Zaboravljeni simbol otpora

Vlast i institucije pod njenom kontrolom na sve načine pokušavaju da gurnu u zaborav uzbunjivača Aleksandra Obradovića i koruptivne poslove oko Krušika i drugih fabrika vojne industrije, jer to je, očigledno najopasnija afera za vlastodršce. Više od dve godine je prošlo od kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal krajem decembra 2019. dalo nalog BIA, MUP i VBA da ispitaju poslovanje privatnih trgovaca sa Krušikom. NJihov istražni posao je bio lak, jer se radilo o činjenicama koje je Obradović otkrio - da su postojali privilegovani trgovci bliski vlasti koji su u nekim slučajevima mine iz valjevske fabrike kupovali po ceni nižoj nego što je Krušik koštalo da proizvede te iste mine, a plaćali su uvek manje od državnog Jugoinporta SDPR. Više hiljada dokumenata, koji se nalaze kod tužioca, od kojih su javnost, kao i čitaoci NIN-a, videli samo mali deo, dokumentovano su svedočanstvo o višegodišnjem izvlačenju novca iz Krušika. Međutim ništa se nije desilo više od dve godine. S druge strane, uzbunjivač Obradović sve vreme je pod odmazdom. Protiv njega je pokrenut istražni postupak još pre dve i po godina, septembra 2019, zbog navodnog otkrivanja poslovne tajne, a zapravo je obelodanio koruptivne ugovore. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal koje vodi istragu protiv njega nema nameru da odustane, što bi bilo logično jer je poveden drugi predistržni postupak upravo zbog sumnji na koje je on ukazao. Advokat Vladimir Gajić, branilac Obradovića, kaže za NIN da je krivični postupak protiv njegovog klijenta u nekoj vrsti hibernacije. „Mislim da je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odavno završilo svoju istragu. Krivični postupak protiv Obradovića je počeo političkom odlukom. Sada je zamrznut na isti način. Da li će biti podignuta optužnica, odlučiće Aleksandar Vučić. Tišina je prekrila ovaj predmet i kada je u pitanju krivični postupak i kada je u pitanju interesovanje javnosti. Aleksandar se takođe povukao u tišinu. Neki od ne baš mnogo spretnih pokušaja da bude nagovoren da se direktno uključi u političku arenu su prošli neuspešno. On ima odlično razvijenu emocionalnu inteligenciju, a ona ga sprečava da sebe dovede u položaj da bude jednokratno iskorišćen i na taj način potrošen. Zato će on ostati simbol otpora u Srbiji. Podneo je ličnu žrtvu zbog svoje izuzetne hrabrosti i čvrstog i nepokolebljivog karaktera. Zbog toga se ne kaje. Trebalo je da bude primer, ali nije uspeo. Ostao je jedini. NJegova sudbina je slika naše stvarnosti. Podržavam ga u njegovom stavu. Poslednji put kada smo razgovarali posavetovao sam ga - treba da gledaš samo svoje lične i porodične interese. On je simbol nečega što u Srbiji ne postoji. U to sam duboko uveren“, kaže advokat Gajić. Osim što je pod istragom, Obradović je i dalje suspendovan u Krušiku gde su posledice sumnjivog poslovanja brzo došle na naplatu. Krušik sada ne može da funkcioniše bez pomoći države. Radnici Krušika su svoje nezadovoljstvo ponovo pokazali i posle sastanka sa rukovodstvom fabrike 4. februara 2022. Četiri reprezentativna sindikata su u zajedničkom saopštenju, koje je bilo istaknuto u fabrici, najavili mogućnost štrajka. Goran Trifunović, predsednik sindikata Sloga, potvrdio je za N1 da se pregovaralo sa rukovodstvom fabrike o četiri stavke, a to su uposlenost, povećanje cene radnog sata, ukidanje negativne stimulacije i regulisanje otežanih uslova rada. „Ovoga puta bazirali smo se na neke najvažnije stavke, međutim, situacija nije sjajna i po pitanju uslova rada i mnogih drugih stvari“, istakao je Trifunović. Rukovodstvo Krušika je zatim 12. februara izdalo saopštenje u kome je optužilo sindikalne lidere četiri sindikata za „uskogrude interese“. Zanimljivo je da su u delu saopštenja osim sindikalnih vođa optužili i deo rukovodstva za familijarno zapošljavanje, te priznaju da se „za nepune tri godine brojno stanje sa oko 1.400 povećalo na preko 3.200 zaposlenih“. Uzbunjivač Obradović je ranije više puta javno ukazivao na ono o čemu zaposleni u Krušiku nezvanično govore: „Glavni operativac SNS i kum Aleksandra Vučića Darko Glišić je čovek koji je glavni kadrovik u Krušiku“. Menjali su se generalni direktori Krušika, ali se situacija u fabrici pogoršavala. Nakon nekadašnjeg SNS kadrovika opštine Zemun Mladena Petkovića, koji je prekomandovan na čelo Zastava oružja i u čije vreme su sklapani koruptivni poslovi koje je obelodanio Obradović, od decembra 2018. na čelu Krušika kao v. d direktora bio je Vladan Lukić. Umesto njega je juna 2021. postavljena Jovanka Andrić. Svi direktori se do danas prave nemi na činjenice na koje su ukazali Obradović i pojedini mediji među kojima je i NIN. U javnosti, do koje su dopirali profesionalni mediji, najviše je primećeno da je sumnjive poslove sa Krušikom imala kompanija GIM za koju je posredovao sada pokojni Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, a sada odbrane Nebojše Stefanovića. Ipak, najviše spornih ugovora sa Krušikom imalo je pet preduzeća pod kontrolom Slobodana Tešića i ta činjenica može biti veoma nezgodna za sadašnjeg predsednika Srbije i SNS-a. Tešićevi Partizan tek, Vektura trans, Falkon stratedžik solušn, Araneks i Tehnoglobal sistem, od avgusta 2015. do marta 2019. sa Krušikom su potpisali 14 ugovora, vrednih više od 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Uz to Tešićeva preduzeća izvozila su oružje i drugih državnih fabrika, Zastava oružja, Prvog partizana i Prve petoletke dok je direktorka te firme bila Anđelka Atanasković, aktuelna ministarka privrede. Osam ugovora sa Krušikom Tešićeve firme potpisale su posle 21. decembra 2017, kada je kao „najveći trgovac oružjem na Balkanu“ stavljen na crnu listu SAD, zbog „koruptivnih radnji i pretnji po mir“ u vezi sa trgovinom oružjem. Crna lista je 9. decembra 2019. proširena za više njegovih saradnika i preduzeća. Tešić je prvi put na crnu listu UN dospeo još 2003. zbog izvoza oružja u Liberiju. U veliki biznis Tešić se vratio kada je Vučić 2012. došao na vlast kao ministar odbrane. Na fotografiji iz marta 2013. vidi se da su, u pregovorima sa predstavnicima Libije, u srpskoj delegaciji bili i ministar Vučić i Tešić. Zvanična delegacija Libije tada je posetila i Tešićev Partizan tek. Inače, Vučić je i pre 2012. „upao“ u presretnute razgovore sa Tešićem, koji je tada bio na crnoj listi UN. Uz značajne diplomatske napore Srbije Tešić je bio skinut sa crne liste UN-a i dobio je diplomatski pasoš Srbije. NJegova ćerka Danijela je bila na listi SNS-a 2012. za skupštinske izbore, a zatim je radila u Ministarstvu spoljnih poslova. Sa dolaskom novog ministra unutrašnjih poslova Aleksandara Vulina, Tešićeva ćerka je radila u MUP-u. O bliskim vezama SNS-a i Tešića svedoči i podatak da je nakon posete Vučića Kosovu, ovaj trgovac oružjem ispunio neka predsednikova obećanja i Srbima donirao dva traktora i kombi. O tome je javnost obavestio tada generalni sekretar predsednika, sada ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. Prema dostupnoj dokumentaciji, Krušik je Tešićevim firmama isporučio 796.990 mina po cenama koje su obično bile za do 20 odsto povoljnije nego za državni Jugoimport SDPR. Uz to, iz zvaničnih finansijskih izveštaja se vidi da je na kraju 2018. Partizan tek za mine Krušiku dugovao 3,56 miliona evra, iako je ta Tešićeva firma te godine profit uvećala za 91 odsto, sa 174 na 333 miliona dinara. Vlast se nijednom nije osvrnula na brojna otkrića o njegovim sumnjivim poslovima koji su se nastavili. NJegova Vektura trans je u julu 2020. imala dve isporuke oružja za Jermeniju, dok su trajali sukobi sa Azerbejdžanom, zbog čega je izbio diplomatski skandal i nakon čega je Srbija vratila prevremeno deo azerbejdžanskog kredita. Ovaj posao dodatno je sumnjiv jer Srbija nije dala dozvolu za direktan posao Krušika sa Ministarstvom spoljnih poslova Jermenije, već ga je dobila Tešićeva Vektura. Kao što je vlast tajno uhapsila uzbunjivača Obradovića, sada pokušava da ceo slučaj korupcije gurne u zaborav. Zato je na javnosti da čovek, koji je rizikujući sve otkrio korupciju, ne bude samo simbol hrabrosti već i putokaz za društvo koje ne pristaje na lopovluk. To znači da on bude zaštićen, a da se lopovima sudi.