajanjem vladajuće većine od spornih autentičnih tumačenja sprečilo menjanje zakona u korist bankarskog sektora. Sve će se u trenu promeniti 16. septembra nakon sednice građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda. Tog dana taj sud je usvojio pravne stavove kojima se prihvataju ona ista rešenja predložena autentičnim tumačenjima od kojih se odustalo u srpskom parlamentu! Sumnjalo se da je idejni tvorac tih stavova bio sudija Dragiša Slijepčević, koji je bio i predsednik radne grupe za izradu Nacrta izmena Zakona o parničnom postupku, kojima je, na sličan način, pokušano menjanje zakona - sve u korist banaka, a na štetu korisnika kredita i građana Srbije. U javnosti su iznete optužbe da je „dopune“ stavova sud doneo na mig bankarskog sektora, kršeći vlastiti poslovnik i krivotvoreći presudu Evropskog suda za ljudska prava. U isto vreme u javnosti je počelo da cirkuliše i pismo predsednika Američke privredne komore u Srbiji napisano još februara 2021. u kojem se od predsednika Republike, predsednice Vlade, guvernerke Narodne banke Srbije i ministra finansija traži da preduzmu „mere iz svojih nadležnosti“ kako bi se rešili problemi brojnih tužbi protiv banaka zbog troškova naknade za obradu kredita i troškova za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Zašto su ovi postupci toliko važni za banke? Zbog čega su ih građani tužili? Suština ovih sporova je u tome što banke pored kamate korisnicima neosnovano naplaćuju trošak obrade kredita u procentualnom iznosu, što kao korisnici osiguranja kod NKOSK troškove osiguranja svojih plasmana prebacuju na korisnike kredita i što sve to rade suprotno zakonu. Prema navodima iz istog pisma samo u 2020. godini bilo je više od 135.000 takvih sporova pred srpskim sudovima. Pojedini izvori navode da je njihova trenutna procenjena vrednost veća od šest milijardi evra - bez uračunavanja kamata! Nikada nećemo znati kakva bi reakcija advokata na Nacrt izmena zakona bila da su tog proleća znali za postojanje ovog pisma - mada se već tada znalo da je AMCHAM SERBIA, naspram onog jednog advokata u radnoj grupi za izradu Nacrta izmena Zakona o parničnom postupku imala nekoliko predstavnika. Znamo da su nakon „dopune“ pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda i nakon što se u septembru saznalo za to pismo, brojni advokati počeli ozbiljno da zagovaraju ulazak u obustavu rada. Upravni odbor AKS, međutim, nije bio voljan da proglasi obustavu rada, uz obrazloženje da njoj treba pribeći samo kao krajnjem sredstvu i da prednost treba pružiti pregovorima. Ovo će deo advokata dočekati sa negodovanjem i skepsom. Naime, smatralo se da rukovodstvo komore na taj način bankama ostavlja vreme da vrše pritisak na klijente da odustaju od tužbi, obećavajući im da oni koji do kraja godine budu povukli podnete tužbe bankama neće morati da nadoknađuju troškove postupka. Paralelno sa tim javno upućivanim pozivima/pretnjama od strane banaka, Sljepčević je širom Srbije sudijama objašnjavao kako valja tumačiti novi pravni stav VKS - što je predstavljalo poseban vid pritiska na sudije koje postupaju u tim predmetima. Upravni odbor AKS na sednici održanoj u oktobru, na kojoj se izjasnio protiv obustave rada, zakazao je za 6. novembar 2021. Konferenciju advokata Srbije – najširi oblik učešća svih advokata u radu komore. Na njoj je trebalo odlučiti o donošenju preporuke o obustavi rada koju bi, potom, morala da potvrdi Skupština AKS. Uprkos brojnim propustima organizatora, neobezbeđivanju adekvatnih prostorija za zasedanje i materijala za rad Konferencije, pozivu da na njoj učestvuje se odazvalo više od 1.500 advokata iz cele Srbije. Preporuka o izglasavanju obustave je usvojena gotovo jednoglasno. Posle te odluke obustava rada činila se izvesnom budući da nikada do tada u istoriji srpske advokature Skupština AKS nije glasala protiv preporuke Konferencije. Ali za sve postoji prvi put! Pa je tako Skupština AKS, uz negodovanje posmatrača u sali, odlučila da odluku da li da prihvati ili ne Preporuku Konferencije donese tajnim glasanjem, koje u njenom radu ne predstavlja pravilo već izuzetak. Tako će Skupština AKS odlučiti da krene putem bez povratka. Nešto više od 140 delegata Skupštine odbaciće Preporuku 1.400 učesnika Konferencije, a dubina razdora koji postoji među advokatima po ovom pitanju postaće neporeciva. Nezadovoljni ovakvim ishodom, beogradski advokati inicirali su sazivanje vlastite Skupštine kako bi na njoj advokati Beograda mogli da proglase obustavu rada. Kao glavni ciljevi obustave navedeni su potpuno odustajanje Vlade Srbije od predloženih izmena Zakona o parničnom postupku, pronalaženje rešenja za novonastalu situaciju u vezi sa bankarskim tužbama i poboljšavanje poreskog položaja advokata. Skupština AKB je odluku o obustavi rada usvojila na sednici 21. decembra i ona je stupila na snagu tri dana kasnije, 24. decembra. Zahtevima beogradske komore ubrzo se pridružuju AK Šapca i AK Zaječara, dok su u ostalim područnim komorama bivali sve veći pritisci da i one slede primer Beograda. Reakcija protivnika obustave bila je munjevita. Aleksandar Cvejić – beogradski advokat, onaj koji je 5. juna govorio da će se pregovori sa Ministarstvom pravde nastaviti uprkos odluci Skupštine AKB – podneo je istog dana, 24. decembra, tužbu kojom je od Višeg suda u Beogradu tražio da se odluka beogradskih advokata o obustavi „obustavi od izvršenja“ dok se o njoj ne odluči u postupku pred tim sudom. Taj sud je predlog ekspresno usvojio donevši 31. decembra Privremenu meru kojom je odluka o obustavi suspendovana. Iako je žalba AKB na privremenu meru Višem sudu uložena još 14. januara, on nju još uvek nije poslao na odlučivanje u Apelacioni sud. U međuvremenu su, krajem januara, komore Zaječara i Šapca izložene brojnim pritiscima, donele odluku o prekidima svojih obustava. Da li ove odluke Šapca i Zaječara predstavljaju kraj priče, ili tek predizborni intermeco, u ovom trenutku nije jasno. Beogradska obustava formalno nije okončana. Previranja u AKB tek počinju. Glasovi koji traže smenjivanje predsednika AKB, kojeg mnogi krive za krah obustave u Beogradu, postaju sve brojniji. Novi izbori u AKB čine se neminovnim. Kao i u predizbornim pripremama za 3. april, dan izbora u Srbiji, ni u ovoj borbi nijedna sukobljena strana nije spremna da ustukne, o kompromisu niko ne razmišlja, pobeda nema cenu i sve je moguće.