14.04.
2024.
"Pre dolaska nisam ni znao da Srbija postoji": Prvi Kazahstanac koji je dobio izbeglički pasoš
„U septembru 2015. prvi put sam došao u Srbiju. Od tada sam u Beogradu. Na početku je bilo zaista teško", rekao je Bogdan.
Nije neobično da predstavnici vlasti učestvuju u koruptivnoj ili kriminalnoj aferi. To se dešava svuda u svetu. Međutim, Srbija je jedinstvena po tome što za deset godina koliko su naprednjaci na vlasti nije bilo afere u kojoj nisu bili njihovi prsti. Jedinstveno je i da u vlasti postoji svojevrsna omerta - ćutanje čak i kada pojedinci budu na udaru medijsko-propagandne mašinerije koju kontroliše SNS, a u retkim slučajevima i u sudskim postupcima. Ima malih iskakanja, poput onih kada sadašnji ministar odbrane Nebojša Stefanović prvo izjavi, pa zatim pokuša sebe da demantuje, da je FBI pokrenuo istragu koja je dovela do razbijanja enkripcije koju je koristila grupa Veljka Belivuka. Manje suptilan bio je Dragan Marković Palma kada je u jeku afere zbog sumnji da je seksualno iskorišćavao maloletnice, pitao: „Ko je bio u kolima kada je stradala jedna osoba. Gde joj je bila glava. Ali, neću da kažem!...“ Marković je uživao potpunu propagandnu zaštitu naprednjaka boraveći satima na nacionalnim televizijama. Pod zaštitom vlasti je i Novak Nedić, sadašnji sekretar Vlade koji je na toj funkciji osam godina, na čiji predlog su u Skupštinu FK Partizana birani Janjičari koje je najpre vodio Aleksandar Stanković, pa Belivuk. Zaštićen je još i tadašnji funkcioner Žandarmerije Nenad Vučković, koji je osim na tribinama bio u Skupštini FK Partizana na predlog Nedića. U ćutanju se istakla i Dijana Hrkalović, koja je za vreme prve medijske hajke protiv nje početkom 2021. na saslušanju u policiji izrazila poštovanje prema predsedniku Vučiću i njegovoj porodici. Sada je za advokata izabrala naprednjačkog jurišnika Vladimira Đukanovića, pokazujući time potpunu odanost partiji. Zakon omerte nije svojstven političkim organizacijama već mafiji. Da im to povezivanje sa mafijom nije smetalo, naprednjaci su pokazivali od početka.
Za vlast nije problem da je od 2014. do danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji se pominje u pravosnažnoj presudi zemunskom klanu. Citiraju svedočenja svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija i Miladina Suvjdžića, za koja se navodi da im je sud poklonio veru jer su u skladu sa drugim dokazima. Tako se citira Milenković: „Što se tiče ubistva Božovića mi nismo direktni izvršioci tog ubistva... Razgovor je vođen u kući sa Dušanom Spasojevićem gde smo mi bili. On je slobodno pričao sa tim doktorom a onda je pričao i sa doktorom Lončarom koji mu je rekao da on više nije hteo da Rileta čeka, jer se on uplašio, da izvoljeva i da je on dokrajčio Božovića. Doktor Lončar je bio upoznat i sa izvršenjem drugih krivičnih dela koja su radili doktori, a njemu je pokojni Dušan Spasojević za usluge kupio stan u bloku 62“. KRIK je objavio ugovor iz koga se vidi da je supruga ubice klana Sretka Kalinića prodala Lončaru stan u bloku 61, ubrzo nakon ubistva Veselina Božovića. U presudi se citira i Suvajdžić, koji govori da je Spasojević posle pucanja na Jovana Guzijana i Radeta Cvetića zvao Lončara u Šilerovu ulicu. Suvajdžić je naveo i da je Spasojević angažovao Lončara za nabavku otrova za LJubišu Buhu i da je nabavljao „raznorazna lekarska uverenja, sa raznoraznim bolestima, jer na osnovu tih bolesti su ljudi smanjivali i ublažavali kaznu“. Lončara je smenjeni načelnik UKP-a Rodoljub Milović u intervjuu za NIN i KRIK povezao i sa Darkom Šarićem. Izjavio je da je advokatica Vesna Lončar dogovorila sastanak Dragana Dudića na Jelovoj gori sa tadašnjim direktorom policije Miloradom Veljovićem, sadašnjim savetnikom predsednika Vučića. Milović je rekao da je Dudića na sastanak dovezao pripadnik BIA Miodrag Stojanović, kum ministra Lončara, i zaključio: „Nemoguća je slučajnost da Lončareva žena ugovara sastanak sa jednim od visokokotiranih ljudi iz narko-klana, a da ga dovozi Lončarev kum, bez obzira na to što je službenik BIA.“ Postupak protiv Šarića jedino u Srbiji nije završen, a on je premešten u kućni pritvor. Nakon njegove predaje marta 2014. smenjeni su svi iz MUP-a i BIA koji su dobili međunarodna priznanja za akciju protiv Šarićeve grupe. Ime ministra Lončara se spominje i u slučaju stradanja sedam osoba u vojnom helikopteru 13. marta 2015. Dnevnik, izdanje 14. mart 2015, objavljuje da je helikopter sleteo, beba spasena, a ministar zdravlja prisustvovao dočeku. Sprovedena je interna vojna istraga gde je utvrđeno da su oficiri koji su poslali posadu helikoptera slušali nekog van vojske. Završilo se tako što je Vučić rekao „ne dam Lončara i Gašića“. Bratislav Gašić, tada ministar odbrane, nije odgovarao zbog toga ali je zbog seksističkog obraćanja novinarki, kako je Vučić istakao, „čak godinu dana bio bez funkcije“. Nekadašnji prodavac kafe poznat kao Bata Santos, koji je imao dodira sa službama bezbednosti kada mu je zapaljen džip, imenovan je za ključara tajni ove vlasti - šefa BIA. Zanimljivo je da je BIA pod Gašićem davala donacije Krušiku dok je sklapao štetne ugovore sa privilegovanim trgovcima bliskim vlastima. Gašić je ostao zaštićen i u aferi prisluškivanja Vučića, za koju ni posle više od godinu dana nije pokrenut postupak. Iako sva prisluškivanja idu preko BIA, glavni krivac je u režimskim medijima bio Nebojša Stefanović. Ta propaganda potisnula je činjenicu da su Vučić, njegov otac, brat i punoletni sin imali oko 1.800 razgovora sa osobama za koje je sud odobrio prisluškivanje zbog sumnji da su umešani u kriminal.
Gašićev naslednik na mestu ministra odbrane bio je Aleksandar Vulin, za vreme čijeg ministrovanja je Krušik dobijao dozvole za koruptivna poslovanja. Ministarstvo je tada postavilo i članove Upravnog odbora Krušika i dobijalo je nedeljne izveštaje iz ove fabrike. Vulinova najpoznatija afera je stan koji je kupio za novac koji nije zaradio. Tvrdio je da je stan platio od prodaje imovine, pa da je novac dobio od ženine tetke iz Kanade. A da nijedna državna institucija to nije registrovala. U Srbiju se ne može uneti više od 9.999 evra, što znači da je za prenošenje tolikog novca bez registracije moralo da se ide do Kanade i nazad oko 20 puta.
Portal KoSSev otkrio je da je Vulin od 2012. do septembra 2013, kao šef Kancelarije za KiM, bez tendera sklopio skoro milion evra vredan ugovor sa DBS Konsel security Service. Ta firma je trebalo da postavi kamere u Kosovskoj Mitrovici. Kamera nema, a nema ni milion evra. Sumnjiv je i način na koji je Kancelarija za KiM kupila uniforme, obuću i vozila za više od 600 pripadnika civilne zaštite. Ti poslovi proglašeni su državnom tajnom. Vojni sindikat je optužio Vulina da je onemogućio da trošenje novca u Ministarstvu odbrane bude transparentno - na primer, kada su kupljeni polovni migovi u Rusiji koji nisu mogli da lete. Imao je aferu i kao ministar rada, kada je uhapšen brat Aleksandra Jablanovića, državnog sekretara i njegovog stranačkog kolege iz Pokreta socijalista, zbog prodaje droge, dok je koristio službeni automobil Ministarstva. Veljko Belivuk i Marko Miljković izneli su teške optužbe na račun Vučića i Vulina početkom juna 2021. Ni predsednik ni ministar nisu saslušani za razliku od inspektora koji su razotkrili Jovanjicu ili policajaca koje je optužio Šarić, kada se predao.
Nebojša Stefanović je rotirao mesta ministra odbrane i unutrašnjih poslova sa Vulinom. Posle toga režimski mediji svaljivali su na njega svu odgovornost za Belivukovu grupu. Izveden je samo pred partijski sud, ali je izgleda i pomilovan, jer je, po sopstvenim rečima, izabran za člana Glavnog odbora SNS-a. Osim spominjanja FBI, ćutke je podnosio optužbe. Nasledio je krajem 2017. Vučića na mestima sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i šefa kancelarije za koordinaciju službi bezbednosti. Vučiću su sa tih pozicija morala biti poznata dešavanja u MUP i bez njega nije mogla biti imenovana Dijana Hrkalović. Janjičari, koje je predvodio Belivuk, te 2017. bili su na inauguraciji Vučića. Do hapšenja 4. februara 2021, sedam godina su fizički napadali navijače koji su skandirali protiv Vučića. Predsednik SNS-a branio je bezrezervno Stefanovića, kada se otkrilo da je njegov otac bio posrednik za preduzeće GIM koje je imalo povlašćene ugovore sa Krušikom. Krajem 2019. BIA, kojom rukovodi Gašić, kao i VBA i MUP, na čijim nadležnostima su se rotirali Stefanović i Vulin, dobili su naredbu od tužilaštva, posle više izveštaja profesionalnih medija o slučaju Krušik, da ispitaju poslovanje privatnih trgovaca sa ovom fabrikom. To do danas nisu završili.
Zanimljivo je da je najviše poslova sa Krušikom preko pet preduzeća imao Slobodan Tešić koga je Vučić kao ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade uključio u velike poslove. O tome svedoči fotografija pregovora srpske i libijske delegacije o prodaji oružja, na kojoj se vide i njih dvojica. Vlast se pravila nema i kada je NIN objavio koruptivne ugovore između MUP-a, GIM-a i Britiš motorsa (vlasnik Ostoja Mijailović, funkcioner SNS-a) koji je uskočio da kompenzuje džipovima oružje koje policiji nije platio GIM. Vlast prećutkuje i činjenicu da su dve firme protiv kojih je tužilaštvo povelo istragu zbog sumnje da su prale novac i izbegavale plaćanje poreza, angažovao MUP - u vreme Stefanovića februara 2020. kao deo većeg konzorcijuma - da obezbeđuju sedište policije u Beogradu. Vip sekjuriti i Tisten grupu često su angažovala i druga ministarstva, državne institucije, javna i komunalna preduzeća. Sumnje u Stefanovićev doktorat na Megatrendu, a zatim i da je završio osnovne studije na Megatrend internešnel ekspert konzorcijum, preduzeću u Britaniji koje nikada nije bilo registrovano za obrazovanje, sada su skoro zaboravljene. On je jedan u nizu sa sumnjivim naučnim zvanjima - od Tomislava Nikolića, Aleksandra Šapića, Siniše Malog... Mali je jedini zasad snosio posledice jer mu je poništen doktorat.
Osim sumnjivog naučnog zvanja, Stefanovića sa Malim povezuje slučaj Savamala. Vučić je početkom maja 2016. rekao: „Ako mene pitate, ja mislim da je onaj ko bi to uradio kompletni idiot...“ Mesec dana kasnije, juna 2016, precizirao je ko su „kompletni idioti“: „Iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi odgovornost“. Tada su na čelu grada bili sadašnji ministar finansija Siniša Mali i večiti zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
O ulozi bivšeg gradonačelnika u rušenju u Hercegovačkoj za KRIK je svojevremeno govorila i njegova tadašnja supruga Marija Mali: „Rekao mi je: ’Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio...`“ Siniša je imao zadatak da očisti taj prostor, jer je ispregovarao sa Arapima da se tu izgradi Beograd na vodi. U policiji se dugo nezvanično spominje da su pod fantomkama bili i Janjičari. Sam Belivuk je o tome govorio: „Zvonko Veselinović, Sale (Aleksandar Stanković Mutavi) i ja smo poslali momke da ruše u Savamali.“ Veselinović i njegov kum Milan Radoičić, koji sedi pored Vučića kao potpredsednik Srpske liste, postali su zvezde biznisa i njihove kompanije, koje imaju najbrže rastuće poslove sa državom. Ovaj dvojac sa bogatim kriminalnim dosijeom se našao na listi sankcija SAD, gde se u obrazloženju navodi i da je njihova kriminalna grupa odgovorna za ubistvo Olivera Ivanovića. Vlast se ne osvrće ni na iskaz policajca Gorana Stamenkovića tužilaštvu, o čemu je NIN pisao. On je tvrdio da je na sebe preuzeo krivicu za nepostupanje policije u Savamali, kada su zarobljeni građani zvali MUP, jer je na njega vršen pritisak iz vrha vlasti.
I Siniša Mali je došao na funkcije sa puterom na glavi. Savet za borbu protiv korupcije je 2013. utvrdio nepravilnosti u procesu privatizacije za koji je svojevremeno bio zadužen, kao direktor Centra za tendere u Agenciji za privatizaciju. KRIK je dokazao sa panamskim dokumentima da je bio vlasnik 24 stana u Bugarskoj, ali su ga svi iz vlasti opet branili.
Branila ga je i premijerka Ana Brnabić. Za nju je javnost čula oktobra 2015, nakon što je sajt Teleprompter objavio navodni transkript telefonskog razgovora u kome je Lidija Udovički, sestra tadašnje ministarke državne uprave, Bojanu Pajtiću rekla da je Vučićev kum Nikola Petrović, direktor EMS-a, tražio dva miliona evra da na Elektromrežu priključi vetropark američke firme Kontinental vinds. Brnabićeva se pojavila sa Petrovićem pred novinarima, negirajući da je tražio mito. Posle toga usledio je njen vrtoglavi politički uspon. U julu 2015. osnovala je firmu Energy & Innovation, u kojoj je bila većinski vlasnik (70 odsto). Manjinski ortak (30 odsto) bio je Igor Isailović, advokat za koga je KRIK otkrio da je vodio i poslove ofšor firmi Malog. Kada je prihvatila Vučićev poziv da preuzme resor od Kori Udovički, svojih 70 odsto vlasništva besplatno je prenela na dotadašnju direktorku Milicu Đurđić, za koju se u međuvremenu ispostavilo da je njena životna partnerka. Niko je zvanično nije optužio za eventualni sukob interesa, ali otkako je postala premijerka mediji su često pisali o njenom bratu Igoru, koji je bio jedan od direktora kompanije Aseko, koja je dobijala nekoliko desetina javnih nabavki vrednih više miliona evra. Poslodavci te firme su razna ministarstva, državne institucije i javna preduzeća. Brnabićeva je 2014. kupila vilu na Dedinju od 328 kvadrata, a u pisanoj izjavi je tvrdila da ratu otplaćuje „iz ušteđevine“. NIN je utvrdio da ona više nema ušteđevine! Sada živi u renoviranoj državnoj vili Jovanke Broz.
Za razliku od odbrane Malog, vlast se ne osvrće na komunikaciju tada glavnog koordinatora Žandarmerije Nenada Vučkovića sa Belivukom, koju je NIN nedavno objavio. Policija je u izveštaju identifikovala Dijanu Hrkalović, ali ne i ko je Nebojša, iako je to ime bivšeg ministra. Takođe nisu otkrili ko su „šef“ i „glavni šef“ koga Vučković spominje Belivuku.
Brnabićeva, koja bi prema zakonu trebalo da bude nosilac najviše izvršne vlasti, Vučića zove - šefom. Politički saradnici „šefa“ i „junaci“ brojnih afera kriju se na izbornoj listi iza drugih osoba. Očito je da autori slogana „Dela govore“ sigurno nisu mislili na njihova (ne)dela, a videćemo da li ih se sećaju građani.
Vuk Z. Cvijić
