Vučićev Indeks bede

Istraživanja pokazuju da čak 68 odsto građana ekonomsko stanje ocenjuje negativno. Otuda nije nimalo čudno što se predsednik fokusira samo na dobre vesti, na nisku stopu nezaposlenosti i poboljšane bilanse domaćinstava, umesto na najveću slabu tačku, visoku inflaciju. U poslednjih desetak godina bila je manja od dva odsto i o inflaciji se nije mnogo pričalo sve dok 2021. nije dogurala do 7,5 odsto… Vladajuća stranka je sada s pravom zabrinuta da će im visoki rast cena naštetiti i na parlamentarnim i na predsedničkim izborima. Pre nekoliko decenija ekonomista Artur Okun predložio je Indeks bede (zbir stope inflacije i nezaposlenosti), koji je istorijski gledano u vrlo tesnoj vezi sa rezultatima izbora, jer partija na vlasti po pravilu gubi kada je taj pokazatelj visok, a pobeđuje kada je nizak. Hm, kako vam se čini? Koliki je stvarno Indeks bede u Srbiji? Da li raste ili pada? Hoće li to i kako uticati na izbore 3. aprila? I da li išta menja činjenica da sam ceo prvi pasus pozajmio, dakle citirao, a ne plagirao, kao neki ovdašnji doktori, od pravog doktora ekonomskih nauka, Majkla Boskina, profesora Stenford univerziteta, koji je od 1989. do 1993. bio savetnik predsednika DŽordža Buša starijeg. A naslov sam plagirao, jer je originalni - Bajdenov indeks bede. Tako, dakle, stoje stvari u SAD, uz rezervu da i Boskin smatra da taj indeks nije baš uvek pouzdan (pred)izborni vodič i da je u američkoj istoriji bilo i izuzetaka. A u srpskoj novijoj istoriji su izgleda izuzeci pravilo. Nema tog majčinog sina među ekonomistima koji bi mogao da racionalno objasni kako je Slobodan Milošević pobedio 1993, u trenutku kada ni dobri matematičari nisu mogli da izračunaju koliki nam je bio Indeks bede, jer su cene u samo jednom mesecu porasle 312 miliona odsto. A Milošević je izgubio 2000, kada je Indeks bede bio tik iznad 96 (stopa nezaposlenosti 25 i inflacija 71,2 odsto), što je za sav normalan svet nezamislivo, ali je za Srbiju tokom 90-ih to bilo gotovo normalno stanje. Nedugo potom, iako je nova vlada DOS-a do 2003. oborila Indeks bede za čak 70 poena, glatko je izgubila izbore. Istine radi, DOS se u međuvremenu raspao, a u martu 2003. je ubijen premijer Zoran Đinđić i posle vanrednih izbora manjinsku vladu formirali su DSS, G17 plus, SPO i NS Velje Ilića, uz podršku SPS-a. Vojislav Koštunica kao da ništa nije dirao, i kad je došao na mesto premijera, i kad je sa njega otišao Indeks bede je bio oko 30. Mirko Cvetković ga je 2008. smanjio na 22, a do 2012, zbog gašenja ogromnog broja radnih mesta tokom finansijske krize, povećao na 38. Od tada su na svim izborima pobeđivali naprednjaci. Nadasve je zanimljivo da nam je Indeks bede bio najmanji (11) u jeku pandemije. Zato je malo ko primetio i da je 2021. skočio za 72 odsto (sa 11,3 na 19,4, jer je inflacija povećana sa 1,6 na 7,9 a nezaposlenost sa 9,7 na 11,5 odsto). Malo li je? A i ko će to da gleda i da računa, kada nam predsednik svakog dana obećava da će, ako SNS pobedi, do kraja mandata nove vlade plate biti 1.000, a penzije 500 evra. Mada u odnosu na neke svoje pristalice počinje da liči na velikog pesimistu. Pa, zar da mu Bogoljub Karić pomuti slavu obećanjem da ćemo „za dve-tri godine imati stope rasta ne tri-četiri, već 8-10-12 odsto“ i da ćemo povećati BDP „sa 53 na 150 milijardi evra“? Ali, ako je za utehu, bar je doktorku Danicu Grujičić stavio na prvo mesto izborne liste „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“. Pa zaista, kome bi drugom, osim nje, palo na pamet da naglas izgovori da „sve što je poslednjih godina urađeno u zdravstvenom sistemu Srbije zaista obećava da uskoro možemo da imamo najbolji zdravstveni sistem, ako ne u svetu, a onda bar u Evropi“. E, pa, uzdravlje. Šta reći, osim da citiram još par Boskinovih rečenica. Problem je, kaže on, što su „nacionalni računi skoro beskorisni ako im se ne može verovati“. I podseća da ga je svojevremeno DŽordž Buš poslao u Moskvu da pomogne Mihailu Gorbačovu u ekonomskim reformama. „Pitao sam zvaničnike u državnom zavodu za statistiku kako mere sovjetsku ekonomiju. Stidljivo su otkrili da su čuvali dva kompleta knjiga – ono što su objavili i ono u šta su verovali. Kada sam pitao zašto, jedan je prasnuo u smeh i odgovorio – „dok je Staljin bio živ držali smo i treću statistiku koju je on želeo da vidi“.