Država iz „helikoptera“ doliva ulje na vatru inflacije

Snažne mere fiskalne politike bile su uobičajen i načelno dobar odgovor na globalnu ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korona virusa. Pošto ova kriza nije bila izazvana strukturnim ekonomskim slabostima, već spoljnim činiocima – najveći broj država mogao je na nju da odgovori fiskalnim merama znatno brže i izdašnije nego tokom prethodne krize iz 2008. godine. Vanredna sredstva iz budžeta davana su za zdravstvo, ugroženu privredu i stanovništvo. Takvim merama sprečen je visok pad zaposlenosti i pomognut brz i snažan globalni privredni oporavak. Srbija je, međutim, otišla u drugu krajnost, tj. davala je budžetska sredstva ne samo tamo gde je bilo potrebno i ekonomski opravdano, već i tamo gde to nije bilo neophodno. Zbog toga su sredstva koja su tokom 2020. i 2021. iz budžeta data za tzv. antikrizne mere u Srbiji bila za više od 50 odsto veća u odnosu na prosek uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope. Veća vanredna izdvajanja Srbije za zdravstvo u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope bila su neizbežna. Decenije nedovoljnog ulaganja dovele su do toga da je Srbija epidemiju korona virusa dočekala s nedovoljnim kapacitetima zdravstvenih ustanova, nedostatkom potrebne opreme, relativno niskim platama i manjkom zdravstvenih radnika. Zato su izdvajanja Srbije za ove namene tokom krize bila veća u odnosu na uporedive zemlje (izgradnja kovid bolnica, pojačan uvoz medicinske opreme, novo zapošljavanje i povećanje plata zdravstvenim radnicima). Već kad su davanja privredi u pitanju, postoje jake indikacije da su ona dobrim delom bila neracionalno usmerena. Za razliku od drugih evropskih zemalja u kojima se pomoć po pravilu davala samo pogođenim preduzećima, Srbija se opredelila da preko 95 odsto sredstava za budžetsku podršku privredi daje neselektivno. Zbog širokog obuhvata, za pomoć privredi dato je oko 15 odsto više sredstava od drugih zemalja centralne i istočne Evrope – iako bi očekivano bilo suprotno, jer je zbog strukture privrede (veće učešće poljoprivrede i prehrambene industrije, a manje učešće turizma, avio saobraćaja, autoindustrije) Srbija bila manje pogođena krizom. Još jedan indikator koji jasno ukazuje na to da su budžetska sredstva za pomoć privredi neracionalno odlazila i na ona preduzeća koja nisu imala probleme u poslovanju tokom krize jeste podatak da je porez na dobit iz 2020. naplaćen u rekordno velikom iznosu, iako je proizvodnja u 2020. imala pad od 0,9 procenata. Ipak, ubedljivo najveća neracionalnost u paketu antikriznih mera Srbije je gotovo stihijska isplata neselektivne pomoći stanovništvu. Od prvog davanja 100 evra svim punoletnim građanima u junu 2020. usledio je čitav niz sličnih mera, pa je za ove namene dosad isplaćeno ogromnih 1,8 milijardi evra. Kad se u junu 2022. isplati i novih 100 evra građanima koji imaju od 16 do 29 godina ovaj trošak će se popeti na 1,9 milijardi evra. Druge zemlje centralne i istočne Evrope kriznu pomoć stanovništvu usmeravale su samo na one kategorije koje su bile ugrožene krizom. Zbog toga je za ove namene u Srbiji tokom 2020. i 2021. potrošeno čak pet puta više u odnosu na uporedive zemlje. Analize neselektivnih davanja stanovništvu u Srbiji, koje je Fiskalni savet u više navrata sprovodio u prethodnim godinama, pokazuju da one nisu ekonomski efikasne. Uticaj koji ovakva davanja imaju na ubrzanje privrednog rasta gotovo je beznačajan i jednokratan, a povećanje poreskih prihoda usled veće potrošnje stanovništva ni izbliza nije uporedivo s troškovima ovih mera. I iz ugla socijalne politike neselektivna davanja, prilikom kojih se isti iznos daje i bogatim i siromašnim građanima, promašena je mera, u suprotnosti sa započetom reformom sistema socijalne zaštite (uvođenje socijalne karte). NJen uticaj na smanjenje siromaštva i nejednakosti je nedovoljan i privremen. Sve antikrizne mere, uključujući i one neracionalne, Srbija je finansirala zaduživanjem i to je bio glavni razlog prekomernog zaduživanja zemlje u prethodne dve godine. Javni dug je od kraja 2019. do kraja 2021. povećan za čak šest milijardi evra – sa 24,4 milijarde na 30,5 milijardi evra. Da su antikrizne mere u Srbiji bile bolje targetirane porast javnog duga mogao je biti bar za dve milijarde evra manji. Ovde je važno skrenuti pažnju i na to da, uprkos nezabeleženo velikom apsolutnom porastu, nije došlo do toliko velikog povećanje učešća javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). Javni dug na kraju 2021. iznosio je 57,5 odsto BDP-a u odnosu na 52,8 odsto BDP-a na kraju 2019. Međutim, iza ovog rezultata u velikoj meri stoji realno jačanje dinara, odnosno visoka inflacija uz nepromenjen kurs dinara. Da je dinar u prethodne dve godine depresirao kao što su u proseku depresirale druge valute zemalja centralne i istočne Evrope, koje imaju fleksibilan kurs (Mađarska, Poljska, Rumunija, Hrvatska), javni dug Srbije na kraju 2021. premašio bi 60 odsto BDP-a. Na kraju, poseban problem sa antikriznim merama u Srbiji, naročito onim koje su usmerene na stanovništvo je to što se njihovo trajanje neopravdano produžava. Većina drugih zemalja regiona, osim Mađarske, koja takođe 3. aprila ima parlamentarne izbore, završila je s antikriznim merama u 2021. Ekonomskih razloga za njihovo produžavanje više nema, jer se privreda uglavnom oporavila od krize, a nova makroekonomska pretnja postala je inflacija. Međutim, za razliku od većine uporedivih zemalja, Srbija i tokom 2022. nastavlja sa neselektivnim isplatama novca penzionerima i mladima, što može da dolije ulje na vatru već ubrzanom rastu cena. Autor je predsednik Fiskalnog saveta