Čovek za krizne situacije

Odgovoran sam za sve ljude koji žive u našoj zemlji. Nestranačka sam ličnost, ali kada je u pitanju demokratija, nisam neutralan. Ko se bori za demokratiju, mene će imati na svojoj strani. Ko je napadne, imaće mene za protivnika“, rekao je Frank Valter Štajnmajer koji je upravo još jednom izabran za predsednika Nemačke. Ovo je njegov drugi mandat na tom mestu i tokom prethodnih pet godina pokazao je svoje sposobnosti, nekoliko puta rešavao krize i zadobio poverenje i vladajućih i opozicionih partija, što mu je sada donelo 1.045 glasova od 1.472 moguća. U svom prvom obraćanju nije zaobišao temu ukrajinske krize, optuživši Rusiju da je odgovorna za to što se istočna Evropa našla usred rizika od rata. Objašnjavajući da ljudi koji tamo žive imaju pravo na samoopredeljenje i suverenitet. „Nijedna zemlja na svetu nema pravo da to uništi i ko god da pokuša da uradi tako nešto, mi ćemo mu odlučno odgovoriti.“ Svoju političku karijeru Štajnmajer je počeo da gradi rano. Poreklom iz radničke porodice, diplomirao je pravo 1976, a potom od 1980. studirao političke nauke. Član Socijaldemokratske partije (SPD) postao je 1974, a 1991. doktorirao je prava. Gerhard Šreder bio mu je politički mentor i postavio ga za svog bliskog saradnika dok je bio premijer Donje Saksonije, a potom ga je poveo u Berlin kada je postao kancelar. Obavljao je više funkcija, uključujući i funkciju šefa kabineta sredinom devedesetih, a kada je stvorena prva koaliciona vlada Angele Merkel, dobio je mesto ministra spoljnih poslova (2005–2009). U tom periodu bio je dve godine i zamenik kancelarke. Neko vreme bio je predsednik svoje partije. Drugi put se našao na mestu ministra inostranih poslova 2013, a tri godine kasnije postao je i predsedavajući OSCE. Po isteku mandata u vladi, 2017, kandidovao se na predsedničkim izborima. Tokom mandata u vladi umeo je da se drži svog stava bez obzira na opštu klimu, pa je tako 2016. kritikovao NATO zbog odluke o vojnim vežbama u istočnoj Evropi nazivajući to zveckanjem oružjem, kritikovo je Angelu Merkel zbog susreta sa dalaj-lamom 2007, i godinu dana kasnije odbio da se sretne sa njim. Mnogo kasnije odbiće i da čestita Donaldu Trampu. Možda formalno bez prevelikih ovlašćenja on je kao predsednik uspeo nekoliko puta da reši krize, zahvaljujući ugledu koji je stekao tokom tolikih godina u politici. NJegovom uticaju pripisuje se rešavanje krize posle parlamentarnih izbora pre pet godina, kada dogovora nije bilo i činilo se gotovo izvesnim da dolaze novi izbori. Ipak, završilo se koalicijom SPD i demohrišćana Angele Merkel. Prvi mandat na iskušenje je stavio njegovu snagu da se nosi sa nepoznatom i haotičnom situacijom. Iako ne u prvim redovima, kao kancelarka i njena vlada, on je činio šta je mogao, pozivao ljude da se vakcinišu i ustajao protiv nasilja. Učvrstio je svoj autoritet, pokazao se kao stabilan i pouzdan, u vremenu kada je to bilo najpotrebnije i najviše je nedostajalo, i stekao poverenje građana. Nije bilo sporno da će osvojiti i drugi mandat. Avgusta 2010. zadivio je zemlju kada je objavljeno da će biti neko vreme odsutan zbog operacije. Tada je donirao bubreg svojoj supruzi Elke Buedenbender. Sreli su se tokom studija, venčali se 1995, a godinu dana kasnije dobili ćerku Merit. Nekoliko nedelja bio je na odmoru posle operacije, a potom je nastavio. Elke, koja je bila sudija, napustila je posao pre pet godina ne da bi se posvetila ulozi prve dame.