I direktor RZS priznao da nam Indeks bede dramatično raste

Skidam kapu. Dr Miladin Kovačević zaista je hrabar. Da nije, ni na poligrafu, a kamoli javno ne bi priznao da je 2021. u Srbiji Indeks bede (zbir stope nezaposlenosti i inflacije) povećan za 72 odsto! Još veća hrabrost bila je reagovati na Vučićev indeks bede, a ne pokušati bar nečim opravdati to što nam životni standard ne raste kao BDP, najbrže u Evropi. U stvari deset puta bržim tempom nazaduje, jer nam je BDP porastao sedam, a Indeks bede 72 odsto. Ili je dr Kovačević, kao vrsni statističar, procenio da je bolje ne čačkati „mečku“, jer je ove godine Indeks bede nastavio da raste, uprkos odluci Vlade da privremeno (bar do izbora) ograniči cene osnovnih životnih namirnica i goriva. I još će, na krilima inflacije, rasti. Uostalom, znate li ikoga ko veruje da će se cene uskoro stabilizovati. Posebno na proleće, kada se odlede i ove što ih je Vlada zamrznula. Biće da se zato nije ni osvrtao na činjenice, već se koncentrisao samo na pitanja „vere“, zamerajući mi da sam američkog ekonomistu Majkla Boskina citirao („nacionalni računi su beskorisni ako im se ne može verovati“) samo da bih čitaocima NIN-a sugerisao „da se ni nacionalnim računima Srbije, koje produkuje RZS, ne može verovati“. I još dodaje da svako ima slobodu „da se ’klanja bogu’ kojem želi, da veruje u šta god hoće, uključujući i verovanje da je Srbija 2022. poput Staljinovog Sovjetskog Saveza“. Ne bih sa g. Kovačevićem raspravljao o „veri“, niti me zanima kom se bogu on moli, ali me svakako zanima zašto jedino on poredi Srbiju 2022. sa Staljinovim SSSR-om. Tim pre što sam u „spornom“ tekstu samo citirao Boskinovu anegdotu iz Moskve i ni rečju nisam pomenuo ni RZS, ni direktora RZS. Ako ne veruje, ah opet to pitanje vere, neka ponovo pročita. Ili možda g. Kovačević zna nešto što ostali ne znaju? Ne tvrdim, samo pitam. Posao novinara i jeste da pitaju, zar ne? I ne sugerišem da u Srbiji danas ništa ne može da se pita kao u Staljinovom SSSR-u. E, sad, druga je stvar hoće li neko od zvaničnika da nam objasni dokle će Indeks bede da nam raste ili će da nas, poput g. Kovačevića, uverava da „veru dežurnih kritičara – vernika u teorije zavere o RZS-u – ne možemo bilo čime da poljuljamo, niti da ih razuverimo“. A da, za promenu, pokušate da nas činjenicama prevedete u „drugu veru“? Mada sumnjam da bismo se i tad svi klanjali istom bogu. Hteo - ne hteo, moram da priznam da je g. Kovačević, ipak, postigao cilj. Naterao me da se još jednom vratim pitanju „vere“. Jer, ne verujem da je prevideo koliko mi u NIN-u verujemo u RZS. Da ne verujemo, ne bismo nedavno, isključivo na osnovu podataka RZS, otkrili da je bivša vlast od aktuelne u proseku godišnje gradila 38 odsto više puteva, 54 odsto više pruga, 42 odsto više gasovoda, 20 odsto više škola, više stanova, ma više svega, osim auto-puteva. I još ne verujem da niko iz vlasti na ovo otkriće nije reagovao. Ili ni vera, koju je većini građana snažnom propagandom nametnula vlast, nije baš tolika da bi mogla da poništi veru u zvanične podatke RZS? Pod uslovom da se dogmatski ne veruje baš u sve što vlast propagira. Voleo bih da g. Kovačević poveruje da mi je istina važnija od uverenja i da je bezrazložan njegov strah da bi NIN mogao postati novo Treće oko. Ne treba mi šesto čulo da bih znao da ni u zemlji čarobnjaka ne mogu svi prodavati maglu, bez obzira na to koliko je magla tražena i skupa roba. Nekima je još uvek stalo do istine, makar ona danas i nije na nekoj ceni. Šteta što to ne može egzaktno da se izmeri, pa da se i istina uvrsti u minimalnu potrošačku korpu. U tom slučaju bi nam bar inflacija i Indeks bede rasli sporije. Milan Ćulibrk glavni i odgovorni urednik NIN-a