Baždarenje presude

Preokret na suđenju Darku Šariću i njegovoj grupi optuženoj za šverc 5,7 tona kokaina desio se nakon niza neobičnih odluka novog veća apelacionog suda. Veće čija je predsednica sudija Nada Hadži Perić, sudija izvestilac Sretko Janković, a članovi veća sudije Vesna Petrović, Tatjana Vuković i Marko Jocić, donelo je odluke u korist optuženih koje su suprotne ranijim sudskim rešenjima. Prethodno je Vrhovni kasacioni sud poništio pravosnažnu presudu drugog veća Apelacionog suda iz samo formalnih razloga, jer je dvoje sudija ranije učestvovalo u odlukama o pritvoru. Ni u jednoj reči Vrhovni kasacioni sud, u obrazloženju ukidanja pravosnažne presude, ne spominje nezakonite dokaze. Međutim ovo poslednje veće Apelacionog suda otvara ponovo suđenje i donosi odluku o ukidanju ključnog dokaza. U pitanju je presretnuta komunikacija jednog od optuženih organizatora kriminalne grupe, Željka Vujanovića, kada dogovara pretovar posle zaplenjene oko dve tone kokaina na jahtu Maui u Urugvaju. Zanimljivo je da je odbrana od početka postupka tražila da se iz dokaza izuzme presretnuta komunikacija Vujanovića, ali da je to prethodno odbilo 16 sudija. Od tih 16 njih deset je iz istog Apelacionog suda u dva veća, kao i šest u dva veća Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal (Specijalnog suda). Inače, iz novog Apelacionog veća sudije Janković i Vuković, bile su i u prethodnom veću koje je odbilo isti zahtev odbrane da se izuzme ovaj dokaz. Takođe ni Vrhovni sud nije doveo u pitanje ovaj dokaz. Zanimljivo je da je Vrhovni sud doneo odluku o ukidanju presude iz jednog formalnog razloga, odbijajući sve druge predloge odbrane, 22. aprila 2021, ali ju je objavio tek kada je NIN pustio tu vest 15. juna. U spornom rešenju apelacionog veća navodi se i da je odluka o izdvajanju Vujanovićeve komunikacije pravosnažna, što tužilaštvo sprečava da podnese žalbu. U nekim ranijim odlukama Apelacioni sud je dozvoljavao žalbe. U tom rešenju, u koje je NIN imao uvid, Veće obrazlaže ovakvu odluku u samo jednoj rečenici i pored brojnih odluka prethodnih sudova da odbije ovaj zahtev odbrane. Samo piše da su navodno mere protiv Vujanovića „trajale duže od godinu dana, što je protivno odredbama tada važećeg ZKP (Zakonika o krivičnom postupku)“.  Zbog ovih i još nekih spornih odluka desilo se još nešto krajnje neuobičajeno, da nadležni zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Ivanić, koji od početka zastupa optužnicu, podnese zahtev za izuzeće celokupnog sadašnjeg veća Apelacionog suda. Tužilac Ivanić je na pretresu 4. marta rekao: „Vi ste tokom ovog postupka nizom odluka pokazali apsolutnu pristrasnost.“ Naveo je tri razloga pristrasnosti - kućni pritvor Šariću, odbijanje Veća da saopšti koji se dokazi raspravljaju, i nedostavljanje rešenja i razloga o izuzeću dokaza. Obrazložio je prvi dokaz pristrasnosti: „U rešenju (o ukidanju pritvora i određivanje kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom) stajala je jedna adresa na kojoj će boraviti, a Šarić je otišao na drugu adresu.“ Šarić je, kako NIN saznaje, umesto na prijavljenu adresu za kućni pritvor u Antifašističke borbe, otišao u vilu prijatelja, bivšeg košarkaša Nikole Pekovića, na Dedinju. „Da li je ovo jedinstven slučaj u zemlji? Da se donese rešenje o ukidanju pritvora i da okrivljeni sam praktično odredi gde će ići. Vi tek nakon pet dana reagujete i to na zahtev odbrane i donosite preinačeno rešenje (sa novom adresom)“, rekao je tužilac Ivanić. Ovo apelaciono veće dostavilo je tužilaštvu rešenje o ukidanju zatvorskog pritvora i pravo na žalbu. Međutim, drugo tročlano veće Apelacionog suda (predsedavao sudija Zoran Savić) odbacuje žalbu uz obrazloženje da tužilaštvo nema prvo na žalbu o kućnom pritvoru. Tužilac Ivanić je naveo da je petoro sudija neovlašćeno na nejavnoj sednici raspravljalo o odluci o pritvoru. Prema njegovom stavu, Veće nije u tom trenutku moglo da odlučuje o pritvoru jer se Šarić tamo nalazio po drugom osnovu, po odredbi o pritvoru nakon okončanja pravosnažnog postupka. Zanimljivo je i da je Šarić imao pravosnažnu presudu, a nije bio upućen na izdržavanje kazne zatvora ni posle sedam meseci dok je ta presuda važila. Od predaje 18. marta 2014.  do 24. decembra 2021. on je u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda, gde ima veće pogodnosti kao pritvorenik. Kao drugi razlog za izuzeće tužilac Ivanić je naveo da sud, kada smatra da je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, mora da kaže koji će dokazi biti razmatrani, ali da Veće to nije učinilo. „Zakon kaže, pretres se otvara iz jednog jedinog razloga, kad je pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Niste nam objasnili šta je sporno ni o čemu se raspravlja. Ovaj propust suda je doveo do toga da je potpuno nejasno o čemu se raspravlja na pretresu“, rekao je tužilac Ivanić na pretresu. On je naveo da je treći razlog za izuzeće što Veće nije dostavilo pisano rešenje o izdvajanju presretnute komunikacije Željka Vujanovića na koje bi tužilaštvo moglo da uloži žalbu . „Mislimo da po Zakoniku o krivičnom postupku imamo pravo žalbe“, rekao je tužilac Ivanić.   Veće čije je izuzeće tužilac tražio odlučilo je, odmah istog dana, da odbije njegov zahtev. Sporne odluke ovog veća su samo deo otvorenih pitanja postupka protiv Šarićeve grupe. Na najspornija pitanja odranije samo sadašnja vlast može da odgovori. Pitanja su: Ko je napadao svedoke saradnike i ubijao članove njihovih porodica? Ko je iz BIA ugrozio bezbednost tužioca Saše Ivanića? Zašto su nakon predaje Šarića 2014. smenjeni svi iz MUP, BIA i suda koji su bili uključeni u međunarodnu akciju Balkanski ratnik 2009? Gde se do predaje krio prvooptuženi? Zašto su mediji bliski aktuelnoj vlasti vodili kampanje protiv učesnika akcije Balkanski ratnik i svedoka saradnika u postupku? Kakva je veza sadašnjeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara sa ovim kartelom? Zašto je Srbija, čiji su predstavnici tužilaštva, BIA i MUP-a dobili međunarodna priznanja zbog akcije Balkanski ratnik, jedina zemlja u kojoj nisu osuđeni pripadnici ove grupe, a osuđeni su u Italiji, Urugvaju, Sloveniji... Šarić je sada u Srbiji prvostepeno osuđen u Specijalnom sudu kao organizator grupe za krijumčarenje kokaina na 15 godina i u odvojenom postupku za pranje novca na devet godina zatvora, o kojem će tek odlučivati Apelacioni sud. Glavni svedok saradnik Nebojša Joksović, za koga je Šarić rekao da mu je bio prijatelj, bio je ugrožen. NJegov bliski rođak Radovan Joksović ubijen je 3. jula 2012, u Beogradu, a ranjen je suvozač Predrag R. Pre toga je pretučen rođeni brat Joksovića. Štamparija Joksovića u Žarkovu je dva puta napadnuta. U maju 2011. ispaljena su tri projektila iz „zolje“, a avgusta 2015. bačena je bomba. Juna 2012. bačena je bomba i na Joksovićev kafić u Žarkovu. Nakon predaje Šarića 2014, u režimskim medijima kreće kampanja protiv pripadnika tužilaštva, BIA i MUP-a koji su učestvovali u istrazi. Ubrzo su i smenjeni svi učesnici akcije Balkanski ratnik iz MUP i BIA, koji su dobili međunarodna priznanja, čak i istražni sudija Dragan Lazarević, koji je odobrio da se presretne komunikacija klana. Jedino tužilac Saša Ivanić nije smenjen, ali je 23. februara 2015. jedan opskurni sajt objavio njegovu fotografiju iz službene elektronske evidencije MUP-a. Kancelarija poverenika za informacije i zaštitu podataka utvrdila je da je neko iz BIA nezakonito uzeo fotografiju i da je ona zatim objavljena na sajtu koji podržava Šarićev kartel. U BIA su tvrdili da istu karticu za pristup evidenciji MUP-a koristi više njihovih pripadnika, pa ne znaju ko ju je zloupotrebio. Kancelarija poverenika tada je podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatog počinioca iz BIA, ali se po njoj do danas nije postupalo. Krivična prijava nije sprečila TV Pink da 29. maja 2020. objavi istu fotografiju, uz izjave Šarićevih advokata koji su tražili izuzeće tužioca. Važnije od toga što niko nije procesuiran za zloupotrebu ličnih podataka, za šta je zaprećena kazna do tri godine zatvora, jeste to što nije otkrivena veza iz BIA sa kartelom. Kasnije su iz Specijalnog suda sklonjene i sudije Vladimir Vučinić i Aleksandar Trešnjev, koji su bili u veću koje je Šarića 2015. osudilo na 20 godina. Apelacioni sud je tu presudu oborio. Zbog promene zakona, koji je tada retroaktivno primenjen - da sudija u sudećem veću ne može da bude onaj koji je odlučivao u istom predmetu u istrazi. To nije bila zakonska prepreka da pravosnažno oslobodi Bojana Stanojkovića, Šarićevog kuma, koga je tužilaštvo teretilo kao jednog od vođa klana. Novo veće Specijalnog suda je odbilo zahtev tužilaštva da u dokaze uvrsti presretnute razgovore u kojima učestvuje i Stanojković, koji je bio u bekstvu dok nije oslobođen. Režimski mediji su posebno prozivali pripadnike tužilaštva, MUP-a i BIA zbog sastanaka 18. aprila 2010. na Jelovoj gori sa Draganom Dudićem Fricom koji je presudom označen kao jedan od organizatora grupe. Tužilaštvo, MUP i BIA se međusobno kontrolišu, a svi su bili prisutni na sastanku koji spada u opis njihovog posla i nije nezakonit, ali to nije sprečilo medijske spekulacije. Nije se sve završilo medijskom kampanjom. Na zahtev Šarićeve odbrane, tadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević februara 2015. skinuo je oznaku tajnosti sa izveštaja o sastanku na Jelovoj gori pisanog naknadno, posle četiri i po godine - 27. septembra 2014. U dokumentu su i izjave nekih učesnika sastanka iz BIA i MUP date 2013. Oni navode da je Dudić došao da „opipa situaciju“, dok su oni hteli da izvuku nešto iz njega, ali da „nije hteo ništa da ispriča“. U ovom naknadnom izveštaju BIA navedene su brojne netačnosti, na primer da se ne zna ko je ubio Dudića (30. maja 2010. u Kotoru), iako je ubica odmah uhapšen i osuđen. U izveštaju su neka imena zacrnjena, kao advokatice Vesne Lončar, supruge ministra zdravlja, koja je posredovala u ime Dudića da se održi sastanak. Ona je prethodno radila u advokatskoj kancelariji Đorđevića koji je kao šef BIA kasnije dostavio naknadni izveštaj. Režimski mediji napadali su smenjenog načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića koji je za NIN i KRIK izjavio da je advokatica Lončar dogovorila sastanak Dudića sa tadašnjim direktorom policije Miloradom Veljovićem, sadašnjim savetnikom predsednika Vučića. Milović je rekao da je Dudića na sastanak dovezao pripadnik BIA Miodrag Stojanović, kum ministra Lončara, i zaključio: „Nemoguća je slučajnost da Lončareva žena ugovara sastanak sa jednim od visokokotiranih ljudi iz narko-klana, a da ga dovozi Lončarev kum, bez obzira na to što je službenik BIA.“ Kampanja u korist Šarića nije se zaustavila ni uoči izricanja sada važeće osuđujuće prvostepene presude. Režimski mediji su izveštavali da su navodno svedoci saradnici Joksović, Draško Vuković i Radan Adamović promenili iskaz, što je opovrgnuto presudom. Ostalo je nerazjašnjeno gde se Šarić krio. Ne postoji rešenje o izručenju Šarića, a prema izveštaju beogradske policije navodno se krio u Dominikanskoj Republici. Sam Šarić je to doveo u pitanje: „Probudim se, upalim televizor i vidim da je uhapšen Sretko Kalinić.“ Vest o hapšenju Kalinića juna 2010. emitovana je u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH. U Južnoj Americi tada nije bilo satelitskog programa nijedne nacionalne TV. Srbija koja je bila predvodnik akcije Balkanski ratnik 2009. sada je ostala poslednja gde se još vode postupci. Ovdašnji istražitelji su osim iskaza tri svedoka saradnika i priznanja još devet pripadnika grupe, koji su sa tužilaštvom postigli sporazum (neki čak i za 12 godina zatvora), presreli brojne komunikacije pripadnika grupe i zaplenili knjigu šifara. Novo saslušanje sva tri svedoka saradnika, što bi bilo četvrti put, najavljeno je za 8. mart pred Apelacionim sudom. To se radi iako nijedno sudsko veće, pa ni Vrhovni sud, nije dovelo njihove iskaze u pitanje. Sada je skoro sve dovedeno u pitanje. Moguće je da će se ostvariti reči samog Šarića. Tokom jednog od svojih nastupa u sudnici, Šarić je odgovarajući na pitanja tužioca rekao: „Vi mene imate samo za Italiju i ništa drugo.“ Na pitanje sudije šta je pod tim mislio i šta je to bilo u Italiji, on je odgovorio: „Pa ono za šta ste me optužili“. Potom se ispravio i naveo da ništa od iskaza svedoka saradnika Joksovića nije istina. Kakva je to zemlja u kojoj optuženi narko-šef prognozira ishod suđenja, a vlasti smenjuju sve koji su vodili istragu protiv njega i donosili osuđujuće presude?! Vuk Z. Cvijić