Do izbora tri putića

Kao bomba eksplodirala je vest, izrečena u Utisku nedelje pre nešto manje od dve godine, kada je Saša Radulović optužio Sergeja Trifunovića da mu vlast i SPAS Aleksandra Šapića pomažu u „prikupljanju“ potpisa za izbornu listu. Tada sam se malo više zainteresovao za tu temu, pokušao da uradim istraživanje tokom trajanja izborne kampanje, a ceo proces doveo do kraja nakon izbora, kada je Republička izborna komisija dostavila podatke o overiteljima svih potpisa birača, koji su podržali kandidovanje svih izbornih lista na izborima u junu 2020, koje je deo opozicije bojkotovao. I ranije smo imali sumnje i nedoumice oko toga kako su se pojedine izborne liste kandidovale na izborima. Javni beležnici, notari, kao isključivi overitelji potpisa trebalo je da uvedu red u ovu oblast. Uz izgovor pandemije kovida-19, izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima 2020. godine, vlast je ponovo omogućila da potpise overavaju opštinske i gradske uprave, a znamo ko vodi jedinice lokalnih samouprava i koliko nam nije teško zamisliti da bi predsednici opština i gradonačelnici, uglavnom iz redova SNS-a, bez ikakvih problema mogli i da zloupotrebe podatke građana. Da uprostim priču, dva su osnovna modela potencijalnih zloupotreba u procesu kandidovanja na izborima. Da partije vlasti, zarad svog interesa, pošalju svoje članove/aktiviste da podrže potpisom neke izborne liste i ovome je jako teško ući u trag. I moguće je da je ovakav model korišćen za određene izborne liste 2020. godine pre uvođenja vanrednog stanja i dok su potpisi mogli da se overavaju samo kod notara, za koje pretpostavljamo da neće da rizikuju sa falsifikovanjem dokumenata. Drugi model je mnogo jednostavniji i svodi se na to da opštinski i gradski službenici koriste baze podataka građana koje imaju i da „štancuju“ potpise podrške za odabrane izborne liste, naravno opet u skladu sa svojim političkim interesima. To suštinski znači da se zloupotrebljavaju lični podaci građana i siguran sam da se tako nešto dešavalo i 2020. godine na Novom Beogradu, u Paraćinu, Šidu i tako dalje. Sve ono što je istraživanje pokazalo. U situaciji kada neko ne može da prikupi dovoljan broj potpisa za kandidovanje na izborima, onda se pribegava ovakvim protivzakonitim mehanizmima. Iako ovakve „operacije“ mogu da se izvedu i da ne budu sumnjive za javnost, očigledno je da se za to nisu baš pripremili i onda je ukrštanje podataka dobijenih od RIK-a sa pozivima za prikupljanje potpisa na društvenim mrežama vrlo jasno ukazalo da se radi o velikim zloupotrebama. Nažalost, nakon izbora 2020. godine nadležni organi nisu pokrenuli istragu o tome i na kraju je sve ostalo na obaveštavanju javnosti, ali usled sumnji tokom izborne kampanje, verujem i da su mnogi politički akteri na izborima platili cenu tih sumnji. A najmanje osam izbornih lista je imalo značajne nelogičnosti u pogledu prikupljanja potpisa. Kako sam 2020. godine pratio ceo taj proces i želeo da ukažem na nepravilnosti koje samo dodatno urušavaju integritet izbornog procesa, koji je sam po sebi ionako na jako niskom nivou, odlučio sam da isto uradim i za predstojeće izbore u aprilu, posebno što se očekuje veliki broj izbornih lista koje služe da odvuku određeni broj glasova od pojedinih lista i kako bi što veći broj glasova bio bačen (glasovi za liste ispod izbornog praga koji se prelivaju onima koji su iznad). Posebno je važno što su nam procedure takve da su parlamentarni izbori morali da budu raspisani najmanje 15 dana pre predsedničkih i da će kandidati za predsednika imati samo 10 dana da te potpise za kandidovanje prikupe. I tu imamo veliki broj najavljenih kandidatura. Zarad demokratije, zakonitosti i legalnosti ovog procesa, istraživački tim koji sam okupio i koji čini 10 mladih istraživača entuzijasta i ja ćemo pratiti celokupan ovaj proces kandidovanja na izborima. Dobili smo podršku od Nacionalne koalicije za decentralizaciju i ova oblast će svakako u budućnosti biti deo predloga izborne reforme. Cilj monitoringa je da prikupimo sve podatke o ovom procesu i da upoznamo javnost sa svim nepravilnostima ili nelogičnostima do kojih dođemo. Naše praćenje ovog procesa obuhvata četiri seta podataka, koje ćemo na kraju ukrštati kako bismo došli do nekih zaključaka. Prvo, napravićemo bazu podataka o tome gde su politički subjekti - partije, koalicije, grupe građana i predsednički kandidati - pozivali svoje pristalice da ih podrže potpisom za kandidovanje. Drugo, od svih jedinica lokalnih samouprava, opštinskih i gradskih uprava i javnih beležnika ćemo na dnevnom nivou prikupljati podatke o tome koliko su kojim listama (ili predlagačima) overili potpisa, kako u prostorijima uprava i notara, tako i van svojih prostorija, kada overivači izlaze na teren. Ove podatke tražimo pozivajući se na dostupnost informacija od javnog značaja. Treće, zahtevajući informacije od javnog značaja od RIK-a tražimo podatke o strukturi overivača svih izbornih lista kako oni proglase izbornu listu (dužni su da odgovore u roku od 15 dana), kako bismo do ovih podataka došli pre zakonskog roka od sedam dana pred izbore, da bismo imali vremena za ukrštanje podataka. Za sada nam RIK ne dostavlja ove podatke proaktivno, iako smo ih u otvorenom pismu pozvali da to urade, pa koristimo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, a koristićemo i mehanizam žalbi uz pomoć poverenika za informacije od javnog značaja. Kada nam RIK dostavi te obrasce za izborne liste, iz njih ćemo moći da vidimo gde su potpisi overeni. Ako se ponove zloupotrebe kao 2020. godine, odmah ćemo uvideti potencijalne zloupotrebe kroz ukrštanje podataka iz prvog i trećeg seta podataka, a dodatno i kroz podatke od overivača (drugog seta podataka) kada ih sve prikupimo. Iz ova tri seta podataka, moći ćemo da ukrštamo podatke i da vrlo jasno detektujemo zloupotrebe i nelogičnosti i o tome obavestimo javnost. Poslednji, nešto manje pouzdan indikator dobićemo ukrštanjem podataka o broju potpisa u određenim jedinicama lokalne samouprave u odnosu na izborne rezultate u tim opštinama i gradovima. Iako sam po sebi ovaj pokazatelj ne predstavlja dokaz da je bilo zloupotreba, za javnost će svakako biti zanimljivo da sazna da je neka stranka ili koalicija za svoju listu u jednoj lokalnoj samoupravi uspela, na primer, da nađe 1.000 građana, koji su je svojim potpisima podržali, a da je posle toga na izborima ta lista dobila 15 ili 50 glasova. Ovaj set podataka nema nivo pouzdanosti kao prva tri, ali će i on biti jasan indikator zloupotreba. Neke od ovih podataka dobićemo pre, a neke tek nakon završenih izbora 3. aprila. U svakom slučaju, cilj nam je da ukažemo na sve probleme i potencijalne zloupotrebe i prikupimo sve podatke koje mogu politički subjekti da koriste za neke buduće istrage kroz, na primer, skupštinske anketne odbore. Istovremeno, ti podaci mogu biti i dobra polazna osnova za državne institucije, koje bi u slučaju zloupotreba morale da reaguju. U svakom slučaju, i ovaj deo izbornog procesa u budućnosti mora da bude deo ozbiljne kontrole i izborne reforme, kada za nju dođe vreme.