Ličnosti javne, da afere ostanu tajne

Jedna dugo i temeljno planirana akcija Srpske napredne stranke u izbornoj kampanji široko je otvorila put razumevanju prave prirode dolazećih izbora. Reč je o tome kako izgleda lista naprednjaka „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ i činjenici da na listi za parlamentarne izbore javne ličnosti zauzimaju prvih 12 mesta. Biće da je Vučić ispravno izračunao da bi građani, možda čak i njegove pristaše - ucenjene da moraju da budu mizanscen farsičnih naprednjačkih predizbornih hojcanja po Srbiji - mogli početi da broje bungalove Siniše Malog po bugarskom primorju ili da se, ne dao Bog, opsete kontroverznih poslova brata premijerke Ane Brnabić. Šteta, inače bi bilo zanimljivo videti kako najbolji ministar finansija u regionu u kampanji obećava penzionerima besplatne vaučere za letovanje na moru u Bugarskoj. Ili da, recimo, Vladimir Đukanović, advokat optuženog Predraga Koluvije, na ovu skupoću, nudi po diskontnim cenama organsku hranu iz Jovanjice. Šalu na stranu, iako narod teško artikuliše svoje interese, sem onih da je bolje živeti dobro nego loše, Vučić je nešto kontao da bi baš to moglo sada da se desi i da to na svašta ume da izađe. Svestan da je njegova partijska kamarila do guše ogrezla u korupciju i dobar život, posegnuo je za nestranačkim ličnostima, računajući na njihov lični integritet i ugled. I to bi u predizborno vreme bilo sasvim u redu da nije u pitanju još jedna prodaja „iste cigle“ u kojoj korumpirano partijsko jezgro ostaje netaknuto u raspodeli ministarskih mesta i fotelja u javnim preduzećima, a „nezavisni“ postaju smokvin list. Otuda je odluka da čeone pozicije na listi zauzmu doktorka Danica Grujičić, matematičar Stojan Radenović, genetičarka Jelena Begović ili glumac i reditelj Lazar Ristovski, Vučićev pokušaj da građane ubedi da je „normalna i pristojna“ Srbija baš na njegovoj strani. Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković kaže za NIN da se pre svega radi o pokušaju da se relaksira rašireni stereotip o tome da SNS iza Vučića, nakon decenije klijentelističke vladavine, nema da ponudi nikog autonomnog, neuprljanog i sa integritetom. „Prateći kroz istoriju, još od Obrenovića, ovakve pojave, uočićemo da je uvek bilo tantijema-intelektualaca koji su nalazili razloge da budu uz vlast. Izgleda da je vreme estradnih zvezda isteklo, i ne treba sumnjati da su istraživanja Vučiću to i pokazala. S druge strane, od mogućnosti da budu bliže lukrativnim poslovima u određenoj meri zavisi i motivacija intelektualaca da se nađu na naprednjačkoj listi. Opet, takvi kadrovi se troše velikom brzinom, jer šta nakon izbora uraditi sa matematičarima ili genetičarima“, kaže Stojiljković. Istovremeno, politički analitičar i vlasnik agencije Pragma, Cvijetin Milivojević, ističe da u ovakvom manevru naprednjaka ima želje da se zatrpaju brojne afere, ali i namere da se u ideološkom smislu obuhvati što širi spektar birača. „Odabir Danice Grujičić je u dobroj meri određen keč ol strategijom. Ako pogledate, recimo, njene istupe tokom pandemije, doktorka Grujičić je malo bila antivakser, pa malo vakser. Dakle, prihvatljiva obema stranama. Ona je, takođe, jedina pričala o štetnosti osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja NATO. To takođe ’gađa’ onaj deo biračkog tela koji nije naklonjen neupitnom prozapadnom putu zemlje, a istovremeno pokazuje i brigu za zdravlje građana“, kaže Milivojević. Sagovornici NIN-a slažu se u oceni da u slučaju Danice Grujičić novac nije motiv, niti da je zanimaju ministarska nameštenja. Tako Milivojević ističe da je osnovni cilj njenog angažmana da ostavi neki monumentalni legat kao što je nova onkološka klinika. „Pogledajte slučaj gradonačelnika Zorana Radojičića. On je želeo i dobio Tiršovu 2. To je bio njegov motiv. I Danica Grujičić je veoma zagrejana za nove objekte ili taj specijalni nož za operacije. Naprednjaci, opet, računaju da ona nije početnik u politici, bila je dugogodišnji član Demokratske stranke, čak i predsednički kandidat, i primećujem da ona ima taj politički nerv i želju da se javno angažuje. S druge strane, umorila se od ’igranja’ u malim timovima u kojima ne može da dobije ono što želi. Uprkos svemu, ona ne izgleda kao neko ko će preći baš preko svega što joj Vučić servira“, naglašava Stojiljković. Ali ni Danica Grujičić ni Stojan Radenović ili bilo ko na prvih 12 nestranačkih pozicija na parlamentarnoj listi nisu prvi koji u političku džunglu ulaze kao nestranačke ličnosti, da bi iz nje izašli držeći se za ruke sa kompromitovanim režimskim bumbarima, vremenom se navikavajući na korupciju kao neku vrstu opšteprihvaćene društvene igre. Uostalom, zar Ana Brnabić nije došla kao stručnjak iz civilnog sektora, a Darija Kisić Tepavčević kao ugledna profesorka Medicinskog fakulteta. Obe su brzo prihvatile članske karte SNS-a, iritantni naprednjački vokabular, i razume se, brojne privilegije. „Neko vreme će lična harizma i stručnost i kod nestranačkih ličnosti na listi SNS-a raditi posao. Naprosto, ona je naplativa izvesno vreme. A onda dođe vreme kada stignu neprijatni zadaci i shvatiš da zavisiš od šefa. Onda je i prirodna stvar da se učlaniš u partiju ili ostaješ izvan svih tokova. SNS i funkcioniše po sistemu uslovljavanja i smenjivosti. Ne pamtim ko je dugo uspeo da opstane, a da se nije oslonio na stranačke jasle“, kaže Stojiljković. „Mešao sam se u izbor prvih 20... Kad kažem mešao – razgovarao sa ljudima iz Predsedništva i molio da tako izgleda“, poručio je nedavno Aleksandar Vučić. Ali, ako se pogleda spisak kandidata za beogradske izbore i činjenica da se zamenik gradonačelnika Goran Vesić i premijerka Ana Brnabić nalaze na obe liste, i za parlamentarne i za gradske izbore, onda to zvuči kao loš vic. Jasno je da unutar naprednjačke strukture ne postoji ne samo nikakva baza otpora, već ni osećaj elementarnog dostojanstva i da je Vučić temeljno doprinosio njihovom razaranju. U tom smislu i Aleksandar Šapić, koji je svoju stranku predao Vučiću, može biti samo frustriran. „To što je Šapić na prvom mestu neće imati nikakvog značaja, jer čak i da osvoje najviše glasova, naprednjaci neće imati apsolutnu većinu i moraće s nekim u koaliciju, a tada je to stvar dogovora. On je u ovom trenutku onaj električni zec, a imam zlu sumnju da je Vučić nameran da ga potroši. Možda je i isturen zato što je laka meta koju će opozicija gađati. Istovremeno, tu je Vesić koji ne krije ambicije da postane gradonačelnik i koji je vodio ličnu kampanju i postao Tik-Tok Sićve, ali i Ana Brnabić, koja je - da se ne zaboravi - nakon smene Nebojše Stefanovića postala prinudni upravnik Gradskog odbora SNS-a“, kaže Milivojević. „Ne bih voleo da budem Šapić koji za repom ima Vesića i Anu Brnabić u situaciji kada će beogradski izbori izvesno biti neizvesni. Beograd traži kapacitet, a naprednjaci ga nemaju i otuda ta neizvesnost“, zaključuje Stojiljković. Ono što je još vidljivo golim okom je da među prvih 150 na listi SNS-a za republičke izbore nema mladih lavova Luke Kebare, Janka Langure i još nekolicine polaznika naprednjačke akademije za veličanje vođe i žigosanje opozicije. Može biti da je Vučić zaključio da nisu bili dovoljno revnosni, ni u jednom ni u drugom. „Pretpostavljam da to nije podiglo rejting i da Vučić nije zadovoljan u situaciji kada očekuje da svaki čovek pokriva deo biračkog tela“, veli Milivojević. On, istovremeno zaključuje da, dok god i opozicija - i formalno i praktično - ne bude za to da predsednik stranke ne može biti i predsednik države, nevažno je da li će na listi biti nestranačke ličnosti ili kompromitovani partijski kadrovi, jer će građani glasati za Vučića. E sad, Vučić je najavio povlačenje sa čela stranke nakon izbora. Doduše, to je radio već 14 puta. Ali on zna da bi to poremetilo politički lanac ishrane, kao onomad kad je Tomislav Nikolić prepustio SNS, i da se među 750.000 članova partije sigurno zapatio i neki predator. I zato nestranački kadrovi na vrhu liste jesu za njega neuporedivo manja pretnja.